ADVERTISEMENT

Kako ocjenjujete rezultat proteklih izbora u RS, mogu li oni donijeti neke promjene?

Ja to mogu posmatrati sa stanovišta političkog uticaja na opšte društvene prilike i na pravni poredak u BiH i u tom smislu mislim da je sada svima u Republici Srpskoj jasno, a pogotovo opoziciji, da bi mnogo bolja situacija bila da ovi izbori nisu ni održani. Da smo imali jednu situaciju u kojoj Republika Srpska zastupa ujedinjeno i otvoreno svoj stav koji je ustavobraniteljski u odnosu na Christiana Schmidta.

I taj politički front donio bi korist ne samo Republici Srpskoj, nego bi koristio i svim političkim učesnicima, uključujući one koji su na vlasti i opoziciji, koji bi time pokazali svoju ozbiljnost i odgovornost prema pravnim interesima Republike Srpske i Ustavu. S druge strane, mislim da bismo već sada bili u situaciji da ispraćamo Schmidta jer sve što je uslijedilo, pogotovo diplomatska aktivnost Republike Srpske, jasno je pokazalo da je ovaj svijet, ovakav kakav jeste, spreman da mijenja stvari kada je u pitanju kancelarija visokog predstavnika, odnosno ta funkcija generalno, a pogotovo u slučaju nekoga ko zloupotrebljava ovlaštenja.

Jeste li uvjereni, mislite li da će Schmidt napustiti BiH?

Pa da nije bilo ovih izbora i da smo imali jedinstvo opozicije sa strankama na vlasti, mislim da bi Schmidt ovih dana već bio kući.

Da li je SNSD nešto naučio od proteklih izbora 23. novembra i da li je opozicija možda nešto naučila iz ovih u februaru?

Pa stranke vlasti, u kojima je SNSD vodeća stranka, izvukle su pouku da trebaju dosljedno nastaviti politiku koju su vodili do sada, trebaju pružiti otpor zloupotrebi funkcije visokog predstavnika, trebaju se boriti za ustavne pozicije Republike Srpske, garantovane Dejtonskim mirovnim sporazumom i iskoristiti ovu političku priliku da se neke stvari konačno dovode u red i da se spriječi stihijska ili neodgovorna interpretacija Dejtona na štetu mira u BiH.

S druge strane, stranke opozicije imale su priliku nešto naučiti, mislim da su propustile tu šansu. Ako je i neki gnjev, koji je nastao zbog dvadesetogodišnje vladavine SNSD-a i Milorada Dodika, u prvom redu izašao na površinu u tom prvom, kako ga nazivamo, izbornom talasu 23. novembra, onda su ljudi između vremena u potpunosti shvatili da ovo nije trenutak za bilo kakav politički revanšizam, pogotovo ne prema osobi koja zastupa i brani interese Republike Srpske sa stanovišta Ustava, nego da je vrijeme da se na čelo stavi odgovorna politika. To se pokazalo 8. februara kada su rezultati kandidata vladajuće koalicije bili bolji nego što su bili 23. novembra.

"Na neki način sam učestvovao u početku Blanušine političke karijere"

Mislite li da su izbori iznjedrili novu ozbiljnu političku ličnost, mislim na gospodina Blanušu, s obzirom na broj glasova?

Pa ne bih ja da budem sudija bilo čije sudbine. Ja sam imao određen uvid u razvojni put gospodina Blanuše negdje 2015. godine kada sam mislio da on treba da dođe na čelo gradskog odbora SDS-a. Tada su ga u potpunosti izmasakrirali, kao i tu ideju, ljudi koji su, evo sad, našli u njemu neku vrstu utjehe i pokušaja spasa. I to je stvar koja je interna stvar Srpske demokratske stranke. Ja s tim zaista ne bih raspravljao, no rezultati su tu gdje jesu i govore ono što govore. A mislim da su se i ljudi unutar Srpske demokratske stranke, mjesec dana koliko je Blanuša na čelu SDS-a, uvjerili u njegove sposobnosti za rukovođenje ovom strankom, da li ih ima ili nema. Ja zaista ne ulazim u to.

Mislite li da će do oktobra biti implementirane nove izborne tehnologije?

Dakle, prvo, mi ne znamo uopšte o kakvim se tehnologijama radi, ne znamo zašto se rade, ne znamo ko će dobiti taj posao, ne znamo koliko to tehnički može biti ispravno. Ne znamo ništa. Mi samo imamo u javnosti ideju da su svi izbori do sada bili nepošteni, a da će izbori postati pošteni kada vi uzmete vaš glasački listić i gurnete ga u neki aparat. Koliko možete vjerovati tom aparatu, možete isto koliko možete vjerovati svom mobilnom telefonu ili računaru, a znamo koliko smo svi povremeno uznemireni da li je neko nešto provjeravao, prisluškivao i slično.

