ADVERTISEMENT

Donosimo ključne tačke obrazloženja Ustavnog suda BiH:

Za početak Ustavni sud BiH odlučio je da obje apelacije Milorad Dodika spoji u jedan predmet, te su naveli da je isti apelant podnio apelacije "i da se osporene odluke tiču iste pravne stvari".

Neosnovane tvrdnje

1 - Ustavni sud je odbacio kao nedopuštene apelacije Milorada Dodika podnesene u odnosu na član II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i član 6. stav 2. Evropske konvencije u vezi s izjavama javnih zvaničnika datih tokom suđenja apelantu zbog toga što su očigledno (prima facie) neosnovane.

2 - Ustavni sud je odbacio kao nedopuštenu apelaciju Milorada Dodika podnesenu protiv Rješenja Suda Bosne i Hercegovine broj S1 3 Iž 052766 25 Iž od 18. avgusta 2025. godine i Odluke Centralne izborne komisije Bosne i Hercegovine (CIK) broj 06-1-07-939/25 od 6. avgusta 2025. godine u odnosu na član II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i član 6. stav 1. Evropske konvencije, te član 3. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju zbog toga što je ratione materiae inkompatibilna s Ustavom Bosne i Hercegovine.

3 - Ustavni sud je naveo da je u konkretnom slučaju CIK po službenoj dužnosti proveo postupak utvrđivanja prestanka apelantovog mandata predsjednika RS. Taj postupak je proveden u skladu s relevantnim odredbama Izbornog zakona BiH nakon što je donesena osporena drugostepena presuda Suda BiH iz predmeta broj AP-3722/25, odnosno nakon što je osuđujuća presuda protiv apelanta postala pravosnažna.

4 - Ustavni sud je u odnosu na apelantove navode u vezi s kršenjem principa kažnjavanja samo na osnovu zakona iz člana 7. Evropske konvencije ukazao da je riječ o novom krivičnom djelu koje je inkorporirano u krivičnopravni sistem djelovanjem visokog predstavnika. Dalje je istaknuto da iz stanja spisa predmeta proizlazi da su redovni sudovi prvi put u apelantovom slučaju primijenili i tumačili član 203a Krivičnog zakona Bosne i Hercegovine (neizvršavanje odluka visokog predstavnika; KZBiH), te da se stoga ne može govoriti o uporednim situacijama/presedanima.

Nadležnosti visokog predstavnika

5 - U pogledu nadležnosti visokog predstavnika da donosi zakone, Ustavni sud je ukazao da je već ranije u više svojih odluka izrazio svoj stav da ovlaštenja visokog predstavnika proizlaze iz Aneksa X, relevantnih rezolucija Vijeća sigurnosti Ujedinjenih naroda i Bonske deklaracije, te da ta ovlaštenja nisu podložna kontroli Ustavnog suda, kao ni vršenje tih ovlaštenja. U konkretnom slučaju Ustavni sud je zapazio da je 1. jula 2023. godine visoki predstavnik intervenirao u pravni sistem Bosne i Hercegovine i umjesto Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine donio Zakon o izmjenama i dopunama KZBiH. U tom pogledu, prema mišljenju Ustavnog suda, on je djelovao kao zakonodavna vlast Bosne i Hercegovine, te navedena dopuna KZBiH nesporno ima pravnu prirodu domaćeg propisa čija kontrola ustavnosti nije predmet ove apelacije.

6 - Ustavni sud je razmotrio i apelantove navode u odnosu na nezavisnost i nepristrasnost dvije sutkinje Suda BiH koje su postupale u krivičnom postupku protiv apelanta. U vezi s tim, Ustavni sud je nakon razmatranja tih apelantovih navoda, kao i činjenica i okolnosti predmeta utvrdio da nepristrasnost sutkinja u predmetu nije dovedena u sumnju, zbog čega nije postojala obaveza njihovog izuzimanja.

Nadležan sud, uspostavljen po zakonu

7 - U odnosu na apelantove navode da odluku o delegiranju nije donio funkcionalno nadležan sud, Ustavni sud je ukazao da je apelantove navode o tome ispitalo apelaciono vijeće u osporenoj drugostepenoj presudi. Obrazloženje koje je u vezi s tim dato je dovoljno jasno i nije proizvoljno, posebno imajući u vidu da se radilo o pitanju o kojem je prethodno pravosnažno odlučeno. Pri tome je Ustavni sud istakao da sud pred kojim je apelantu suđeno ima sve kompetencije za suđenje kao svaki drugi redovni sud. Radi se o zakonom uspostavljenom sudu, u kojem sude sudije profesionalci i u čijoj je stvarnoj nadležnosti utvrđivanje apelantove krivične optužbe iz člana 203a KZBiH. Stoga je Ustavni sud utvrdio da su i ti apelantovi navodi neosnovani.

8 - Ustavni sud je utvrdio da je u konkretnom slučaju ispunjen zahtjev iz principa "pravičnosti" da se svi dokazi izvedu na glavnom pretresu u prisustvu optuženog s ciljem osiguranja principa kontradiktornosti postupka. Ustavni sud nije mogao zaključiti da su redovni sudovi načinom provođenja dokaznog postupka u toj krivičnopravnoj stvari izašli iz okvira diskrecije slobodne ocjene dokaza provedenih u postupku, niti je dovedena u pitanje "jednakost oružja", što bi rezultiralo kršenjem člana 6. stav 1. Evropske konvencije.

9 - S obzirom na odluku Ustavnog suda u ovom predmetu, odlučeno je da nije neophodno posebno razmatrati apelantov prijedlog za donošenje privremene mjere.