Evropska komesarka za proširenje Marta Kos ocijenila je danas u Evropskom parlamentu da su slike sa sahrane bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske Ratka Mladića „veoma uznemirujuće“ i da pokazuju neuspjeh Srbije da se suoči sa prošlošću, dok su pojedini evropski poslanici zatražili oštriji odnos Evropske unije prema Beogradu, uključujući obustavu finansiranja i preispitivanje pristupnih pregovora.
ADVERTISEMENT
Kos je, obraćajući se poslanicima Evropskog parlamenta tokom plenarne sjednice na kojoj se raspravlja o sahrani Mladića i pitanju veličanja ratnih zločina, rekla da su stabilnost i prosperitet Zapadnog Balkana u strateškom interesu Evropske unije.
"Srbija ima centralnu ulogu i odgovornost u tom segmentu", rekla je Kos, podsjećajući da se Srbija prijavom za članstvo u EU obavezala na evropske standarde i vrijednosti.
Ona je navela da su "glorifikacija ratnih zločina, negiranje genocida i revizionizam nespojivi sa vrijednostima Evropske unije."
Govoreći o Srebrenici, Kos je istakla da su mnogi ljudi nestali, dok njihove porodice i dalje trpe posljedice ratnih zločina.
"Neprihvatljivo je da se bilo ko odgovoran za te zločine slavi kao heroj", rekla je Kos, dodajući da su slike sa sahrane Ratka Mladića veoma uznemirujuće.
Prema njenim riječima, posebno je uznemirujuće prisustvo ministara Srbije i drugih zvaničnika, kao i političara iz Republike Srpske, na sahrani i "njihovo javno slavljenje osuđenog ratnog zločinca."
Ali, dodaje i da te slike ne predstavljaju u cjelini društvo u Srbiji.
"Dosta mi je ljudi pisalo i znam da je Srbija više od toga, ona je njen narod, njeni mladi ljudi, umjetnici, novinari, građani koji žele da njihova zemlja ide naprijed, bude demokratska zemlja. Ta Srbija zaslužuje da se čuje i da bude u Evropi. Uvjerena sam da je napredak Srbije na putu EU u našem zajedničkom interesu i Evropska komisija će uraditi sve što je u njenoj moći da podrži evropski put Srbije", rekla je Kos, pozivajući sve učesnike u regionu da njeguju mir i da "prestanu da koriste prošlost kao barijeru za budućnost".
U Evropskom parlamentu danas je održana debata "Sahrana Ratka Mladića i glorifikacija ratnih zločina u Srbiji", u okviru plenarne sjednice u Strazburu.
Stier i Picula traže oštre mjere protiv Srbije, Mariani optužio Parlament za dvostruke standarde
Više poslanika Evropskog parlamenta zatražilo je danas oštriji odnos Evropske unije prema vlastima Srbije zbog veličanja Ratka Mladića i njegovog ispraćaja uz vojne počasti, a dio njih pozvao je i na obustavu evropskog finansiranja i preispitivanje pristupnih pregovora sa Srbijom.
Hrvatski poslanik Davor Ivo Stier kazao je da se zbog žrtava Srebrenice, kao i Mladićevih žrtava u Hrvatskoj, ne može umanjivati odgovornost vlasti u Srbiji.
On je naveo da predsjednik Srbije Aleksandar Vučić nije prisustvovao sahrani, ali da je poslao sina i ministre, te da je kao vrhovni komandant izravno odgovoran za vojne počasti Mladiću.
“Moramo jasno poručiti i odlučiti da nema mjesta u evropskoj porodici za one koji veličaju Ratka Mladića, a ne treba biti ni evropskog novca za one koji se ne žele distancirati od politike Slobodana Miloševića,” rekao je Stier, prenosi Fena.
Ocijenio je da je dosadašnja politika EU prema Srbiji bila mlaka i neučinkovita.
“Građani Srbije imaju pravo na evropsku perspektivu i ne bismo htjeli da se s Mladićem pokopa evropska budućnost Srbije, ali toj perspektivi nećemo pomoći gledajući kroz prste onima koji slave Mladića,” kazao je.
