ADVERTISEMENT

Ursula von der Leyen podržala je inicijativu, pravno označenu kao "28. režim", budući da bi djelovala kao de facto "28. država" u kojoj osnivači mogu registrovati kompanije.

„Naši poduzetnici, kompanije koje se bave inovacijama, moći će registrovati kompaniju u bilo kojoj državi članici u roku od 48 sati i potpuno online“, rekla je okupljenima među kojima su bili direktori tehnoloških kompanija, osnivači i investitori rizičnog kapitala.

Prema riječima Von der Leyen, evropski startupi “uživaće isti kapitalni režim širom EU”.

“Potreban nam je sistem u kojem kompanije mogu nesmetano poslovati i prikupljati finansiranje širom Evrope, jednako lako kao na uniformnim tržištima poput SAD-a ili Kine”, kazala je.

Kako EU planira premostiti 27 regulatornih tržišta u jedinstveni panevropski sistem? Za one koji stoje iza EU-INC-a, prvi korak ka evropskoj Silicijumskoj dolini je smanjenje fragmentacije i povećanje digitalizacije.

„Ideja je imati standardizovani pravni subjekt EU s centralnim, digitalnim registrom kako bi se kompanije (ne samo startupovi) mogle brzo i pristupačno registrirati“, rekao je za Euronews Robin Wauters, operativni direktor Evropske startup mreže i suvoditelj EU-INC-a.

Šta je EU-INC?

Evropa ima 27 različitih sistema korporativnog prava, što otežava rast startupova. Kompanije u ranoj fazi suočavaju se sa zbunjujućim digitalnim uslugama, strogim poštivanjem propisa, kašnjenjima u plaćanju poreza i konfliktnim politikama o dioničkim opcijama, preprekama kada je u pitanju širenje, obezbjeđivanje finansiranja i zadržavanje talenata.

Prva uzbuna bila je 2024. godine, kada je Mario Draghi, bivši predsjednik Evropske centralne banke, upozorio da prekomjerna regulacija i fragmentirano tržište startupova u Evropi predstavljaju rizike za konkurentnost bloka. Prekomjerna regulacija je jedan od ključnih faktora koji ga sprječavaju da smanji jaz u rastu sa SAD-om i Kinom.

Von der Leyenina podrška EU-INC-u u Davosu ima za cilj smanjenje ovih administrativnih trenja pružanjem jedinstvene, skalabilne strukture evropskih kompanija kao dodatne opcije paralelne s postojećim nacionalnim sistemima.

To je direktan odjek američkog korporativnog priručnika. Odražava Opšti korporativni zakon Delawarea, što je još jedan primjer izreke „SAD inoviraju, Kina replicira, a EU reguliše“.

Ukratko, EU-INC stvara novu alternativu za osnivače. Oni mogu osnovati svoju kompaniju u jednoj od 27 država članica ili je registrovati pod EU-INC obrascem, što je 28. opcija. Ovo je nada za stvaranje nove evropske strukture za skaliranje startupa, od koncepcije do finansiranja, kako bi se donijela dramatična promjena za startupove, osnivače i rizične kapitaliste širom bloka.

Novi proces ima za cilj da bude drastično pojednostavljen. Osnivači će moći osnovati kompanije u roku od 48 sati putem jedinstvenog portala na nivou EU, sve online. To se radi kroz jedinstveni, ujedinjeni proces koji automatski daje pravo poslovanja u svim državama članicama. Osnivači mogu voditi cijelu svoju korporativnu strukturu prema jednom standardizovanom pravilniku umjesto 27 različitih.

Za osnivače, ovo pretvara današnju izuzetno fragmentiranu sredinu u jednu sa jedinstvenim zajedničkim registrom, skupom pravila upravljanja i sistemom za izdavanje i upravljanje kapitalom, uključujući opcije na dionice koje funkcionišu na isti način za sve zaposlenike, bez obzira na to gdje se nalaze. Širenje na nova tržišta više neće zahtijevati dodatne podružnice, dupliranje dokumenata ili obnovu pravne infrastrukture u svakoj zemlji.

Što se tiče finansiranja, glavna prepreka za evropske startupove je to što investitori mogu pregledati jedan, konzistentan korporativni entitet, umjesto da se snalaze u desetinama specifičnosti karakterističnih za određene jurisdikcije. Kao takve, investicione mogućnosti će biti ujedinjene širom EU.

To takođe znači da bi zapošljavanje talenata širom Evrope trebalo postati jednostavnije, jer kompanije mogu koristiti iste tokove rada u oblasti kapitala i administracije svugdje bez potrebe za promjenom korporativnog identiteta za ljudske resurse, obračun plata i učešće zaposlenih.

