Trgovinska razmjena između EU i Irana pala je 2025. godine na najniži nivo u posljednje dvije decenije usljed sankcija. Trgovina se i dalje odvija u ograničenom obimu, pri čemu Njemačka učestvuje sa najvećim udjelom.
ADVERTISEMENT
Cijene energenata naglo rastu dok tržišta nafte reaguju na rat u Iranu, gdje su energetska postorjenja u zemljama Persijskog zaliva bila meta napada, što izaziva zabrinutost zbog mogućih poremećaja u snabdijevanju.
U ekonomskih odnosima između EU i Irana, ovo predstavlja najnoviju fazu više od decenije dugog perioda postepenog pogoršanja ekonomskih veza usljed sankcija.
Krajem januara 2026. godine, EU je usvojila nove sankcije zbog ozbiljnih kršenja ljudskih prava i kontinuirane podrške Irana ruskom ratu u Ukrajini. Uprkos tome, trgovina se nastavlja, ali u znatno manjem obimu nego ranije.
U 2025. godini ukupna robna zamjena između EU i Irana iznosila je 3,72 milijarde evra, prema podacima Evrostata.
Uvoz iz Irana vrijedio je 0,76 evra, dok je izvoz dostigao 2,97 milijardi evra. Time je ostvaren trgovinski suficit od oko 2,2 milijarde evra u korist Evropske unije.
Ukupna razmjena usluga između dvije strane iznosila je 1,56 milijardi evra u 2024. godini. Uvoz usluga u EU bio je 0,69 milijardi evra, dok je izboz dostigao 0,87 milijardi evra.
U cjelini gledano, Iran i dalje predstavlja manjeg trgovinskog partnera Evropske unije.
U 2025. godini učestvovao je sa svega 0,1 odsto u izvozu EU, dok je njegov udio u uvozu bio gotovo zanemarljiv. Sredinom 2000-ih godina oba udjela bila su veća i kretala su se oko jedan odsto ili nešto iznad toga.
Oštar pad posebno je vidljiv u robnoj razmjeni. Trgovina između EU i Irana iznosila je 23,8 milijardi evra 2005. godine, da bi dostigla vrhunac od više od 27 milijardi evra 2011. godine.
Do 2025. godine trgovina je pala na 3,7 milijardi evra, to je za skoro milijardu manje u odnosu na 4,6 milijardi evra zabilježenih 2024. godine.
Nakon sankcija uvedenih 2011. godine, trgovinska razmena pala je na 6,1 milijardu evra u 2013. godini, da bi se potom postepeno oporavila na 20,7 milijardi evra.
Ovaj rast u velikoj mjeri bio je povezan sa nuklearnim sporazumom Irana u okviru Zajedničkog sveobuhvatnog plana akcije (JCPOA) iz 2015. godine.
Trgovina je ponovo opala na 5,1 milijardu evra 2019. i nastavila je silazni trend usled obnovljenih sankcija.
Njemačka najveći trgovinski partner
Njemačka je najveći trgovinski partner Irana unutar EU i u 2025. godini učestvovala je sa 31,8 odsto u ukupnoj razmeni. Uvoz iz Irana iznosio je 218 miliona evra, dok je izvoz dostigao 963 miliona evra, što je pad u odnosu na 1,27 milijardi evra u 2024. godini.
Italija je drugi po veličini trgovinski partner Irana unutar EU, sa udjelom od 15,6% u ukupnoj razmjeni. Italija je uvezla robu vrijednu 132 miliona evra, dok je izvezla 447 miliona evra.
Holandija je zauzela treće mjesto, učestvujući sa 15,5% u ukupnoj trgovini EU sa Iranom, što je porast u odnosu na 13,3% u 2024. godini. Holandija je uvezla robu iz Irana u vrijednosti od 58 miliona evra, a izvezla 517 miliona evra. Iako je po obimu trgovine na trećem mestu, Holandija je u 2024. godini ostala drugi najveći izvoznik EU ka Iranu.
Zajedno, ove tri zemlje čine 62,9 odsto ukupne trgovine između EU i Irana, što je nešto manje od dvije trećine. Za razliku od njih, Francuska i Španija su imale manje od 250 miliona evra trgovinske razmene sa Iranom.
Glavni proizvodi koji se trguju između EU i Irana
Prema podacima Evropske komisije, izvoz iz EU u Iran predvode mašine i transportna oprema. U 2024. godini izvoz u ovoj kategoriji dostigao je 1,28 milijardi evra, što čini oko 34 odsto ukupnog izvoza EU u Iran.
Još jedna značajna grupa proizvoda su hemikalije i srodni proizvodi, čiji je izvoz iznosio oko 1,13 milijardi evra, što ga čini približno 31 odsto ukupnog izvoza EU u Iran.
Uvoz EU i Irana koncentriše se na nekoliko glavnih kategorija. Najveći udio imaju hrana i žive životinje - oko 350 miliona evra, što je približno 37 odsto ukupnog uvoza iz Irana.
Iza toga slijede hemikalije i srodni proizvodi sa oko 188 miliona evra (23 odsto), kao i industrijski proizvodi po materijalu sa približno 180 miliona evra (22 odsto).
Manji udio imaju sirovinski materijali, ne uključujući goriva, sa oko 89 miliona evra uvoza.