ADVERTISEMENT

Ministri odbrane Njemačke, Francuske, Britanije, Italije i Poljske – pet najvećih vojnih potrošača u Evropi – rekli su da planiraju nastaviti više ulagati u odbranu, ali da bi ispunjavanje cilja potrošnje u NATO-u novoizabranog američkog predsjednika Donalda Trumpa bilo teško.

Ministri su se sastali u blizini Varšave u ponedjeljak, sedmicu nakon što je Trump pozvao članice vojnog saveza da troše pet odsto BDP-a na odbranu, što je više od sadašnjih dva odsto.

Ovaj sastanak, drugi u novouspostavljenom formatu koji je pokrenut nakon Trumpovog reizbora u novembru, bio je fokusiran na održavanje podrške Ukrajini i povećanje njene domaće proizvodnje oružja dok se evropski lideri pripremaju za potencijalne promjene u američkoj politici.

Njemački ministar odbrane Boris Pistorius otvorio je razgovore potvrđujući opredijeljenost grupe za mir u Ukrajini, u kojem Kijev zadržava suverenitet nad svojom budućnošću. U Evropi postoji zabrinutost da bi Tramp mogao da natjera Ukrajinu da učini neprihvatljive ustupke Rusiji.

Ministri odbrane razgovarali su o nedavnom Trumpovom zahtjevu da saveznici iz NATO-a podignu izdatke za odbranu na pet odsto BDP-a, nivo koji trenutno nema ni jedna zemlja NATO-a. Predviđa se da je Poljska, najbliža ostvarenju cilja, ove godine približiti pet odsto.

Pistorijus je, međutim, doveo u pitanje korisnost fokusiranja isključivo na procente.

"Samo mislim da nam statistička debata o procentima ne pomaže ako u konačnici ne dovede do implementacije onoga što je NATO zajedno dogovorio, koji ciljevi moraju biti", rekao je.

Napomenuo je da bi za Njemačku izdvajanje pet odsto BDP-a za odbranu značilo trošenje preko 40 odsto svog nacionalnog budžeta, nazivajući to nerealnim ciljem.

Italijanski ministar odbrane Guido Crosetto također je istakao svoju zabrinutost.

"Povećanje potrošnje za odbranu u vrijeme ekonomske krize je komplikovanije nego u drugim vremenima", naveo je on.

"Ako spojimo to dvoje, odnosno ako evropsku odbrambenu industriju učinimo jednim od načina na koji možemo oživjeti ekonomiju, možemo kombinovati to dvoje", dodao je.

U međuvremenu, francuski ministar odbrane Sébastien Lecornu naglasio je da povećana potrošnja ne bi trebala biti ograničena na vojne svrhe, već bi se trebala baviti širim sigurnosnim problemima kao što su sajber napadi i terorizam.

''Situacija je gora nego tokom Hladnog rata'', upozorio je Lecornu, ukazujući na militarizaciju digitalnih prostora.

''I možete vidjeti da se nalazimo u svijetu u kojem možemo biti poraženi, a da nismo napadnuti. A to znači da će odgovornost za odbranu naših zemalja ići mnogo dalje od samo vojnih pitanja'', dodao je on.

Odvojeno u ponedjeljak, generalni sekretar NATO-a Mark Rutte rekao je da će zemlje članice morati pronaći načine da povećaju zajedničke kupovine i koriste postojeću infrastrukturu, ili će se suočiti s povećanjem potrošnje za odbranu do 3,7 odsto svog BDP-a.

32 članice NATO-a obećale su da će ispuniti cilj trošenja dva odsto svog BDP-a na odbranu, ali samo 24 su ispunile taj prag, prenosi Euronews.