Evropski parlament i vlade država članica EU ulaze u završnu fazu pregovora o digitalnom evru. Najosjetljivija pitanja uključuju način raspodjele naknada, kao i model nadoknade bankama i pružaocima platnih usluga.
ADVERTISEMENT
Evropski parlament je glasanjem u Strazburu u četvrtak potvrdio svoju pregovaračku poziciju o digitalnom evru. Zakonodavci EU sada su spremni da započnu pregovore sa vladama država članica o tome kako će digitalni evro funkcionisati, piše Euronews.
Digitalni evro bio bi elektronski oblik novca centralne banke, koji bi izdavala i garantovala Evropska centralna banka (ECB). Namijenjen je da dopuni gotovinu i postojeće bankarske usluge, a ne da ih zamijeni.
Potrošači bi mogli da drže digitalne evre u posebnom digitalnom novčaniku, uz ograničenje koje tek treba da bude utvrđeno.
Sistem bi podržavao i onlajn i oflajn plaćanja i bio bi osmišljen tako da obezbijedi visok stepen privatnosti, pri čemu ECB ne bi mogla direktno da identifikuje korisnike na osnovu njihovih podataka o plaćanju.
ECB bi obezbijedila osnovnu infrastrukturu, dok bi komercijalne banke i pružaoci platnih usluga nudili korisnicima usluge digitalnog evra.
Tema pregovora
Prema navodima tri izvora uključenih u pregovore, najosjetljivije pitanje biće dogovor o modelu kompenzacije.
To podrazumijeva odlučivanje o tome koje finansijske institucije treba da budu kompenzovane, koliku naknadu treba da dobiju i na koji način će biti plaćene za pružanje usluga vezanih za digitalni evro.
Još jedno ključno pitanje odnosi se na raspodjelu naknada u platnom lancu. Očekuje se da će trgovci plaćati niže naknade nego što ih trenutno plaćaju za kartične transakcije.
Najintenzivniji pregovori očekuju se ove jeseni, dok bi konačno odobrenje moglo uslijediti do kraja godine.
Prema sadašnjim planovima, digitalni evro trebalo bi da bude dostupan za maloprodajna plaćanja od 2029. godine, nakon pilot-programa koji bi trebalo da počne 2027.