ADVERTISEMENT

Istovremeno, oko 40 odsto potrošnje na vojnu opremu odlazi dobavljačima izvan Evropske unije, navodi se u nedavnom izveštaju kompanije Oxford Economics.

Evropske vlade danas izdvajaju više novca za odbranu nego u bilo kom trenutku od završetka Hladnog rata. Ipak, povećanje vojnih sposobnosti manje je nego što bi se moglo zaključiti na osnovu samih podataka o rastu potrošnje, piše Euronews.

Evropske članice NATO povećale su izdvajanja za odbranu za 14 odsto u 2025. godini, na približno 739 milijardi evra, što predstavlja najveći rast još od pedesetih godina prošlog vijeka, prema podacima SIPRI-ja koje je Euronews objavio u aprilu.

Zajedno su članice Evropske unije u okviru Alijanse za odbranu izdvajale 2,5 odsto BDP-a, što je povećanje od 0,4 procentna poena u samo jednoj godini. Međutim, baltičke države, Poljska i Danska i dalje su znatno ispred ostalih, pri čemu svaka od njih za odbranu izdvaja više od 3 odsto BDP-a, prema podacima NATO.

Koje evropske zemlje se najbrže naoružavaju?

Na vrhu je Poljska, koja je 2025. godine za odbranu izdvajala 4,48 odsto BDP-a — više nego dvostruko iznad nekadašnjeg cilja i najviše u cijeloj Alijansi, čak i više od Sjedinjenih Američkih Država, koje su izdvajale 3,22 odsto, prema procjenama NATO.

Odmah iza nje nalazi se grupa država na prvoj liniji: Litvanija sa 4 odsto, Letonija sa 3,73 odsto i Estonija sa 3,38 odsto BDP-a izdvojenog za odbranu.

Obrazac je upečatljiv: zemlje na istočnom krilu NATO, koje su bliže Rusiji, dominiraju na vrhu liste.

Nordijske zemlje čine sljedeću grupu. Danska je dostigla 3,22 odsto BDP-a, Finska 2,77 odsto, a Švedska 2,51 odsto, pri čemu su posljednje dvije tek u protekle tri godine napustile višedecenijsku vojnu neutralnost kako bi pristupile Alijansi. Grčka, koja tradicionalno mnogo ulaže u odbranu iz razloga koji su više povezani s Turskom nego s Moskvom, izdvaja 2,85 odsto BDP-a.

Oxford Economics očekuje da će ova grupa zemalja — Poljska, baltičke države i nordijske zemlje — nastaviti da predvodi evropski vrh, pri čemu je nekoliko njih već na uvjerljivom putu da do 2035. godine dostigne izdvajanja za odbranu od 5 odsto BDP-a.

"Povećanje izdvajanja za odbranu postalo je jedan od rijetkih pozitivnih pokretača privrednog rasta u Evropi, u periodu obilježenom neprekidnim nizom negativnih šokova. Smatramo da će se ovaj trend nastaviti, posebno zahvaljujući njemačkom fiskalnom podsticaju, koji će imati pozitivan efekat na tražnju i u drugim zemljama Evropske unije", rekao je ekonomista kompanije Oxford Economics Tomas Dvorak.

Zemlje koje rade samo minimum

Zatim dolazi grupa zemalja na dnu ljestvice.

Upadljivo veliki broj članica NATO završio je 2025. godinu gotovo tačno na granici od 2 odsto BDP-a za odbranu, bez značajnijeg prekoračenja tog cilja.

Italija je izdvajala 2,01 odsto BDP-a, Francuska 2,05 odsto, dok su Španija, Belgija, Portugal, Češka i Luksemburg ostali tačno na 2 odsto.

Od njih se jedva razlikuju Slovenija, Hrvatska, Slovačka, Bugarska i Mađarska, koje su izdvajale između 2,02 odsto i 2,06 odsto BDP-a.

Neke zemlje već i usporavaju tempo. Udio izdvajanja za odbranu u BDP-u prošle godine zapravo je opao u Mađarskoj i Češkoj.

