ADVERTISEMENT

Rojevi jeftinih, smrtonosnih i često autonomnih dronova koji su raspoređeni u tom ratu već su potpuno promijenili način ratovanja.

Evropske vojske žure da sustignu zaostatak, u nastojanju da potroše milijarde na naoružanje, uz dodatni pritisak zbog kolebljivog stava Donalda Trumpa prema NATO savezu i insistiranja američkog predsjednika da članice povećaju budžete za odbranu, piše Euronews.rs.

Ova uznemirujuća kombinacija Trumpa i rata na evropskim granicama dodatno je pojačala dugogodišnje kritike da se kontinent previše oslanjao na američke proizvođače oružja, prenosi Guardian.

EU je odgovorila obećanjem da će potrošiti 800 milijardi evra na odbranu tokom četiri godine. Ujedinjeno Kraljevstvo je takođe obećalo veća izdvajanja, a očekuje se da će Keir Starmer biti pod pritiskom da pokaže napredak nakon teških gubitaka Laburističke partije na izborima.

Sa novim fokusom na "odbrambeni suverenitet“, sposobnost da se proizvodi i koristi naoružanje bez oslanjanja na nepredvidivu pomoć Amerike – veliki dio tog novca uliva se u domaće kompanije.

Pojavljuje se niz dobro finansiranih startapa koji dobijaju zamah i šire proizvodnju, dajući velika obećanja (mnoga još neproverena), da mogu da rade bolje od tradicionalnih proizvođača i rivala iz Silicijumske doline.

Vojske ne vjeruju da mogu potpuno da se odreknu ljudi, pješadije, niti težih sistema kao što su tenkovi, artiljerija i brodovi. Ali veliki dio planirane potrošnje ići će na dronove različitih veličina, za vazduh, kopno, more ili čak podvodno.

General Roland Walker, načelnik generalštaba britanske vojske, prošle godine je rekao da želi da oprema oružanih snaga bude 20% "preživljiva“, 40% "potrošna“ i 40% "jednokratna“.

Armin Papperger, šef njemačke kompanije Rheinmetall, izazvao je negodovanje kada je ukrajinske dronove opisao kao niskotehnološke "Lego“ konstrukcije koje prave "domaćice“. Iako se kasnije izvinio, njegova izjava je pokazala koliko se ekonomija ratovanja promijenila: jeftino oružje može da napravi ogromnu štetu, dok skupi odbrambeni sistemi postaju neodrživi.

Startapi sada razvijaju znatno jeftinije načine za obaranje dronova, sa projektilima koji koštaju znatno manje od tradicionalnih sistema. Kompanije poput Frankenburg i Skycutter naglašavaju da moraju biti brze i prilagodljive jer se rat stalno mijenja.

Tekever je napravio više od 100 verzija svog glavnog proizvoda tokom prve tri godine rata u Ukrajini, uz stalna softverska i hardverska unapređenja.

Ipak, ovako brz tempo predstavlja problem za države i vojske koje nisu navikle da se tako brzo prilagođavaju. Ujedinjeno Kraljevstvo je, uprkos strateškim planovima za veću upotrebu dronova, optuženo za "korozivnu samozadovoljnost“ u oblasti odbrane.

Skycutter, mala ali brzorastuća kompanija, razvijena iz civilnih dronova za inspekciju infrastrukture, danas radi direktno sa ukrajinskim jedinicama na frontu. Njihovi sistemi se stalno prilagođavaju novim oblicima elektronskog ometanja u onome što opisuju kao "igru mačke i miša“. Ako se ne prati razvoj na terenu, kaže jedan od direktora, "zaostajete“.

Ipak, vojske i vlade teško prate ovu brzinu. Iako UK sve više govori o dronovima, planovi su često blokirani i kasne. BAE Systems je čak upozorio da bi razvoj novih borbenih aviona mogao stati bez dodatnog finansiranja, dok se istovremeno govori o velikom budžetskom jazu.

Skycutter je, uprkos malom timu, pobijedio u američkom programu Drone Dominance, ali u Britaniji i dalje nema dovoljno ulaganja.

Kompanija razmatra odlazak iz zemlje, jer kako kažu, "vrijeme ističe“.

Evropski i američki odbrambeni ekosistem se ubrzano mijenja: startapi poput Helsing, Quantum Systems, Stark Defence, Shield AI, Saronic Technologies i Epirus guraju inovacije, dok giganti poput Palantir Technologies i Anduril Industries sve dublje ulaze u Evropu.

Međutim, političke tenzije i veze pojedinih investitora sa Donaldom Trumpom izazivaju oprez u Evropi. Istovremeno, startup Cambridge Aerospace i drugi britanski akteri pokušavaju da se probiju, dok se evropski sektor suočava sa sporim procesima nabavke i nedostatkom brzog finansiranja.

Skycutter upozorava da bez brzih odluka država, kompanije će morati da traže prilike u drugim zemljama, jer rat ubrzava tempo razvoja do granica koje tradicionalne institucije teško prate.