Sjednica Evropskog savjeta biće održana krajem naredne sedmice (20. i 21. marta), a za Bosnu i Hercegovinu, ako uopšte bude pomenuta, čuće se kritike, ili eventualni prijedlozi sankcija zbog nestabilne političke situacije, ocijenio je za Euronews analitičar Inicijative za evropsku stabilnost Adnan Ćerimagić.
ADVERTISEMENT
Iako je Evrpski savjet odlučio da politika proširenja i odluke koje se odnose na proširenje budu konstantno na agendi, Bosna i Hercegovina ne može očekivati pozitivne ocjene, jer su domaći zvaničnici evropski put stavili u drugi plan i nisu proveli preporučene reforme.
“BiH je imala ponude EU kada govorimo o mogućnosti da se otvore pregovori o članstvu. Uslovi koji su postavljeni pred BiH nisu dramatični, veliki. Nisu ni blizu onoga što je EU tražila ranije, kao što je to bila reforma policije, implementacija presude Sejdić-Finci, ustavne reforme. Sada postavljeni uslovi nisu značajno veliki i njima se mogao naći politički dogovor”, kaže Ćerimagić.
Uslovi Brisela su imenovanje glavnog pregovarača sa Evropskom unijom, imenovanje nacionalnog koordinatora za IPA, usvajanje nacionalnog programa za evropske integracije, formiranje odjeljenja za integritet pri VSTS-u, usvajanje zakona o sudovima, usklađivanje vizne politike s EU, kao i usvajanje strategije upravljanja granicom.
Adnan Ćerimagić (Izvor: Europsko vijeće)
Političke poruke i sankcije
Tražene reforme nisu provedene zbog turbulentne političke situacije u zemlji, počevši od raspada koalicije na nivou BiH, prvostepene presude predsjedniku Republike Srpske, do donošenja seta zakonskih rješenja u Narodnoj skupštini Republike Srpske koji su privremenom mjerom Ustavnog suda BiH stavljeni van snage.
Evropski puta BiH pao je u drugi plan.
“U tom smislu, u Evropskom savjetu za BiH se teško mogu očekivati i najmanji simbolični pozitivni koraci. Ono što se može očekivati su političke poruke vezane za trenutnu krizu u kojoj se BiH nalazi. Ne bi me iznenadilo da neke zemlje članice pokrenu pitanje sankcija prema određenim akterima u BiH i da u stvari, pored ove odluke da se pojača EUFOR misija, bude tema dodatnog menadžiranja”, smatra Ćerimagić.
Poraz za EU i BiH
On ističe da je trenutna situacija ne samo poraz za Bosnu i Hercegovinu, već i za Evropsku uniju.
“Za EU je porazno da baš u ovom trenutku snažnih geopolitičkih promjena nije u stanju jednoj BiH da se nametne kao ključni akter koji je sposoban da ne samo sprječava negativne scenarije, već da potakne aktere u BiH na pozitivan pravac”, pojašnjava Ćerimagić.
U međuvremenu, druge zemlje u procesu proširenja ispunjavaju uslove i približavaju se Evropskoj uniji. Pet zemalja zapadnog Balkana, osim BiH, ušle su u evropski Plan rasta vrijedan šest milijardi evra, a BiH je, za sada, ostala bez milijardu i 85 miliona evra, za projekte iz obasti infrastrukture, energije i digitalizacije jer vlasto BiH još nisu uspjele da u Brisel pošalju usaglašenu Reformsku agendu.
“Cilj paketa bio je udvostručenje ekonomskog rasta. Pored novca o kojem se govori, BiH je imala šansu za ulazak u SEPU (jedinstven sistem platnog prometa), pa bi plaćanja iz inostranstva bila znatno olakšana, bez dodatnih marži. Ponudu Evropske unije Bosna i Hercegovina nije znala da isposluje”, rekao je Ćerimagić.
Bez obzira na političku situaciju, Ćerimagić smatra da BiH neće biti ključna tema u Briselu.
“Brisel se fokusira prije svega na podršku Ukrajini. To je prioritet svih prioriteta. Druge zemlje koje imaju podršku Brisela su Moldavija, Crna Gora i Albanija. To su četiri zemlje koje se u ovom trenutku u Briselu gledaju kao potencijalne uspješne priče i svi resursi koji postoje u Evropskoj uniji se najviše odvajaju za njih. BiH nema taj potencijal i kada je riječ o proširenju evropske zajednice BiH ostaje na kraju vagona”, zaključuje Ćerimagić.