Na poziciij budućeg kancelara mnogi vide lidera CDU Friedricha Merza
Nakon raspada vladajuće "semafor" koalicije, građani Njemačke izaći će na birališta sedam meseci ranije od planiranog, a izbori zakazani za 23. februar odrediće sudbinu najveće evropske privrede.
Ankete pokazuju da je podrška trima strankama koje su činile "semafor" značajno opala. Zbog toga, kako se zasad čini, stranke ni neće kandidovati iste ljude kao prije tri godine za najvažniju poziciju kancelara.
Takozvanu "semafor" koaliciju činili su Socijaldemorkate (SDP) aktuelnog, i sve nepopularnijeg, kancelara Olafa Scholz, zatim Zeleni i Stranka slobodnih demokrata (FDP) lidera Kristijana Lindnera, čija je smjena i dovela do kolapsa vlade.
Trenutni raspored snaga, prema nekoliko anketa, pokazuje vođstvo opozicione Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i njene sestrinske partije Hrišćansko-socijalne unije (CSU), dok je na visokom drugom mjestu, iako ne baš za petama, desničarska Alternativa za Njemačku (AfD), prenosi Euronews.rs.
Malo je vjerovatno da će koalicija tri stranke koja je činila vladajuću većinu biti obnovljena, s obzirom na to da je FDP trenutno ispod cenzusa od 5 odsto koji je potreban za ulazak u Bundestag.
Ankete pokazuju da su CDU/CSU u najboljoj poziciji da formiraju koaliciju, koja zahtjeva samo još jednu stranku da postigne većinu - ili Zeleni ili SPD.
Merz najverovatnije budući njemački kancelar
Trka za kancelara je već završena, smatra smijenjen Christian Lindneri . Kako je on rekao, vjeruje da će budući kancelar biti lider CDU Friedrich Merz.
Merz je, inače, imenovan za kandidata za kancelara još u septembru, mjesec i po dana pre zvaničnog raspada vladajuće koalicije. Izbor je objavljen na konferenciji za novinare na kojoj su govorili Merz i Markus Zeder, premijer Bavarske i lider Hrišćansko-socijalne unije (CSU), koji je takođe bio kandidat za tu poziciju.
Zeder je naglasio da u potpunosti podržava Merza i da ih je ujedinio zajednički cilj da sruše aktuelnu vlast "i vrate Njemačku na pravi put".
Merz je zahvalio Zederu na podršci i rekao da njegova stranka, koju je godinama vodila bivša kancelarka Angela Merkel, ima "čvrstu nameru da ponovo preuzme lidersku odgovornost u zemlji".
SPD neće Šcholza ponovo
Kako je u subotu objavio Špigl, poslanici Socijaldemokratske partije (SPD) u Bundestagu izjasnili su se na internom sastanku da njihov kandidat za kancelara treba da bude ministar odbrane Boris Pistorijus, a ne sadašnji kancelar Olaf Scholz.
Kako je preneo Špigl, poslanici SPD su se pridružili lokalnim i regionalnim političarima u izražavanju sumnje u Scholzove šanse da uspe na izborima.
Većina prisutnih na sastanku smatrala je da SPD sa Scholzom ne bi mogla postigne respektabilan rezultat na izborima i smatrali su da u trku mora da se uključi Pistorius, inače će savjezni izbori za njih biti "katastrofa".
Prema istraživanju javnog mnjenja Forsa instituta, čiji su rezultati objavljeni 14. novembra, 39 odsto birača u Njemačkoj želelo bi da naredni kancelar bude Pistorius, 25 odsto podržava Merza, a samo 13 odsto Scholza.
Zeleni ne igraju na kartu Baerbock
Sa druge strane, iako je Robert Habeck bio važna ličnost u kampanji pre tri godine, aktuelna ministarka spoljnih poslova bila je prepoznatljivo lice Zelenih. I tu se danas mijenjaju stvari.
Njemački Zeleni predložili su ministra ekonomije Roberta Habecka za svog glavnog kandidata.
Poslanici Zelenih su velikom većinom glasali za to da se zamjenik kancelara i ministar ekonomije Robert Habeck kandiduje kao vodeći kandidat stranke na prijevremenim savjeznim izborima u februaru.
Habeck je osvojio 741 od 768 glasova, ili 96,48 odsto na partijskoj konferenciji koja je na brzinu organizovana u Visbadenu, na zapadu Nemačke.
On je rekao da je svjestan da je izgubio poverenje javnosti poslednjih godina u okviru koalicije, ali da želi da preuzme odgovornost kao stranački "kandidat za ljude u Njemačkoj".
Nominacija znači da je Habeck izbor stranke za kancelara ako bude u poziciji da ga kandiduje. Ali Habeck i Zeleni su otvoreno govorili o tome da je to dalek cilj, s obzirom na to da trenutno imaju podršku od oko 11 do 12 procenata u anketama.
Šta će biti posle izbora?
Kako piše RSE, vjerovatno će proći nedjelje od glasanja pre nego što Njemačka dobije novu vladu, čak i ako ishod izbora donese jasnu novu većinu.
Malo je vjerovatno da će bilo koja partija imati glasove da sama formira većinu, s obzirom na proporcionalni sistem u Njemačkoj i njenu sve fragmentiraniju političku scenu.
Za formiranje vlade biće potrebna nova koalicija, ali bi pregovori između stranaka mogli da se oduže pre postizanja dogovora.
Scholz je 2021. trebalo više od dva mjeseca da dođe do sporazuma njegove partije i njena dva koaliciona partnera.