Evropska komisija odobrila je novu tranšu sredstava u okviru Plana rasta za zemlje zapadnog Balkana, ali Bosna i Hercegovina ponovo nije među državama koje su dobile novac. Ukupno 158,9 miliona evra raspoređeno je Albaniji, Crnoj Gori i Sjevernoj Makedoniji, dok BiH i dalje kasni sa ispunjavanjem procedura i reformskih obaveza.
ADVERTISEMENT
Albaniji je odobreno 49 miliona evra, Crnoj Gori 44,2 miliona, a Sjevernoj Makedoniji 65,7 miliona evra u okviru treće isplate iz evropskog Plana rasta.
Ministar komunikacija i transporta BiH Edin Forto izjavio je da je Savjet ministara BiH dobio kratku informaciju od ministra finansija i trezora Srđan Amidžić o statusu ugovora koje BiH treba da ratifikuje sa Evropskom unijom.
"Jedan od dva ugovora trenutno je na mišljenju entitetskih vlada. Provjeriće se u kojoj je fazi procedura, ali moj politički stav ostaje isti – ovo se radi “mic po mic”, jer postoji dogovor da se Plan rasta ne sprovodi prije izbora," rekao je Forto.
On smatra da je Plan rasta mogao biti usvojen mnogo ranije, ali da za to nije postojala politička volja, prvenstveno kod SNSD-a, za sprovođenje reformi predviđenih evropskim paketom.
Forto je podsjetio da je svaka reforma u okviru Plana rasta direktno povezana sa konkretnim finansijskim sredstvima, zbog čega bi vlasti u Republici Srpskoj, kako je naveo, morale građanima objasniti zašto odustaju od stotina miliona maraka namijenjenih reformama.
"Ne treba odustajati. Možda nakon izbora ipak dođemo do toga," poručio je Forto.
Ministar inostranih poslova BiH Elmedin Konaković upozorio je da BiH zbog političkih blokada i neispunjavanja tehničkih uslova propušta značajna evropska sredstva, uključujući i kreditne linije koje su, prema njegovim riječima, povoljnije od trenutnih modela zaduživanja Republike Srpske.
S druge strane, ministar finansija i trezora Srđan Amidžić tvrdi da se u javnosti pogrešno predstavlja pitanje evropskih sredstava, ističući da BiH ne gubi milijardu evra “poklonjenog novca”, već mogućnost korišćenja kredita.
"Niko nama ne poklanja milijardu evra. Od ukupnog iznosa, oko 280 miliona evra su grant sredstva, dok je ostatak kredit," rekao je Amidžić.
Dodao je da Evropska unija precizno određuje za koje projekte sredstva mogu biti korišćena, te upozorio da krediti nose dodatne troškove i ograničenja.
Kao primjer naveo je Crnu Goru, koja je već povukla dvije tranše sredstava, ali još nije iskoristila kreditni dio aranžmana.
"Niko nikome ništa ne daje besplatno. EU daje kredite, a ne besplatan novac," naglasio je Amidžić.
On je istakao da se predsjedavajuća Savjeta ministara Borjana Krišto zalaže za uspostavljanje evropskih standarda, te ocijenio da su koristi od reformi mnogo značajnije od samog iznosa kreditnih sredstava.