Stope neto štednje domaćinstava znatno se razlikuju širom Evrope, pri čemu je Grčka jedina zemlja u kojoj domaćinstva troše više nego što zarađuju. Stručnjaci navode da su glavni razlozi za štednju oprez zbog nepredviđenih situacija i priprema za penziju.
ADVERTISEMENT
Ljudi štede iz više razloga, kako bi stvorili finansijsku sigurnost i pripremili se za neočekivane troškove. Nedavna studija pokazala je da skoro dvije trećine Evropljana štedi iz predostrožnosti, dok je štednja za penziju glavni motiv za polovinu njih, prenosi Euronews.
Postavlja se pitanje u kojim evropskim zemljama ljudi najviše štede i koliki dio svog raspoloživog prihoda Evropljani zapravo odvajaju.
Neto štednja domaćinstava predstavlja dio prihoda domaćinstva koji se ne potroši na krajnju potrošnju.
Prema podacima OECD-a, stope neto štednje domaćinstava značajno se razlikuju širom Evrope. Tokom 2024. ili 2025. godine kretale su se od minus 9,3 odsto u Grčkoj do 14,7 odsto u Švedskoj i Mađarskoj, dok je prosjek EU iznosio 8,1 odsto.
Grčka je jedina zemlja sa negativnom stopom štednje. To znači da su domaćinstva tamo trošila više od svog neto raspoloživog prihoda, koristeći postojeću ušteđevinu ili se zadužujući kako bi finansirala potrošnju.
Pored Mađarske i Švedske, stopa neto štednje prelazi 10 odsto i u Češkoj (13,7 odsto), Francuskoj (12,8 odsto), Njemačkoj (10,3 odsto) i Holandiji (10,2 odsto).
Španija (9,2 odsto) i Irska (devet odsto) takođe su iznad prosjeka EU.
Velike ekonomije
Dok Francuska, Njemačka i Španija imaju više stope štednje od prosjeka EU, Velika Britanija (4,7 odsto) i Italija (3,2 odsto) bilježe znatno niže vrijednosti.
U Letoniji je stopa štednje nula – što znači da domaćinstva troše svaki cent svog prihoda. Slovačka (dva odsto), Estonija (tri odsto), Portugal (3,4 odsto) i Litvanija (3,8 odsto) takođe su ispod četiri odsto.
I dvije nordijske zemlje su ispod prosjeka EU: Danska (7,5 odsto) i Finska (4,4 odsto).
„Izračunavanje stopa štednje domaćinstava veoma je komplikovano, a poređenje među državama još teže“, rekao je za Euronews Business Michael Haliassos, profesor na Goethe University u Frankfurtu.
On je ukazao na poteškoće u mjerenju kako raspoloživog prihoda, tako i potrošnje domaćinstava. Prihodi se često pogrešno prijavljuju ili se uopšte ne prijavljuju, uglavnom zbog straha od poreskih vlasti ili zabrinutosti za privatnost.
Potrošnju je, s druge strane, teško precizno evidentirati u anketama, jer ljudi često ne mogu tačno da se sjete svojih troškova, a metode rješavanja tih problema razlikuju se od zemlje do zemlje.
Slučaj Grčke
Haliassos je istakao da je Grčka tokom vrhunca dužničke krize 2015. godine imala najveći udio domaćinstava čija je potrošnja bila veća od prihoda u EU. Čak i oko 2020. godine, tokom pandemije COVID-19, bila je druga po tom pokazatelju, odmah iza Rumunije, uprkos tome što su mogućnosti za potrošnju tada bile znatno smanjene.
Stopa štednje u Grčkoj uglavnom je bila pozitivna početkom 2000-ih, iako je povremeno kratko padala ispod nule.
Situacija se naglo promijenila od 2010. godine, kada je dužnička kriza gurnula stopu duboko u negativnu zonu, sa najnižom tačkom od minus 16,5 odsto u 2013. godini. Nakon toga se nikada nije u potpunosti oporavila.
Poslije približavanja nuli 2021. godine, Grčka je ponovo pala na minus 12,2 odsto u 2022, a od tada se zadržava oko minus devet odsto.
Prosjek EU ostao je uglavnom stabilan tokom istog perioda, uz nagli skok na 12,4 odsto tokom 2020. godine, kada su pandemijska zatvaranja smanjila mogućnosti za trošenje novca.
Grčka je bila jedna od zemalja EU u kojoj je 2024. prosječan prilagođeni bruto raspoloživi prihod domaćinstava po stanovniku bio više od 20 odsto ispod prosjeka EU, prema podacima Eurostata.
Michael Haliassos naglašava da među državama EU ne postoje trajno „veliki“ ili „mali“ štediše, već da sve zavisi od toga kako pojedine zemlje reaguju na različite krize.
„Ključni faktori koji utiču na stopu štednje jesu starosna struktura stanovništva i način na koji različite starosne i profesionalne grupe domaćinstava reaguju na krize“, rekao je.
Zašto Evropljani štede?
Charles Yuji Horioka i Luigi Ventura utvrdili su da velikodušnost sistema socijalne zaštite utiče na motive za štednju.
Ljudi manje štede za penziju u zemljama sa izdašnim državnim penzijama, a manje štede i za nepredviđene troškove u državama sa snažnim javnim zdravstvenim sistemom.
„Ovi nalazi sugerišu da su štednja za penziju i štednja iz predostrožnosti dominantni motivi za štednju u Evropi djelimično zato što sistemi socijalne zaštite nisu u potpunosti adekvatni“, navodi se u njihovom radu objavljenom 2025. godine u NBER-u (National Bureau of Economic Research).