Prihodi kladionica u Bosni i Hercegovini svake godine mjere se stotinama miliona maraka. Zato su sve glasnije inicijative da ih treba dodatno oporezovati, a novac usmjeriti u javnu potrošnju. Priređivači igara na sreću imaju svoja objašnjenja zašto je ovo pogrešno.
ADVERTISEMENT
Svijet kocke i onlajn klađenja, najprivlačniji mladima gdje i za jednu marku mogu okušati svoju sreću. Zavisnost ili jeftina zabava? Zabava kojom se godišnje obrću stotine miliona maraka.
Samo jedna kladionica iz Čitluka u prošloj godini prihodovala je 105 miliona KM, a dobit je bio čistih 50 miliona, navodi Capital.
Kladionice u FBIH su, prema podacima tamošnje Poreske uprave, po osnovu poreza, doprinosa i naknada u javne prihode uplatile preko 100 miliona KM.
U Republici Srpskoj od naknada za priređivanje igara na sreću i poreza na dobitak lani se slilo skoro 173 miliona KM. Kako navode u Republičkoj upravi za igre na sreću, prihod u prošloj godini je veći za 11% nego u 2024.
Paralelno s rastom prihoda, rastu i bolesti zavisnosti, upozorava stručna javnost. Zato su sve glasnije inicijative za dodatno oporezivanje kladionica.
U Federaciji traže da se oporezuju i dobici ispod 100 KM, što bi, računaju, u budžet slilo još 100 miliona KM.
Istovremeno, izmjene Zakona o PDV-u BiH, po kojima i kladionice treba da plaćaju ovaj porez, prošle su Predstavnički dom Parlamentarne Skupštine BIH. Čeka se u Domu naroda.
"Ako se usvoji u Parlamentu FBiH imaćemo sav novac od oporezivanja na jednom mjestu, neće ići u druge entittete i koristiće se za zdravstvenu zaštitu građana federacije kroz Fond solidarnosti. Pozivam kolege u Domu naroda da takođe podrže izmjene zakona o PDV i da kladionice prestanu biti na povlašćenom položaju što se tiče PDV", kaže Mia Karamehić Abazović, poslanik Naše stranke u PD PS BiH i predlagač jedne inicijative.
Ekonomisti računaju ovako: Gdje god imate ekstremnu zaradu, tu mora biti i ekstremno oporezovanje.
“Ako je ulog na primjer milion, a zarada 10, onda taj porez mora biti 50% na tu zaradu. Prirodno je da imate prosječnu zaradu na bilo kom poslu 10 do 15 odsto godišnje. Ali ako neko zaradi 50 ili 100 odsto onda on mora platiti mnogo više poreza od 10% kako je to propisano”, pojašnjava ekonomista Zoran Pavlović.
Kladionice su već oporezovane po više osnova, poručuju na sve ovo iz Udruženja priređivača igara na sreću u Republici Srpskoj, te razne inicijative smatraju populističkim. Možete i potpuno zabraniti kladionice, kažu, ali tada rizikujete da se ljudi klade na crno.
"Svako sljedeće dodatno oporezivanje bi značilo da se ili gase kladionice koje želite da rade u skladu sa zakonom, a to su glavnom ove najuređenije, jer im se ne isplati, ili bi značilo da se ide u crno. Ono što je meni poznato je da praktično sve domaće kompanije koje se bave igrama na sreću, rade na ivici margine, prvida rentabilnosti. Kada platite sve namete državi, kada platite radnike, porez na dobit, to nije ogroman novac koji ostaje njima", govori izvršni direktor UPIS RS, Milko Grmuša.
Dok se o sistemu oporezivanja kladionica raspravlja na više nivoa, Bihać je izvojevao svoju borbu. Povećali su komunalne takse za priređivače igara na sreću, nakon čega je dio kladionica i otišao iz ovog grada.