Bosna i Hercegovina rizikuje da trajno izgubi još 373 miliona evra od ukupnih 976 - namijenjenih za reforme i investicije, ukoliko do kraja godine ne provede reforme koje je prihvatila kroz Reformsku agendu. Poručeno je to iz Delegacije EU na konsultacijskom forumu o Reformskoj agendi koji je organizovao Transparensi Internešnel. Rok je decembar ove godine, a iz Evropske Unije stižu upozorenja da se rokovi više neće produžavati.
ADVERTISEMENT
Evropska Unija Plan rasta za Zapadni Balkan uspostavila je prije tri godine. Ideja je bila jednostavna - zemlje koje provedu reforme dobijaju sredstva EU. Širom regiona države su krenule u reforme - javne uprave, privatnog sektora, energetike, vladavine prava. Za to su dobili obećani novac. Bosna i Hercegovina u provedbama reformi zaostaje I jedina je država na Balkanu koja nije iskoristila sredstva iz Plana rasta. Iz EU podsjećaju da je država do sada izgubila 108 miliona evra, a ukoliko do decembra ne ratifikuje dva sporazuma o kreditu i finansijskom instrumentu, upozoravaju - izgubiće još 373 miliona evra.
"Neće biti produženja ovog roka. Sveukupno moglo bi se izgubiti gotovo 50% sredstava. 50%. To je 500 miliona evra, 977 miliona KM", kazala je Marta Kos, povjerenik EU komisije za susjedstvo i proširenje.
Provedba reformi zemlju će ekonomski transformisati i pomoći joj da iskoristi ekonomski potencijal koji ima - poručeno je iz Delegacije EU u BiH.
"Obrazovni sistem zahtijeva hitnu reformu. Veliki dio industrije u Bosni i Hercegovini oslanja se na zastarjele tehnologije i potrebno ga je modernizovati, uključujući i iskorištavanje mogućnosti koje nudi tranzicija ka čistoj energiji. Iako je Bosna i Hercegovina geografski blizu jedinstvenog tržišta Evropske unije, i dalje postoje prepreke za pristup tom tržištu. Reforme iz Reformske agende pomažu u uklanjanju tih prepreka i približavaju ovu zemlju ostvarivanju koristi od članstva u Evropskoj uniji“, pojasnio je Luigi Soreca, šef Delegacije EU u BiH.
Iz Transparensi Internešnel-a podsjetili su da Bosna i Hercegovina još nije potpisala i ratifikovala sporazum o pristupanju Instrumentu za reforme i rast i sporazum o zajmu, koji su preduslov za korištenje ukupnog fonda od 976 miliona evra. Odnos prema Planu rasta pokazuje stvarni odnos prema evropskom putu BiH - dodaju.
"Koliko god da su ovo ogromna sredstva za koja se lideri u BiH trebaju boriti, ne govorimo samo o tome, nego o jednoj poruci koju lideri jasno šalju nedostatkom dogovora, a to je da uopšte nemamo posvećenost i konsenzus kada govorimo o tome da li želimo uopšte u EU - da li želimo uopšte napredovati kada govorimo o EU integracijama", navela je Ivana Korajlić, izvršni direktor Transparency International-a.
Neophodno je, poručuju, da BiH imenuje nacionalnog koordirnatora, uspostavi sekretarijat, odbor za praćenje i kontaktne tačke za svaki reformski korak, kako bi se, kažu, tačno znalo ko je odgovoran za provedbu reformi, njihovo praćenje i izvještavanje.