ADVERTISEMENT

Objašnjavajući šta je cilj promjena, Igor Vranješević, agent za prodaju avio-karata, kaže za Euronews Srbija da je cilj Evropskog parlamenta da putnicima omogući veća prava i transparentnije uslove.

„Ranije kašnjenja, na primjer, koja su bila prouzrokovana greškom kompanije ili jednostavno tehničkim kvarom aviona nisu bila sankcionisana. Zapravo su bili sakriveni ti načini na koje može da se izvrši kompenzacija i do tih informacija su putnici veoma teško dolazili. Sada se to na jedan potpuno drugačiji, transparentniji način traži od avio-prevoznika da u roku od 48 sati pošalju link za popunjavanje formulara, i uz taj formular, kada je popunjen, može da se dobije kompenzacija u zavisnosti, naravno, od toga da li su uslovi bili takvi, da li zaista postoji pravo na kompenzaciju, kao i od dužine leta. Kompenzacija će vjerovatno ostati u istim okvirima u kojima je i bila, negdje oko 250 evra kao minimalna, pa do nekih 600 evra kao maksimalna kompenzacija“, rekao je on.

Na pitanje zašto su neke avio-kompanije kritikovale odluke Evropskog parlamenta, Vranješević kaže da je nebo puno i da postoji mnogo operativnih razloga zbog kojih se nešto ponekad ne može realizovati, te da s jedne strane razumije avio-prevoznike.

„Na ovaj način praktično će se povećati njihov trošak koji ranije nisu imali u toj mjeri, a sa druge strane razumijem i želju Evropskog parlamenta i nastojanje da se to ipak nekako kompenzuje, jer znate kako, danas je vrijeme novac i nije svejedno da li vam avion kasni šest sati. Možda ste imali neki sastanak, možda ste imali neku organizaciju ili drugu obavezu, a ne da sjedite na aerodromu i čekate da dođe vaš avion“, rekao je on.

Kako je dodao, očekuje da će Evropski parlament usvojiti pravilnik, ali uz određene korekcije.

„Vjerujem da će ipak doći do nekog dogovora između avio-prevoznika i Evropskog parlamenta kako bi se to uobličilo na način koji više odgovara i jednima i drugima, ali naravno, cilj svega jeste da se putnicima omoguće bolji i transparentniji uslovi, jer ovdje govorimo i o cijenama. Reklamiraju se cijene avio-karata bez prtljaga, pa se onda prtljag dodatno naplaćuje, a ako imate točkiće ili vam nešto viri iz gabarita, onda se to tretira kao veći prtljag i dodatno se plaća na aerodromu. Evropski parlament želi da takvu praksu ograniči i uvede određeni red“, naveo je on.

Kako je istakao, ručni prtljag trebalo bi da bude uračunat u osnovnu cijenu karte i to će predstavljati osnovnu ponudu na svim onlajn portalima, u agencijama i na svim mjestima gdje se prodaju avionske karte.

„Naravno, ko želi može da odustane od tog prtljaga pa da plati manje, ili da doda još jedan kabinski ili čekirani prtljag i plati više, i onda je to veoma jasna stvar. Ali ovo je standard koji se uvodi kako bi svako mogao da ponese sa sobom mali kofer i spakuje osnovne stvari, a ne da oblači pet slojeva garderobe da bi prošao jeftinije“, naveo je Vranješević.

Kada je riječ o krizi sa kerozinom zbog situacije na Bliskom istoku i pitanju da li će biti doplata na cijene karata, Vranješević kaže da u avio-industriji nema konkretnih doplata za već izdate karte redovnih avio-prevoznika, čak ni kod niskobudžetnih kompanija.

„Doplate postoje samo u slučajevima kada je ugovoren aranžman preko čarter agencija. Ako je ugovoren čarter sa avio-kompanijom, ona ima pravo da 20 dana prije leta ispostavi fakturu agenciji koja je zakupila čarter i da kaže da će za taj let biti dodatna naplata goriva, odnosno kerozina. Evo konkretnog primjera: 7. jula za Siciliju doplata iznosi šest evra po putniku. To nisu iznosi zbog kojih bi neko odustao od putovanja, ali jednostavno moraju da se naplate, jer ni agencije nemaju mnogo manevarskog prostora. Provizije su male i ne ostavljaju mogućnost da agencije same pokrivaju dodatne troškove i takse“, naveo je on.