Izborne neregularnosti ne potiču od aparata ili od brojanja, nego od toga što od prvih izbora održanih po izbornom zakonu BiH 2001. godine imamo stalno nelegalne izbore. Već na tekst izbornog zakona uticao je više puta tadašnji visoki predstavnik, i svi kasniji koji su dolazili nešto su mijenjali po tome. I zbog toga vi zapravo nikada ne znate ni kakva su pravila, ni ko broji, ni kada broji, ni kako broji. U tom haosu oni koji se bolje snađu, snađu. Dakle, kod nas izbori nisu samo pregled stanja javnosti na dan održavanja izbora, nego pregled sposobnosti političkih subjekata da odbrane volju naroda koja im je data, da se suprotstave tome da stranci vrše izborni inženjering na ovim prostorima i da eventualno ne falsifikuju izborna mjesta. Dakle, šta tu može pomoći neki tehnički uređaj, ja to ne želim da procjenjujem, ali znam da sa svakom tehnikom ide i način kako se ona može zloupotrebiti.

Tako da ja nisam protiv upotrebe tehničkih sredstava, samo ne želim da se ponašamo nerazumno i da mislimo da od toga zavisi demokratska volja građana. Demokratska volja građana zavisi od toga da li imate politiku ili nemate politiku. To se pokazuje iz izbora u izbore.

Dok je SDS imao politiku, govorimo konkretno o opoziciji Republike Srpske, došli smo do toga da je to ozbiljna stranka koja je više puta uzimala vlast, da je na lokalnim izborima 2012. pomela svoju konkurenciju. Kad je SDS prestao poslije 2015-16. godine imati svoju politiku, počeo je to osjećati na svojim izbornim rezultatima. Kad je pokušao da zamijeni tu svoju politiku politikom opozicije Republike Srpske iz 1997. i 2008. godine, dodirujući se sa strancima, SDS je dodatno pao.

Dakle, ja ne znam što kome nije jasno. Stvar je u tome da li neko želi nešto da promijeni ili ne. Jer imate mnogo ljudi u opoziciji koji su zadovoljni svojim statusom, potpuno neodgovorni, otvorenih vrata širom svijeta na kojima pričaju ko je šta i dobiju za to aplauze, možda i više od aplauza, i onda se vrate kući i glume pravednike. Nije to odgovorno prema građanima Republike Srpske. Ja sam bio aktivan političar, znam šta znači obići svaki opštinski odbor po sto puta i napraviti organizaciju.

Šta znači, a to je možda i najviše poražavajuća slika za ljude koji su u ovom periodu radili za Branka Blanušu kao kandidata, kada morate iz jedne opštine ići i kontrolisati stanje u drugoj opštini. Ako niste bili u stanju da za 36 godina koliko postoji Srpska demokratska stranka da imate opštinski odbor u Bratuncu, nego morate slati ljude iz Istočne Ilidže, onda nemate razlog da dolazite. Kada to shvate ljudi koji vode opoziciju, imaćemo mnogo bolje političke odnose u Republici Srpskoj jer će to doprinijeti izgradnji političkih odnosa zasnovanih na odgovornosti, a ne na nastojanju da se nekome "skine glava".

Dodik od oktobra ne obavlja funkciju, ne stvara on krize, već Schmidt

Kada pogledate s vremenske distance, da li možda mislite da je kriza mogla biti manja, da je gospodin Milorad Dodik odigrao drugačije kada je riječ o procesu pred Sudom BiH?

Milorad Dodik od prošle godine, oktobra, ne obavlja poslove predsjednika Republike. Nijednu od tih nadležnosti, nijednu od tih dužnosti, a kriza i dalje postoji. Nije Milorad Dodik problem, problem je Cristian Schmidt. Sve dok Kristijan Schmidt ne bude uklonjen…

Znači, smatrate da je on glavni generator krize?

Pa, on je jedini generator krize. Svi ostali reaguju na ono što on radi. Kada je došao u BiH, zamislio je da vlada BiH. To mu je išlo sa Federacijom, sa Republikom Srpskom nikako. I onda je ušao u haos spreman da proširi svoju vlast. I to mu ne ide, ne ide ni sada jer je opet izgubio opciju koja bi ga priznala kao visokog predstavnika. Ne govorim to zato što optužujem, nego sam slušao kako gospodin Blanuša oslovljava Schmidta kao visokog predstavnika u javnosti, na nekom podcastu. To je propalo. I zato se kriza nastavlja. Sada imamo situaciju u kojoj Christian Schmidt na početku svoje priče ništa nije napravio. Vrijeme je da ode odavno. Nije imao razloga da dolazi, nije imao nikakav pravni osnov za to, ali želi da nastavi krizu. I to je ova situacija koju sada vidite.

Očekujete li da se gospodin Dodik u konačnici politički rehabilituje ukidanjem Schmidtovog zakona ili presudom u Strazburu? Očito, ja se stvarno nisam time zanimao. Ne mislim da to u ovom trenutku interesuje Milorada Dodika.

