ADVERTISEMENT

Predsjednica Evropske komisije Ursula Von Der Leyen izjavila je u svom govoru o stanju Unije 10. septembra da Evropa "mora poslušati poziv" baltičkih država da "izgradi zid od dronova".

„Ovo nije apstraktna ambicija, to je temelj kredibilne odbrane“, rekla je ranije ovog mjeseca.

Potom je evropski komesar za odbranu Andrius Kubilius prošle sedmice izjavio za Reuters da planira sazvati ministre odbrane EU na razgovore o stvaranju "zida od dronova" duž istočne granice EU nakon što su ruski dronovi oboreni iznad poljskog vazdušnog prostora.

I Von der Leyen i Kubilius misle na Baltički zid dronova, zajednički napor Poljske, Finske, Estonije, Letonije i Litvanije s ciljem jačanja istočne granice EU i NATO-a.

Dvije od najmanje osam kompanija uključenih u projekat kažu da su dijelovi tehnologije zida od dronova već raspoređeni, ali čekaju da vide da li će druge evropske vlade htjeti integrisati svoju tehnologiju u svoje odbrambene sisteme, piše Euronews.

„Ono što očekujemo [od Kubiliusovog sastanka]... je potvrda da je ovaj problem ozbiljan i da žele djelovati“, rekao je Jaanus Tamm, predsjednik i izvršni direktor estonske odbrambene kompanije DefSecIntel.

„Koji su sljedeći koraci za djelovanje? Ne samo 'hajde da se ponovo sastanemo i ... damo još jednu deklaraciju, već [nadamo se] ... vrlo konkretnom planu“, rekao je za Euronews Next.

Šta znamo o projektu 'Zid dronova'?

U srži projekta zida od dronova nalazi se "višeslojni sistem odbrane od dronova" pod nazivom Eirshield, platforma protiv dronova razvijena kroz zajedničko partnerstvo između DefSecIntela i letonske kompanije Origin Robotics.

Koristi radare, kamere, detektore radiofrekvencija, smjer kretanja drona i nivo prijetnje kako bi odlučio da li treba ometati ili blokirati signal neprijateljskog drona ili ga treba pogoditi drugim dronom, rekao je Tamm.

Agris Kipurs, suosnivač i izvršni direktor kompanije Origin Robots, rekao je da je sistem "potpuno automatski", što omogućava napade uz pomoć vještačke inteligencije (AI) tako da "nije potrebno letenje", što znači da je sve, od detekcije dronova do presretanja, automatizovano.

Kipurs je rekao da je Eirshield dizajniran za djelovanje na "brzo leteće bespilotne letjelice" ciljeve koji nose bojeve glave koje mogu letjeti brzinom većom od 200 kilometara na sat. Sistem će takođe imati neke prenosive dijelove, dodao je.

Sistem može biti opremljen s nekoliko vrsta dronova, uključujući neke koje je DefSecIntel već razvio, a za koje je Tamm rekao da su ključni za odgovaranje na kapacitete različitih vrsta dronova.

Cijena po upotrebi sistema Eirshield iznosi "desetine hiljada" evra, rekao je Kipurs, u poređenju sa "nekoliko miliona" koje koriste stariji, konvencionalni sistemi za vazdušne napade.

„Sistemi koji su trenutno na snazi ​​dizajnirani su za mnogo skuplje prijetnje, kao što su neutraliziranje projektila i avijacije s ljudskom posadom“, rekao je Kipurs. „Nisu dizajnirani za presretanje... napadanje dronova... ta prijetnja je vrlo nova, tako da tek sada radimo na projektovanju za to.“

Tamm je rekao da je sistem raspoređen u Ukrajini i da je tamo opremljen "sistemom oružja treće strane" koji omogućava ukrajinskim snagama da pogađaju niskoleteće dronove poput dronova Shahed.

Kipurs je rekao da su planirane demonstracije sistema u narednim sedmicama, ali nije mogao precizirati koje su vlade zainteresovane za tehnologiju zida dronova iz bezbjednosnih razloga.

Tehnologija će biti prilagođena NATO standardima

Tamm je rekao da će vjerovatno biti potrebno napraviti neke promjene u sistemu Eirshield koji se koristi u Ukrajini kako bi se ispunili standardi NATO-a i za "mirno vrijeme" na Baltiku.

„Možete zamisliti da kada imate aktivni rat, sve što leti je loše, tako da su (mete koje sistem identifikuje) najvjerovatnije neprijateljske“, rekao je Tamm.

„U mirnodopsko vrijeme, morate biti sigurni da ono što dolazi... zapravo je loš dron i morate ga pažljivo pratiti.“

Neke od ovih promjena u mirnodopsko vrijeme mogle bi uključivati ​​opremanje sistema za obaranje dronova mrežom ili korištenje malog drona za pogađanje nadolazećeg drona bez njegovog izbijanja iz ruku, dodao je.

Kipurs je rekao da je na nacionalnim vojskama da odluče koje su taktike i koju kombinaciju otkrivanja i presretanja žele koristiti.

Kada zid od dronova bude pušten u rad, Tamm je rekao da neće zamijeniti tradicionalne tipove sistema protivvazdušne odbrane, poput drugih protivraketnih sistema.

Euronews Next je kontaktirao vlade Estonije, Letonije i Litvanije kako bi saznao kako će njihove vojske koristiti dronove, ali nije dobio trenutni odgovor.

Komisija je u avgustu odbila finansiranje zida od dronova

Sada postoji obnovljeno interesovanje za projekat zida od dronovima, ali je prošlog mjeseca, Evropska komisija odbila predlog Estonije i Litvanije za finansiranje zida od 12 miliona evra.

Euronews Next je kontaktirao Komisiju kako bi saznao zašto je početno finansiranje projekta odbijeno, ali nije odmah dobio odgovor.

Kipurs je implicirao da projekat zida od dronovima nije u potpunosti odgovarao onome što je Komisija tada namjeravala finansirati.

Ipak, sve tri nacionalne vlade su dio svojih nacionalnih budžeta posvetile zidu od dronova.

U Estoniji je vlada već izdvojila 12 miliona evra tokom naredne tri godine za program zida od dronova koji će graditi razne nacionalne odbrambene kompanije i druge iz susjedne Letonije i Litvanije.

Letonija je dodijelila 10 miliona evra u tri istraživačka ugovora kompaniji Origin Robotics i drugim članovima odbrambenog klastera, SAF Tehnika i Frankenburg Technologies, za rješenja za borbu protiv dronova.

Litvanski zvaničnici su lokalnim medijima rekli da su prethodno od EU dobili 11 miliona evra za kupovinu dronova, od čega je tri miliona namijenjeno opremi za borbu protiv dronova.