Za 2026. godinu, Oxford Economics očekuje da će Evropska unija u cjelini povećati izdvajanja za odbranu za svega 0,1 procentni poen, na 2,6 odsto BDP-a, što predstavlja gotovo potpuni zastoj nakon godine u kojoj su Njemačka, Italija i Španija svaka povećale potrošnju za oko pola procentnog poena.

Svi su dostigli cilj

Prema procjeni kompanije Oxford Economics, izdvajanja za odbranu porasla su 2025. godine nešto brže nego što se očekivalo, a veći dio tog novca ostao je u Evropi nego što se prvobitno predviđalo.

Međutim, deo tog povećanja posljedica je računovodstvenih pravila, a ne stvarnog rasta vojnih sposobnosti.

Kako ističu ekonomisti Oxford Economicsa Tomas Dvorak i Nicola Nobile, podaci NATO zasnivaju se na izvještajima koje same države dostavljaju i evidentiraju se po gotovinskom principu, pa avansna plaćanja za višegodišnje narudžbine mogu da uvećaju prikazane iznose godinama prije nego što naručena vojna oprema uopšte bude isporučena.

Novi cilj čak uključuje i dodatnih 1,5 odsto BDP-a za "infrastrukturu povezanu s odbranom", bez jasne definicije šta se pod tim podrazumijeva, a Oxford Economics ukazuje na anegdotske primjere vlada koje pokušavaju da civilne projekte, poput bolnica, predstave kao vojnu potrošnju.

Onaj dio povećanja koji se zaista može smatrati stvarnim uglavnom se odnosi na nabavku vojne opreme.

Sama oprema činila je oko 0,5 od ukupnog rasta od 0,9 procentnih poena u izdvajanjima za odbranu u odnosu na BDP od 2021. godine, a sada čini približno trećinu ukupne vojne potrošnje, u odnosu na četvrtinu koliko je činila prije pet godina.

Cilj kojem gotovo niko nije ni blizu

Neprijatna računica krije se u onome što novi cilj zapravo zahtijeva.

Na samitu u Hagu postavljen je cilj da zemlje do 2035. godine izdvajaju ukupno 5 odsto BDP-a za odbranu, od čega 3,5 odsto mora da ide na osnovne odbrambene potrebe.

Posmatrano u odnosu na taj prag od 3,5 odsto, gotovo cijela Evropa i dalje zaostaje.

Prosjek NATO u 2025. godini iznosio je 2,76 odsto BDP-a.

Osim Poljske, Litvanije i Letonije, koje već premašuju taj osnovni cilj, sve velike evropske ekonomije morale bi da povećaju osnovna izdvajanja za odbranu za između jednog i jednog i po procentnog poena BDP-a. Italija, Španija, Belgija, Portugal, Češka i Luksemburg morale bi da ih povećaju za punih 1,5 procentnih poena.

Gdje novac zapravo završava

Za evropsku industriju ključno pitanje nije koliko se novca troši, već gdje taj novac završava, a značajan dio nikada ne stigne do evropskih fabrika.

Oxford Economics procijenjuje da se oko 40 odsto potrošnje Evropske unije na vojnu opremu odnosi na uvoz iz zemalja van Unije.

Drugim riječima, približno dva od svakih pet evra potrošenih na vojnu opremu odlaze dobavljačima izvan EU.

Taj odliv najizraženiji je u oblastima u kojima Evropa još nije sposobna da proizvodi u dovoljnom obimu: raketnim sistemima velikog dometa, protivvazdušnim sistemima velikog dometa, sistemima ranog upozoravanja i otkrivanja, taktičkom transportu, stelt borbenim avionima pete generacije i velikim bespilotnim letjelicama. Evropa se takođe oslanja na uvozne mikročipove i rizikuje da zaostane u primjeni vještačke inteligencije na bojištu.

"Evropa ima složen i razvijen sektor vojne industrije, ali ograničeni početni kapaciteti, kao i nedostaci u pojedinim sposobnostima i domaćim tehnologijama, znače da se značajan dio vojne opreme i dalje uvozi", rekao je Dvorak.