Mislim da je Milorad Dodik jako zadovoljan time da je on kao Milorad Dodik, a ne kao predsjednik Republike, Vlade ili bilo što drugo, u poziciji da bude politički lider. Mislim da je na njemu sada da objasni kako će ta moć koju ima biti definisana i određenim obimom odgovornosti, jer niko ko ima moć ne treba da je koristi ukoliko nema definisan okvir sopstvene odgovornosti. I to je vrijeme koje je pred nama.

Mislite li da će novi izbori zapravo donijeti eskalaciju ove situacije ili smanjenje tenzija krize u BiH? Da li je uopšte moguće pokretanje dijaloga? Mi imamo izbore za nekih osam meseci?

Dakle, mi i u redovnim izbornim situacijama u toj izbornoj godini, kako je mi zovemo, nikad nismo imali normalan dijalog i normalnu saradnju. Tako da, pogotovo sada kada je potpuni haos u političkom Sarajevu, kada se ne zna ko gdje udara, kada su potpuno defanzivni i kada Republika Srpska zaista više nema razloga da ignoriše tu situaciju i kada će morati da se aktivno pozabavi time šta radi političko Sarajevo. 30 godina se niko iz Republike Srpske ne miješa u bilo šta što se radi u Sarajevu i to je sada situacija u kojoj mi moramo da se pozabavimo time i da konačno završimo njihove političke ambicije i snove. Sigurno je da ne možete očekivati neku vrstu stabilnosti, ali možete očekivati da se pojavi neko razuman u političkom Sarajevu ko će reći: „Stanite ljudi, pretjerali smo.“

Ja se nadam da je moguće, jer ako nije moguće, onda nije moguće ni u BiH. Juče je gospodin Dodik imao jednu zanimljivu izjavu i rekao je da je zapravo uslov za razgovor da se Republici Srpskoj vrate u prenesene nadležnosti. On je rekao da će to vrlo brzo biti delegirano Narodnoj skupštini Republike Srpske. To je više puta ponovljen stav Narodne skupštine Republike Srpske. Sad je ušao u fazu da je neizbežno pričati o tome, čak i sa akterima iz Federacije koji nisu hteli da razgovaraju ni sa kim iz Republike Srpske. On kaže da će to zapravo biti preduslov za dalji razgovor. Ja samo opisujem kako je došlo do njega. Odgovornost za tu vrstu jasnoće sigurno nema Republika Srpska, nego oni koji nisu imali mjere u onome što su radili u političkom Sarajevu i u Kancelariji visokog predstavnika.

Sve glasnije se u BiH sve češće govori o Daytonu 2 ili raspakivanju Dejtona. Tu je samo jedno pitanje bitno, a to je pitanje konstitutivnosti naroda. Ono je više puta od strane međunarodne zajednice ocijenjeno kao nešto što BiH ne može uvesti u evropsku budućnost, iako smo mi članica Savjeta Evrope.

Tu se mora reći da Republika Srpska za to nema nikakvu odgovornost. Dakle, koncept konstitutivnosti naroda došao je u BiH tako što su Hrvati pristali da se ukine Herceg Bosna i dobili položaj konstitutivnog naroda, koja je verifikovana 1. marta Vašingtonskim sporazumom 1994. godine, i na taj način je ušla u pravni i politički život BiH. Odatle je iz Ustava Federacije, kad Srbi nisu bili konstitutivni u tom Ustavu, prenesena na nivo BiH potpisivanjem Dejtonskog mirovnog sporazuma. Pa čak i poslije toga, u Republici Srpskoj ste se mogli kandidovati za šta god hoćete, bez obzira na to kako se zovete, koje ste vjere, nacije, visine, pola i ostale stvari. Mogućnost da se kandidujete za bilo šta u Republici Srpskoj nije ukinula Republika Srpska, nego je ukinuo Alija Izetbegović tako što se obratio Ustavnom sudu BiH i tražio da se uvede konstitutivnost naroda i u Republici Srpskoj. I mi danas imamo ono što imamo.

Kakva bi bila pozicija Republike Srpske u Dejtonu 2?

Republika Srpska nema nikakav strah od Dejtona-2, jer Dejton-2 može biti samo uvođenje trećeg entiteta. Za to se sve glasnije zalaže gospodin Dragan Čović. Jer u toj situaciji zapravo imate, kako se kaže, Bosnu cijelu iz tri dijela

Svaki entitet, bez obzira na vjeru, naciju ili bilo šta drugo, bira svoje predstavnike u zajedničkim organima BiH i više nema sukoba između Bošnjaka i Hrvata, između Srba i Hrvata, između Srba i Bošnjaka. Svaki je na svom, a svi smo zajedno tamo gdje postoje poslovi zbog kojih bi trebalo ili morali iz nekih razloga biti zajedno. To je Dejton 2.

Dejton 2 nije unitarna BiH, to istorija ne može promijeniti. To je valjda svakom jasno.

CIJELI INTERVJU POGLEDAJTE NA NAŠEM YOUTUBE KANALU