Loša hidrološka godina, problemi sa kvalitetom i količinom uglja i poštovanje sporazuma prema kojem Sloveniji vraćamo dug kroz izvoz struje, glavni su razlozi za minus sa kojim posluje elektroenergetski sektor u Repubici Srpskoj, rekao je Luka Petrović v.d. generalnog direktora Elektroprivrede Republike Srpske i dodao da će i naredna godina biti izazovna.
ADVERTISEMENT
“Izuzetno loša hidrologija dovela je do toga da smo više uvozili nego izvozili električne energije. I kada je stanje takvo, onda naravno da imate i negativan saldo. Međutim, ove godine je kod nas projektovan minus, na osnovu kupim prodam, minus od 26 miliona”, dodao je Petrović tokom TV duela na RTRS-u sa SDS-ovim Brankom Blanušom.
Da su nam cijene električne energije, dodaje Petrović, u Republici Srpskoj kao u FBiH, danas bi imali plus 98 miliona KM na računu krajem godine.
“A da su nam cijene kao u Srbiji mi bismo imali plus 178 miliona KM uprkos lošoj hidrološkoj situaciji”, rekao je v.d. generalnog direktora Elektroprivrede Republike Srpske.
Naveo je da će poslovanje Elektroprivrede u narednoj godini biti veoma teško.
“Ako nastavimo na istim osnovama, imaćemo veći minus. Јa to iskreno kažem. Nemate trećinu Ugljevika, imate lošiji ugalj u Gacku i Ugljeviku, a ako bude treća godina što se tiče hidrologije ovakva mi moramo kupiti 100 miliona električne energije za građane kojima tu energiju prodajemo jeftinije”, istakao je Petrović.
Istakao je da je ERS mještoviti holding, organizacioni oblik koji u sebi sadrži pet distributivnih preduzeća, pet proizvodnih preduzeća i jedan istraživačko razvojni centar za elektroenergetiku u Istočnom Sarajevu i matično preduzeće u Trebinju.
“To je jedan sistem i svaki segment je zadužen za nešto”, dodao je on.
Nemaju problem, kaže Petrović, sa distributivnim preduzećima osim što su njihovi troškovi podcijenjeni od regulatorne agencije.
“Što se tiče proizvodnje mi imamo dvije termoelektrane i tri hidroelektrane. Imamo međusobne ekonomske ugovore i kupujemo električnu energiju od njih. Tih pet preduzeća ne proizvode više elektičnu energiju kao nekada. 500 gigavajt časova iz TE Ugljevik nam odlazi za Sloveniju po nižoj cijeni nego što je mi plaćamo u matičnom preduzeću”, rekao je Petrović.
Istakao je da je ove godine po 500 gigavat časova manje u hidroelektranama, jer je loša hidrologija.
“Treći segment je smanjena proizvodnja u termoelektranama. Došli smo u fazu da imamo 1.500 gigavat časova električne energije manje u našem sistemu, u zadnje dvije godine. To znači da moramo nadomjestiti energiju sa nekog drugog mjesta”, rekao je Petrović.
Kada je riječ o minusu u TE Petrović navodi da se više ne kopa ugalj koji se kopao prije 20-30 godina.
“Nema tog uglja, on je nekvalitetniji, na većim dubinama. Što se tiče viška zaposlenih, ima ih. Ali, dobro je da se ljudi zapošljavaju i da se otvaraju nova radna mjesta”, istakao je Petrović.
Naveo je da današnja TE Gacko proizvodi 1250 gigavat časova, a prije par godina proizvodila je 1500.
“To je isključivo zbog uglja. Drugi segment je da Ugljevik više nije najveći proizvođač elektroprivrede Republike Srpske, jer trećinu energije isporučuje Slovencima”, dodao je on.
Energoenergetski sektor je vitalni resurs Republike Srpske a odavno je Elektroprivreda Republike Srpske, kao što je potvrdio i premijer RS, Savo Minić, posrnuli gigant, rekao je Branko Blanuša, predsjednik Odbora za energetiku u Srpskoj demokratskoj stranci Branko Blanuša
“Planirana dobit preduzeća je bila 45 miliona KM a rezultat je minus od oko 30 miliona. Sve to govori da je neophodno otvoriti diskusiju o ovom sektoru i da to čuje građani koji su zainteresovani za tu situaciju”, rekao je Blanuša u emisiji RTRS-a.
Ovdje, kaže, imamo situaciju da je Luka Petrović devet godina v.d. direktora u ERS i u cijelom sektoru je takvo stanje.
“To nije dobro, dugo traje to stanje i nije u skladu sa zakonom. Mi treba da izađeno iz toga stanja”, kaže Blanuša.
Govoreći o gubicima u sistemu, Blanuša kaže da RiTE Ugljevik imaju gubitak od 27 miliona KM, i stanje je takvo da će i u narednom periodu raditi sa gubitkom. Slično je kaže i sa RiTE Gackom.
“RiTE Ugljevik i Gacko su najveći gubitaši i ne može se očekivati da sa arbitražama i sa minusima bude bolje”, kaže Blanuša.
RiTE Gacko ima oko 2.000 zaposlenih, RiTE Ugljevik oko 800 zaposlenih. Kako očekivati da za termoelektrane iste snage bude isti broj zaposlenih, pita se Blanuša.
“Šta je sa onim radnicima koji dolaze na posao a ne zna se šta rade? Ali zato se zna da imaju jasne partijske zadatke , skupljanje glasova, učestvovanje na mitinzima i slično”, kaže Blanuša.
ERS je dozvolila da svojom neaktivnošću rudnici i termoelektrane dođu u takvo stanje.
“Šta je sa izgradnjom termo bloka i ostalim projektima koji su trebali biti izgrađeni”, pita Blanuša.
Višak radnika treba zbrinuti a sistem rasteretiti, ističe on.
“Znalo se da ćemo doći u ovakvu sitauciju. Išlo se na koncesiju sa ‘Komsarom’. Šta je bila osnova toga ugovora. Ništa se nije ispoštovalo i samo su ostale obaveze prema "Komsaru" koje su došle na naplatu”, kaže Blanuša.