Osnivači i građani Evropske unije trebali bi biti zadovoljni; u okviru EU-INC-a, vidjeće više usluga, proizvoda i slično, jer kompanije mogu pokrenuti poslovanje širom EU bez uobičajenih birokratskih kašnjenja. Potrošači bi takođe imali koristi od jače prekogranične konkurencije u slučajevima poput onog u kojem je učestvovala banka Wise. Umjesto da 14 godina troše na osnivanje odvojenih subjekata i licenci u više zemalja, kao što je to učinila Wise, buduća fintech kompanija mogla bi odmah ponuditi međunarodne transfere s niskim naknadama, piše Euronews.

To znači jeftinije, brže i inovativnije usluge za evropske potrošače, iako postoji rizik od ukidanja nadzorne kontrole nacionalnih vlasti.

Dugo očekivani plan

EU-INC nije prvi pokušaj EU da stvori jedinstveno tržište za startupove. Prethodni projekti kao što su Societas Europaea (2004), European Private Company (2010) i Single-Member Company (2014) nisu uspjeli zbog administrativnih opterećenja i nedostatka jednoglasnosti među državama članicama.

Hoće li pokušaj EU-INC uspjeti? Odluka Von der Leyen da podrži plan pokazuje spremnost Komisije da sasluša zajednicu tehnoloških startupa i investitora. „Evropska komisija sada ima mogućnost da pokaže, ne da priča, 'pokaže' - da slušaju zajednicu i da žele biti hrabri i ambiciozni“, rekao je Wauters.

Uvođenjem potpuno online procesa registracije, Komisija ima za cilj riješiti dugogodišnji problem birokratije i ubrzati osnivanje startupa. Ovaj pristup direktno odgovara na prethodne kritike složenosti. Prelazak sa zahtjeva za jednoglasnost na kvalifikovanu većinu (15 od 27 država članica) za „28. režim“ ima za cilj ublažavanje zastoja u donošenju odluka uočenih u ranijim inicijativama.

Prije toga, Komisija mora podnijeti zakonodavni nacrt. Očekuje se da će Komisija u martu predstaviti svoje planove za stvaranje takozvanog 28. režima, a njegovo uvođenje je planirano za 2027. godinu.

Evropski parlament je već signalizirao snažnu političku podršku, usvojivši izvještaj o inicijativi sa širokom međustranačkom većinom, 492 glasa za i 144 protiv. Dio razloga za ovu široku podršku je uključivanje zaštitnih mjera za radne standarde i učešće zaposlenih u upravljačkim odlukama.

Parlament poziva da okvir bude u obliku direktive, a ne uredbe, uprkos upozorenjima startupova o kontinuiranoj fragmentaciji, a takođe se protivi imenu, preferirajući Societas Europaea Unificata (S.EU) u odnosu na "EU-INC", za koji Repasi kaže da šalje pogrešan signal za evropski model kompanije.

Prijedlog je u ranoj fazi, a nijedna zvanična vlada još nije izrazila svoje mišljenje o nečemu što bi moglo rezultirati gubitkom kontrole nad zakonima o preduzećima, uticati na nacionalne standarde i potkopati administrativni sektor kao izvor prihoda.

EU-INC ostaje dobrovoljni sistem koji zemlje neće biti obavezne implementirati. On će postojati uz nacionalne zakone o kompanijama, neće ih zamijeniti, omogućavajući osnivačima da odaberu ili oblik na nivou EU ili svoj domaći. U bilo kakvom sukobu između pravilnika EU-INC i korporativnog pravila države, okvir na nivou EU ima prednost nad kompanijama koje se odluče za njega.

Korak bliže Silicijumskoj dolini

Ostaje da se vidi koji će put startupi odabrati, ali inicijativa je već dobila pozitivne povratne informacije širom Evrope.

Peticija EU-INC iz 2024. godine porasla je sa 15.000 potpisa na preko 23.000 podržavalaca u sistemu tehnoloških startupa, uključujući tehnološke lidere poput Arthura Menscha, izvršnog direktora francuske kompanije Mistral, Antona Osike, suosnivača švedske kompanije za vještačku inteligenciju Lovable, i Patricka Collisona, izvršnog direktora irsko-američke fintech firme Stripe, između ostalih poput Wisea, Klarne i Cabifyja.

Takođe je osigurala podršku nacionalnih organizacija kao što su France Digitale, Holandsko udruženje startupova, Danski poduzetnici, Startup Hungary, Njemačko udruženje startupova i Austrijski startupi, što u ovoj fazi signalizira interes širom Evrope.