Prije 10 godina Ujedinjeno Kraljevstvo je na referendumu glasalo za izlazak iz Evropske unije. Time je prekinut pola vijeka dug projekat približavanja evropskom kontinentu.
ADVERTISEMENT
Stručnjaci procjenjuju da je britanska ekonomija između četiri i osam odsto manja nego što bi bila da je zemlja glasala za ostanak u Evropskoj uniji. Prema dvije ankete agencije Ipsos, danas bi 52 odsto ljudi u Ujedinjenom Kraljevstvu željelo da se zemlja ponovo priključi Evropskoj uniji, dok je 33 odsto protiv toga.
Istraživanje je takođe pokazalo da 48 odsto ispitanika smatra da Bregzit ide lošije nego što se očekivalo, dok samo devet odsto misli da ide bolje. Bregzit je postao stvarnost 23. juna 2016. kada je više od 17 miliona ljudi, odnosno 52 odsto glasova na referendumu, odlučilo da napusti Evropsku uniju, piše Euronews Srbija.
"Želim da govorim direktno britanskom narodu i da objasnim: približavamo se jednoj od najvažnijih odluka sa kojom ćemo se suočiti u našim životima. Taj izbor će pokazati kakva zemlja želimo da budemo i kakvu budućnost želimo za svoju djecu", rekao je David Cameron, tadašnji premijer Velike Britanije.
Bio je to najveći potres za britansku ekonomiju i društvo od Drugog svjetskog rata. Pristalice Bregzita govorile su o frustraciji Evropskom unijom i da bi Ujedinjenom Kraljevstvu bilo lakše ako bi se oslobodilo evropskih pravila. Protivnici su smatrali da Bregzit vodi ekonomskim problemima. Prva opcija je ipak prevladala.
"Ovo je pobjeda običnih ljudi, pristojnih ljudi, pobjeda nad velikim bankama, velikim biznisom i visokom politikom. I ponosan sam na sve koji su imali hrabrosti, uprkos svim prijetnjama, da ustanu i urade pravu stvar", rekao je tada lider partije "UKIP" Nigel Farage.
Godinu dana kasnije, Britanija je formalno pokrenula proces izlaska iz Evropske unije u mandatu Therese May.
"Ujedinjeno Kraljevstvo napušta Evropsku uniju. Više nećemo biti članovi jedinstvenog tržišta niti carinske unije, jer shvatamo da su slobode jedinstvenog tržišta za naše evropske prijatelje neodvojive. Shvatamo da je jedinstveno tržište izgrađeno na ravnoteži prava i obaveza, i ne pretvaramo se da možete imati sve benefite tog tržišta bez tih obaveza. Tražićemo novi okvir za bližu ekonomsku saradnju", rekla je tada May.
Vizija pristalica Bregzita još se nije ostvarila. Došlo je do poteškoća sa trgovinom sa evropskim susjedima, koji su Britaniji i dalje najvažniji trgovinski partneri. Mnogi od ekonomskih sporazuma još se nisu realizovali, a pitanje carina, viza, granica unutar Britanije ostaje problem. I danas, oni koji su glasali za Bregzit tvrde da nema potrebe da građani budu razočarani, jer je to dugoročan projekat.
Evo prevoda (prilagođavanja) teksta na bosanski jezik. Tekst je već bio napisan na srodnom jeziku (srpskom), pa su izmjene minimalne i odnose se uglavnom na usklađivanje s bosanskim standardom (npr. prelazak s ekavice na ijekavicu u određenim dijelovima teksta, te prilagođavanje pojedinih oblika riječi):
Kuzmin: "Još postoji ogromna podjela u društvu oko Bregzita"
Deset godina nakon referenduma o izlasku Velike Britanije iz Evropske unije, Bregzit i dalje izaziva podjele u britanskom društvu, ocjenjuje za Euronews Srbija menadžer Instituta Henry Jackson Nikola Kuzmin.
"Još postoji ogromna podjela u društvu oko Brexita. Ishod nije definitivno prihvaćen od svih, a dio javnosti i dalje zagovara preispitivanje te odluke. Iako se o tome danas manje govori, Bregzit je i dalje prisutan kroz zakonodavne procese i pitanja odnosa britanskog i evropskog pravnog sistema“, rekao je Kuzmin.
Govoreći o tvrdnjama da Bregzit nije sproveden onako kako je obećavano, Kuzmin ističe da mnoga očekivanja nisu ispunjena.
"Velika Britanija nije ostvarila rezultate kojima su se nadali zagovornici Bregzita, posebno kada je riječ o saradnji sa zemljama Commonwealtha poput Australije i Kanade. Ostali su i brojni ekonomski i budžetski izazovi", naveo je on.
Iako istraživanja pokazuju da sve više Britanaca smatra da je Brexit bio greška, nijedna velika politička stranka ne zagovara povratak u Evropsku uniju.
"To bi ponovo otvorilo veoma polarizovanu debatu i moglo bi koštati stranke podrške dijela birača. Zato političari izbjegavaju da pokrenu to pitanje", smatra Kuzmin.
On ocjenjuje da se posljedice Brexita vide i kroz političku nestabilnost.
"Od referenduma 2016. godine Velika Britanija je promijenila čak sedam premijera. To pokazuje koliko je bilo teško ispuniti očekivanja koja su pratila izlazak iz Evropske unije", rekao je Kuzmin.
Komentarišući položaj premijera Keira Starmera, on navodi da su njegovi problemi istovremeno i lični politički izazov i odraz dubljih problema britanskog političkog sistema koji se sa posljedicama Bregzita suočava već čitavu deceniju.