Tonino Picula rekao je da sahrana Mladića ne govori samo o, kako je naveo, potpuno neprihvatljivom odnosu prema nedavnoj tragičnoj prošlosti, nego i o pravcu u kojem aktuelna vlast vodi Srbiju.
Kazao je da se EU, osim protiv lažnih vijesti i dezinformacija, mora boriti i protiv istorijskog revizionizma i relativizacije zločina.
“Ako vlast u Srbiji programirano luta, EU treba prestati lutati u odnosu prema takvoj vlasti,” rekao je Picula.
On je poručio da s Mladićem nisu nestale “ideje o velikoj Srbiji i takozvanom srpskom svijetu” te postavio pitanje treba li EU uopšte nastaviti pregovore sa Srbijom dok je na vlasti sadašnja politička struktura.
Vladimir Prebilič kazao je da je Mladić bio “osuđeni ratni zločinac odgovoran za genocid i da se njegovo veličanje ne može tolerisati.
“Vlada koja to čini ne može biti dijelom Evropske unije,” rekao je Prebilič, pozivajući i na obustavu evropskog finansiranja.
Istakao je da Srbija treba biti dio Evrope, ali kao demokratska država, te poručio da autoritarni režimi ne smiju biti dio Evropske unije.
Prebilič je vojne počasti Mladiću nazvao pljuskom u lice Evrope i svim porodicama žrtava, navodeći da je odavanje državnih počasti ratnom zločincu neprihvatljivo i nespojivo s evropskim vrijednostima.
Dvostruki standardi
Francuski zastupnik Thierry Mariani kazao je da zločini Ratka Mladića moraju biti osuđeni bez rezerve i bez dvosmislenosti, ali je istovremeno optužio Evropski parlament za dvostruke standarde.
Mariani je naveo primjere Ukrajine, Poljske i NATO intervencije protiv Srbije, tvrdeći da Parlament u tim slučajevima nije reagovao na isti način.
On je ocijenio i da takav pristup prema Srbiji predstavlja miješanje uoči izbora te upitao da li se očekuje da Beograd prihvata naredbe iz Brisela.
Bugarski poslanik u Evropskom parlamentu Petar Volgin iz poslaničke grupe Evropa suverenih nacija ocijenio je takođe da postoje dvostruki standardi Evropske unije kada je reč o reakcijama na glorifikaciju ratnih zločinaca i istorijskih ličnosti.
"Vi ste svi selektivno šokirani. Bilo je brojnih slučajeva glorifikacije ratnih zločinaca. U Ukrajini nedavno. Od vas nije bilo ni reči o prisustvu Zelenskog na sahrani Andreja Melnika, osnivača ukrajinskih nacionalista", rekao je Volgin, prenosi Euronews Srbija.
Ratko Mladić je sahranjen 7. septembra na Topčiderskom groblju u Beogradu, uz vojne počasti.
Ratko Mladić (84), bivši komandant Glavnog štaba Vojske Republike Srpske, preminuo je 27. avgusta u pritvorskoj bolnici u Hagu od posljedica moždanog udara nakon kojeg mu se pogrošalo zdravstveno stanje.
Mladić je pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju bio osuđen na doživotnu kaznu zatvora. Presudom izrečenom 2017. i potvrđenom 2021. godine, osuđen je za genocid u Srebrenici 1995. godine, ratne zločine i zločine protiv čovječnosti, progon i prisilno premještanje, terorisanje civila i držanje pripadnika mirovnih snaga UN-a taocima tokom NATO bombardovanja 1995. godine.
Prva optužnica protiv njega podignuta je 24. jula 1995. godine. Između 1995. i 2011. bio je u bijegu. Uhapšen je u Srbiji 26. maja 2011. i šest dana kasnije izručen Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju (ICTY) u Hagu.
Suđenje pred Haškim tribunalom počelo je 16. maja 2012. godine i trajalo 530 dana. Nakon presude bio je u pritvorskoj jedinici Ujedinjenih nacija u Hagu. Više puta bio je hospitalizovan i podvrgavan različitim medicinskim i terapijskim zahvatima, uključujući i operativne intervencije.