ADVERTISEMENT

Prema ocjeni profesora Šolaje, ostavka Kristijana Šmita nije veliko iznenađenje, jer se o njegovom odlasku već duže vrijeme spekulisalo u političkim krugovima.

„Na izvjestan način ona i nije iznenađenje jer se neformalno već dugo govorilo o njegovom odlasku. Nije bitna bila forma, ali je činjenica bila da od dolaska Donalda Trampa na mjesto predsjednika SAD-a, Bosna i Hercegovina nema ambasadora. Inače, taj duet, visoki predstavnik i raniji američki ambasadori, praktično su upravljali Bosnom i Hercegovinom, posebno posljednji Majkl Marfi je podržavao sve to što je Šmit radio“, kaže Šolaja.

Govoreći o osporavanju legitimiteta visokog predstavnika, Šolaja podsjeća da Rusija i Kina nisu podržale njegovo imenovanje u Savjetu bezbjednosti Ujedinjenih nacija, zbog čega ga Republika Srpska nije priznavala.

„On u Republici Srpskoj nije bio priznat i Republika Srpska je donijela nekoliko zakona kojima sprečava dejstvo njegovih odluka na svojoj teritoriji. Između ostalog, to su neki zakoni koji se odnose i na državnu imovinu, odnosno potpunu predaju sve državne imovine institucijama Bosne i Hercegovine, kako oni kažu, države, iako je to čak i u ustavu vrlo ambivalentno“, kaže Šolaja.

Dodaje da je s druge strane Republika Srpska to osporavala, tako da je Christian Schmidt čak nametnuo tu odluku zbog toga što Milorad Dodik nije potpisao ukaz o tim zakonima.

„Nametnuo je tu odluku o promjeni krivičnog zakona i praktično je promijenio jedan član krivičnog zakona, zbog čega je mogla da se donese presuda Dodiku. I sad tu dolazi čitav niz političkih problema u igru“, navodi sagovornik Euronews Srbija.

Pritisci iz Vašingtona

Govoreći o navodima da je Schmidtova ostavka povezana sa pritiscima iz Vašingtona, Šolaja ocjenjuje da je u pozadini pitanje izgradnje gasne infrastrukture u Bosni i Hercegovini.

Wadephul nakon sastanka sa Schmidtom: Proces pristupanja EU zasnovan je na ispunjavanju obaveza i takav ostaje (Izvor: AA)

„Znalo se da se ovdje radi o igri ko će da preuzme kontrolu nad izgradnjom gasne infrastrukture u Bosni i Hercegovini. Majkl Marfi i visoki predstavnik su zaista natjerali i hrvatske poslanike, a bošnjački su sami pristali u drugom entitetu, Federaciji Bosne i Hercegovine, da prihvate određene aranžmane o naftovodu“, kaže Šolaja.

Šolaja smatra da je to bila prilično sporna i više puta odlagana odluka. Dodaje da se sada može vidjeti da bi ljudi iz blizine Donalda Trumpa mogli ući u izgradnju infrastrukture.

„Republika Srpska je usvojila niz, da ih tako nazovemo, antišmitovskih zakona, u zamjenu za skidanje već dugogodišnjih sankcija Miloradu Dodiku i još nekolicini ljudi iz samog vrha establišmenta Republike Srpske. I od tada kreće jedna prilično dobra relacija između Republike Srpske i Sjedinjenih Država. Čak je i Trumpov sin dolazio u Banjaluku, neki govore o lobiranju ili nelobiranju, ali to u ovom slučaju nije toliko važno“, navodi Šolaja.

Dodaje da je na ovaj način pogođena politika, prije svega Bošnjaka u Bosni i Hercegovini, a pojačana je aktivnost Hrvata i ideja o osnivanju trećeg entiteta.

„Bošnjaci i Hrvati žive u jednom konsocijativnom političkom odnosu u Federaciji Bosne i Hercegovine, dok je Republika Srpska za sebe centralizovan i, kako kažu u literaturi i političkoj praksi, polunezavisni politički entitet u Bosni i Hercegovini“, objašnjava sagovornik.

O budućnosti OHR-a

Govoreći o budućnosti OHR-a i izboru novog visokog predstavnika, Šolaja smatra da u Republici Srpskoj postoji određeno zadovoljstvo zbog odlaska Christiana Schmidta.

On podsjeća i da Savjet za implementaciju mira nije predviđen Dejtonskim sporazumom, već je naknadno formiran.

„Savjet za implementaciju mira nije nastao po Dejtonu, već je jedna kreacija britanske diplomatije“, kaže profesor.

Za kraj, Šolaja ocjenjuje da ostaje otvoreno pitanje kako će izgledati buduća uloga međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini.

„U Dejtonskom sporazumu postoji samo visoki predstavnik“, zaključuje.