Platforme društvenih medija poput Facebooka, TikToka, Instagrama i Jutjuba sistematski ne sprovode sopstvene politike govora mržnje, prema velikom izveštaju o transparentnosti.
ADVERTISEMENT
Centar za žalbe Evrope (ACE), nezavisno tijelo osnovano u skladu sa Zakonom o digitalnim uslugama Evropske unije za rješavanje sporova korisnika, saopštio je da je u godini do marta 2026. primio više od 24.000 žalbi od ljudi i organizacija širom EU, što je otprilike jedna žalba svakih 22 minuta, piše Euronews.
U 70% od 1.400 slučajeva u kojima je organizacija preispitala odluke platformi da ostave sadržaj prijavljen kao govor mržnje, ACE je, kako je naveo, poništio odluku platforme.
Takva neslaganja sa platformama uključivala su rasističke komentare u kojima se crni fudbaleri porede sa majmunima, za koje je ACE rekao da su ostavljeni na Instagramu nakon utakmice Lige šampiona UEFA.
U drugom slučaju, istaknute ličnosti u Poljskoj su dijelile antisemitske video snimke objavljene na Jutjubu i ostavljale ih uprkos kršenju politike platforme o govoru mržnje, saopštio je ACE.
Drugi oblici govora mržnje prijavljeni su u slučajevima protiv vjerskih manjina, Roma, migranata i LGBTKI+ zajednica. ACE je takođe prijavio video o ratu između Rusije i Ukrajine generisan pomoću veštačke inteligencije, koji je ostavljen uprkos kršenju pravila TikToka o dezinformacijama.
Izveštaj je pokazao da je TikTok najgore prošao među procjenjenim platformama, pri čemu je ACE poništio svoje odluke da ostavi potencijalni govor mržnje u 83% slučajeva. Instagram je sledio sa 74%, Fejsbuk sa 61% i Jutjub sa 58%.
„Naše odluke počinju da otkrivaju obrasce istaknutih i ponavljajućih problema sa načinom na koji platforme društvenih medija moderiraju sadržaj“, navodi se u izveštaju.
Izvještaj takođe pokazuje porast broja Evropljana koji se protive odlukama platformi. ACE je saopštio da je ukupno primio više od 30.000 žalbi. Francuska je generisala najveći broj podobnih žalbi, a zatim slijede Belgija i Italija.
Ali nisu se svi sporovi odnosili na govor mržnje. Jedan značajan slučaj uključivao je češkog fotografa čije je slike Facebook pogrešno uklonio prema svojim pravilima o golotinji odraslih i seksualnim aktivnostima.
„Mržnja i uznemiravanje na mreži imaju posledice po mnoge ljude i zajednice u stvarnom svetu“, rekao je Tomas Hjuz, izvršni direktor Apelacionog centra Evrope.
„U više od dvije trećine naših odluka o govoru mržnje, otkrili smo da platforme nisu sprovele sopstvene politike i ostavile su sadržaj koji puni mržnje. Ovo pokazuje da platforme ne rade uvijek kako treba.“