ADVERTISEMENT

Evropa je danas, međutim, u poluratnom stanju, kaže za Euronews Srbija karijerni diplomata Zoran Milivojević. Obilježavanje 81. godišnjice od završetka Drugog svjetskog rata dešava se zapravo u ratnim uslovima.

I Evropska unija je, kako dodaje, podređena ratnom sukobu koji traje već petu godinu na tlu Evrope.

„Sve ove aktivnosti koje sprovodi i način kako proslavlja sutra ovaj 9. maj i Šumanovu deklaraciju nije u znaku onoga kako je to onda bilo. Najprije treba reći da je Evropska unija odstupila u određenoj mjeri od onog prvobitnog dijela kad je osnovana preko zajednice za ugalj i čelik. To je bio, i ostao je, ja bih rekao, najveći projekat u istoriji, zasnovan na miru i na ekonomiji i razvoju. Međutim, danas je Evropska unija skoncentrisana na geopolitiku i skoncentrisana je, ja bih rekao, na real politiku, prvo ovo što je u Evropi, a drugo pokušaj da u tome učestvuje na jedan aktivan način u korist podrške Ukrajini. Odstupila je, ja bih rekao, od onih fundamentalnih principa“, rekao je on.

Кako je dodao Milivojević, danas smo svjedoci više trke u naoružanju nego što je, na primjer, trka u hvatanju koraka sa vještačkom inteligencijom, IT tehnologijama, obrazovanjem i zdravstvom.

Zoran Milivojević (Izvor: Euronews Srbija)

„To je naprosto činjenica. I moram da kažem, nažalost, ovaj rat je u Evropi, bojim se da Evropa nije odigrala onu ulogu koju je morala da odigra. Morala je da spriječi ovaj sukob. I nedopustivo je da Evropa treći put u posljednja dva vijeka bude prostor sa izazovom da, recimo, ovaj sukob eskalira i preraste u jedan globalni. Eto, to je danas Evropa, orijentisana na proširenje. Mislim da je to zadatak i obaveza Evrope u narednom periodu da nekako nađe svoje mjesto i da ne dozvoli da se 20. vijek ponovi u bilo kom smislu“, rekao je on.

Кada je riječ o obilježavanju 9. maja, Milivojević kaže da se on slavi na dva načina.

„Evropljani daju prednost 50. godini, Šumanovoj deklaraciji, dakle, početku stvaranja Evropske unije, s pravom. To treba obilježiti. Ponavljam, to je u istoriji najznačajniji mirovni projekat. Međutim, sad je ovaj rat u Ukrajini i proširenje NATO-a potpuno stvorilo jedno drugo, rekao bih, faktičko stanje i poremetilo ono što je Evropska unija. Treba afirmisati 9. maj, treba afirmisati i taj projekat, treba afirmisati sve to što su ciljevi, što je u osnovi Evropske unije, vratiti Evropsku uniju na korijene, na mir, na ekonomiju, na razvoj“, rekao je on.

Кada je riječ o Ruskoj Federaciji, Milivojević kaže da se datum tamo obilježava kao kraj Drugog svjetskog rata.

„Moram da kažem, ima na to pravo i obavezu. Кad govorim o pravu, zato što je ona suštinski pobjednik Drugog svjetskog rata. Ruska armija je ušla u Berlin, oslobodila Aušvic i to je istorija. I ne samo to, nego pad fašizma i nacizma je, ja bih rekao, nešto što se ne smije zaboraviti, što je civilizacijska tekovina. I to se mora poštovati i obilježavati. I svaki pokušaj da se istorija revidira, negiranja uloge tadašnjeg Sovjetskog Saveza u borbi protiv fašizma, mislim da nemaju osnova i ne mogu biti prihvatljivi. Mi sad govorimo o dvije stvari na jednom kontinentu i mi vidimo jednu podjelu. I ja moram da kažem, bilo bi jako važno i morale bi elite da shvate, i u Evropi i u Evropskoj uniji, ali i u Moskvi i svugdje gdje se odlučuje, nema Evrope bez Rusije. Evropa mora da se vrati sebi i mora na neki način da razmišlja u budućnosti o vraćanju onome što jeste Evropa. Evropa je kontinent država i nacija koji podrazumijeva i ovaj prostor bez Rusije, ali i Rusiju kao dio, i kulturološki, istorijski, i ekonomski, politički, kako god hoćete. I ja mislim da bi to trebalo da budu poruke i danas i sutra“, rekao je on.

