Tačan datum održavanja izbora u Srbiji biće poznat do Đurđevdana, najavio je nedavno predsjednik Srbije Aleksandar Vučić, uz ocjenu da bi opozicija, zbog podrške iz inostranstva, mogla imati prednost na biralištima. U međuvremenu, sastanak rektora Beogradskog univerziteta Vladana Đokića sa evropskom komesarkom za proširenje Martom Kos u Briselu ponovo je otvorio pitanje njegove eventualne kandidature.
ADVERTISEMENT
Đokić se u dijelu javnosti već profilisao kao potencijalni kandidat na narednim izborima. Dok jedni smatraju da bi upravo on mogao biti snažan i kredibilan izbor, drugi upozoravaju da takav potez ne bi bio u skladu sa zakonom.
Rektor Beogradskog univerziteta spreman je na politički angažman ukoliko to budu tražili studenti i građani, koji bi ujedno odredili i da li bi preuzeo premijersku ili predsjedničku ulogu. Ipak, takav angažman sa pozicije rektora ograničava Zakon o visokom obrazovanju, koji zabranjuje političko, stranačko i versko organizovanje i delovanje na visokoškolskim ustanovama. Pitanje u kom svojstvu i sa kojim ciljem je rektor boravio u Briselu i dalje je otvoreno, kaže predsjednik Ustavnog suda Vladan Petrov, uz ocjenu da bi Univerzitet u Beogradu trebalo da se oglasi i javnosti pruži odgovore.
"Jasno je da je time poslata poruka, ja mislim da je reč o tome da se od Vladana Đokića očekuje prvo da da određene info koje će biti korisne za jednostranu sliku koja treba da se stvori o stanju na našim univerzitetima, a ne bih isključio ni tu mogućnost da neki faktori u EU žele da provere i njegov politički kredibilitet i sposobnosti", rekao je Petrov.
U slučaju kandidature na izborima, rektor nije u obavezi da podnese ostavku, ali ne bi smio da zloupotrebi univerzitet u političke svrhe, kaže advokat Dragoslav Ljubičanović.
"Sam zakon ne zabranjuje da se bilo ko, profesor univerziteta, rektor, dekan kandiduju i dok obavljaju tu funkciju na političkim izborima ali zabranjuju da se političkim organizovanje i političkim aktivizmom bavi u sklopu onoga što predstavlja njihovu univerzitetsku dužnost. Tako da mogu da se kandiduju ali ne smiju da zloupotrebe i da iskoriste prostor univerziteta, svoju katedru sa koje predaju studentima za politički aktivizam, što vidimo da ovde nije slučaj", govori advokat Dragoslav Ljubičanović.
Slična polemika već je viđena 2017. godine, kada je tadašnji zaštitnik građana Saša Janković odlučio da se kandiduje na predsjedničkim izborima, što je tada otvorilo pitanja o posljedicama po kredibilitet te institucije. Prema riječima Stefana Jovanovića iz Centra za međunarodnu saradnju i održivi razvoj, to je bila pogrešna odluka jer se time stvorio utisak da funkcija ombudsmana može da bude odskočna daska za političku karijeru.
"Ja mislim da ukoliko rektor hoće da se bavi politikomj a rekao je da bi bio kandidat za predsjednika ili premijeraj bilo bi fer da se ne ugrožava univerzitet i autonomiju univerziteta i da kao građanin uđe u političku trku, vjerujem da za sve ima prostora u politici. Mislim da je to bio problem Saše Jankovića kada je sa funkcije ombudsmana ušao u političku trku i faktički uništio poziciju ombudsmana u Srbiji, mislim da ovde imamo sličnu opasnost", izjavio je Jovanović.
Vladan Đokić na mjesto rektora u prvom mandatu došao je bez podrške Senata Univerziteta, ali uz javnu podršku pojedinih ministara, zbog čega su ga pratile kritike da je na čelo te institucije došao uz pomoć vlasti.
Komesarka za proširenje saopštila je nakon sastanka sa Đokićem da cijeni njegovu posvećenost odbrani autonomije i dostojanstva Univerziteta, ali ni Univerzitet ni Evropska komisija nisu saopštili o kojim se temama razgovaralo na ovom sastanku.