Rusija ne želi veće teritorijalne ustupke, niti Ukrajinu u NATO-u
Vladimir Putin je spreman razgovarati o prekidu vatre sa novoizabranim američkim predsjednikom Donaldom Trumpom, ali isključuje mogućnost bilo kakvih većih teritorijalnih ustupaka i insistira da Kijev odustane od ambicija da se pridruži NATO-u, piše Reuters na osnovu pet izvora koji "poznaju razmišljanje Kremlja".
Trump koji je obećao da će brzo okončati sukob, vraća se u Bijelu kuću u vreme ruske nadmoći.
Moskva kontroliše dio Ukrajine veličine američke države Virdžinije i napreduje najbržim tempom još od prvih dana invazije 2022. godine.
U prvom detaljnom izveštaju o tome šta bi Putin prihvatio u bilo kakvom dogovoru u kojem bi posredovao Trump, pet sadašnjih i bivših ruskih zvaničnika je reklo da bi Kremlj uglavnom mogao da pristane da zamrzne sukob duž linija fronta.
Možda postoji prostor za pregovore oko preciznog razdvajanja četiri istočna regiona Donjecka, Luganska, Zaporožja i Hersona, navode tri izvora koji su tražili da budu anonimni.
Iako su prema ruskom ustavu kompletna četiri regiona dio Rusije, pod nuklearnim kišobranom zemlje, ruske snage na terenu kontrolišu 70 od 80 odsto teritorije sa oko 26.000 kvadratnih kilometara koje još uvek drže ukrajinske trupe, prema podacima iz otvorenih izvora o liniji fronta.
Rusija bi takođe mogla biti otvorena za povlačenje sa relativno malih djelova teritorije koje drži u Harkovskoj i Nikolajevskoj oblasti, na sjeveru i jugu Ukrajine, rekla su dvojica zvaničnika.
Putin je ovog mjeseca rekao da svaki sporazum o prekidu vatre treba da odražava realnost na terenu, ali da se plaši kratkotrajnog primirja koje bi samo omogućilo Zapadu da ponovo naoruža Ukrajinu.
"Ako nema neutralnosti, teško je zamisliti postojanje bilo kakvih dobrosusjedskih odnosa između Rusije i Ukrajine. Zašto? Zato što bi to značilo da će se Ukrajina stalno koristiti kao oruđe u pogrešnim rukama i na štetu interesa Ruske Federacije“, rekao je Putin na Diskusionoj grupi Valdaj 7. novembra.
Dva izvora su rekla da bi odluka odlazećeg američkog predsjednika Jospeha Bidena da dozvoli Ukrajini da ispaljuje američke rakete ATACMS duboko u Rusiju mogla da zakomplikuje i odloži bilo kakvo rešenje, i da pooštri zahtjeve Moskve, dok se tvrdolinijaši zalažu za zauzimanje većeg dela Ukrajine.
Kijev je u utorak prvi put upotrebio rakete, dok je Moskva osudila taj potez kao veliku eskalaciju.
Ako se ne dogovori prekid vatre, Rusija će nastaviti da se bori, navode dva izvora.
"Putin je već rekao da zamrzavanje sukoba neće funkcionisati ni na koji način. A odobrenje za rakete je veoma opasna eskalacija od strane Sjedinjenih Država“, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov za Reuters nekoliko sati pre nego što su Rusi izvjestili o udarima ATACMS-a.
Trumpov direktor komunikacija Steven Cheung rekao je Reutersu o novom predsjedniku SAD: „On je jedina osoba koja može da okupi obje strane kako bi pregovarali o miru i radili na okončanju rata i zaustavljanju ubijanja".
Trump je ranije rekao da će razgovarati direktno sa Putinom u cilju sklapanja mirovnog sporazuma, ali nije izneo detalje o tome kako bi mogao da pomiri zaraćene strane.
Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski rekao je da se njegova zemlja neće smiriti sve dok svaki ruski vojnik ne bude izbačen sa njene teritorije, na osnovu granica koje je dobila nakon pada Sovjetskog Saveza 1991, iako su američki generali javno rekli da je to veoma ambiciozan cilj.
Putin je 14. juna izneo svoje početne uslove za momentalni završetak rata: Ukrajina mora da odustane od svojih NATO ambicija i da povuče sve svoje trupe sa celokupne teritorije četiri ukrajinska regiona na koje polaže pravo i uglavnom kontroliše Rusija.
Garancije za bezbednost Ukrajine i ograničavanje njene vojske
Iako Rusija neće tolerisati ulazak Ukrajine u NATO, ili prisustvo NATO trupa na ukrajinskom tlu, otvorena je za razgovore o bezbjednosnim garancijama za Kijev, prema petorici sadašnjih i bivših zvaničnika.