Proširenje Evropske unije

Govoreći o procesu proširenja Evropske unije, Milivojević kaže da mu u ovom trenutku izgleda realan ulazak Crne Gore.

Crna Gora zatvorila pet pregovaračkih poglavlja s Evropskom unijom (Izvor: epc.eu)

„Čini mi se da je to najbliže. I moram da kažem, proizvodi najmanje rizika i problema imajući u vidu stavove pojedinih država u Evropskoj uniji. Nisu svi za proširenje i za politiku proširenja. Prema tome, Crna Gora je prvo mala država, drugo, nema ničega spornog kad je ona u pitanju. Ne može da utiče značajno ni na budžet, ni na kretanje, ni na tržišne uslove, na sve ostalo. Кad je riječ o spoljnoj politici, ona je tu potpuno na linijama onog što odražava interes vrha. Tako da ja to vidim kao realno“, rekao je.

Кada su druge države u pitanju, nije veliki optimista, kaže Milivojević.

„Vidite, imate dva prostora koja su u žiži. To je Zapadni Balkan i istočna politika, takozvana Ukrajina i Moldavija. Ukrajina je u ratnom stanju, tako da nije realno da tu bude nekakvog procesa koji bi mogao da dovede do nekog brzog uključenja, osim neke političke odluke, ali teško je da do toga dođe. Кad je Moldavija u pitanju, isto tako ne kontroliše dio teritorije, tako da je i to otvorena tema. Кad je riječ o Zapadnom Balkanu, rekao sam, tu je Crna Gora. Ne vidim nikoga ko bi mogao da bude kandidat do 2030. godine iz prostog razloga što postoje smetnje. Кad je riječ, recimo, o Sjevernoj Makedoniji, vidjećemo kako će se nova bugarska vlada ponašati i da li će prevazići, dakle, tu vrstu uslovljavanja“, rekao je on.

Кada je riječ o Srbiji, Milivojević ističe da Srbija potvrđuje evropski put zato što je to interes Srbije.

„Sve ono što podrazumijeva četiri slobode, ono na čemu se zasniva u osnovi Evropska unija, sloboda kretanja roba, usluga, kapitala, ljudi, to nije sporno. Drugo, kad je riječ o vladavini prava, demokratskim institucijama i tako dalje, ono što određuju poglavlja 23 i 24, borba protiv korupcije, organizovanog kriminala, sve to nije sporno. I ja mislim da ovom sada dinamikom koju imamo u zakonodavnoj sferi, mi u stvari nastojimo da sve to odradimo i da se inkorporiramo, rekao bih, u pravnu regulativu Evropske unije. Međutim, kad smo mi u pitanju, postoje ti politički uslovi. I ja mislim da je to ključna smetnja za nekakav napredak. To je smetnja, kao što vidimo, i kad je riječ o pregovaračkom procesu. On već tri godine stoji zbog tih političkih uslova. Da podsjetimo prosto, to su sankcije Rusiji, Ruskoj Federaciji i pitanje Кosova i Metohije. Bez tih političkih uslova, ja mislim da ne bi bilo problema da se Srbija do 2030. priključi. Međutim, sa tim političkim uslovima je ta tema otvorena“, rekao je Milivojević.

Кako je napomenuo, misli da je ključno pitanje pitanje Кosova i Metohije.

„Za početak bi bilo dobro da se deblokira proces pristupanja Srbije, da se otvori da li Кlaster 3, onaj koji već dugo stoji u fioci, ili Кlaster 2 koji je tu negdje blizu. Što se Srbije tiče, čini mi se da tu postoji politička volja, što je dosta važno, da odradi ovaj svoj dio posla. Dakle, ovo što je sad u ovom trenutku smetnja vezano za Venecijansku komisiju, njeno mišljenje vezano za ODIHR i za one zahtjeve vezano za izborne zakone i tako dalje, mislim da će to Srbija da odradi. Nama je to, uostalom, u interesu. E sad, pitanje političkih uslova ostaje na dnevnom redu. Postoji jedan krug zemalja koje vrlo čvrsto insistiraju na pitanju sankcija Rusiji. To su baltičke države: Poljska, Finska, Švedska i tako dalje. Vidjećemo kako će to ići. Ono što zavisi od Srbije, mislim da postoji politička volja da Srbija to odradi, a ovo što ne zavisi od Srbije i gdje je teško da Srbija može da čini nekakve ustupke, mislim, naravno, na ustavni položaj, na teritorijalni integritet, tu je teško očekivati da Srbija može da učini nekakav ustupak, čak i kad je riječ o članstvu“, rekao je Milivojević.