Drugi ustupci za koje bi Kremlj mogao da se zalaže uključuju pristanak Kijeva da ograniči veličinu svojih oružanih snaga, uz obavezivanje da neće ograničavati upotrebu ruskog jezika, kažu izvori Reutersa.
Dimitri Simes jedan je od najpovezanijih ruskih stručnjaka za Ameriku, rekao je da bi sporazum o prekidu vatre mogao biti postignut relativno brzo kako bi se okončao rat, u kojem su poginule stotine hiljada vojnika i raseljeno na milione civila.
Ali širi, trajni sporazum koji bi se bavio bezbjednosnim problemima Ukrajine i Rusije bilo bi izuzetno izazovno napraviti, dodao je on.
"Veliku nagodbu, po mom mišljenju, bilo bi teško postići jer su pozicije dvije strane veoma udaljene", kazao je Simes.
Teška istina: Rusija pobeđuje
Rusija kontroliše 18 odsto Ukrajine, uključujući ceo Krim, koji je anektirala 2014. godine, 80 odsto Donbasa (Donjecke i Luganske oblasti) i više od 70 odsto Zaporoške i Hersonske oblasti. Takođe drži nešto manje od tri odsto Harkovske oblasti i deo Mikolajeva.
Ukupno, Rusija drži preko 110.000 kvadratnih kilometara ukrajinske teritorije, dok Ukrajina drži oko 650 kvadratnih kilometara ruske Kurske oblasti.
Na unutrašnjem planu, Putin bi mogao da proda sporazum o prekidu vatre koji je omogućio da Rusija drži veći deo teritorije Donjecka, Luganska, Zaporožja i Hersona kao pobjedu, koja je obezbjedila odbranu naroda koji govori ruski jezik u istočnoj Ukrajini i zaštitila kopneni most do Krima, navodi jedan od izvora.
Budućnost samog Krima nije predmet rasprave, rekli su svi ruski zvaničnici.
Jedan od zvaničnika, sa navodnim znanjem o raspravama unutar Kremlja na najvišem nivou, rekao je da će Zapad morati da prihvati "tešku istinu“ da sva podrška koju je dao Ukrajini ne može sprečiti Rusiju da pobijedi u ratu.
Putin je sam donio odluku o invaziji na Ukrajinu uz samo ograničeni savjet male skupine savjetnika od povjerenja, reklo je Reutersu 10 ruskih izvora koji su upoznati s načinom razmišljanja Kremlja.
Šef Kremlja predstavlja ono što on naziva "specijalnom vojnom operacijom“ u Ukrajini kao prelomni trenutak kada se Moskva konačno suprotstavila onome što vidi kao aroganciju Zapada, koji je proširio NATO na istok prema ruskim granicama i mešao se u politiku regiona koji Moskva smatra svojim dvorištem, uključujući Gruziju i Ukrajinu.
Kijev i Zapad kažu da je invazija bila pokušaj zauzimanja suverene ukrajinske teritorije.
Na pitanje kako bi mogao izgledati mogući prekid vatre, dva ruska izvora su se pozvala na nacrt sporazuma koji je skoro odobren u aprilu 2022. nakon pregovora u Istanbulu, a koji je Putin u javnosti pomenuo kao moguću osnovu za dogovor.
Prema tom nacrtu Ukrajina bi trebalo da pristane na trajnu neutralnost u zamjenu za međunarodne bezbjednosne garancije od pet stalnih članica Saveta bezbjednosti UN: Velike Britanije, Kine, Francuske, Rusije i SAD.
Jedan od ruskih zvaničnika rekao je da neće biti sporazuma ako Ukrajina ne dobije bezbjednosne garancije.
"Pitanje je kako izbeći dogovor koji Zapad stavlja u moguću direktnu konfrontaciju sa Rusijom jednog dana", kazao je izvor.
Peskov: Zamrznut konflikt u Ukrajini nije opcija za Rusiju
Zamrzavanje sukoba u Ukrajini nije opcija za Rusiju, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov i dodao da je za Moskvu važno da postigne svoje ciljeve u sukobu.
"Predsjednik Putin jasno je rekao da opcija zamrzavanja sukoba za nas nije prihvatljiva. Nama je važno da ostvarimo svoje ciljeve, koji su svima dobro poznati", rekao je Peskov, odgovarajući na pitanje novinara o mogućim pregovorima o granici između Rusije i Ukrajine.
Peskov je reagovao na izveštaje koji sugerišu da bi Rusija mogla da razmotri mogućnost zamrzavanja sukoba ili povlačenja sa teritorija u ukrajinskoj oblasti Harkov.