Nisam hrabar čovjek, ali čistog srca i uz Božiju pomoć krenuo sam bez imalo oklijevanja u borbu sa snježnom mećavom.
ADVERTISEMENT
Vodila me misao da moramo iz nameta spasiti zarobljene ljude i djecu, a bez obzira na opasnost odustajanje nije bilo opcija.
Tim riječima priču za "Glas" počinje pedesetogodišnji Dejan Grahovac, heroj iz snježne mećave, Drvarčanin ogromnog srca, koji nije časio ni časa kada je čuo vapaj iz zametene kolone.
Naizgled uobičajen zimski dan u Krajini, mećava ko mećava, ni prva ni posljednja. Samo najmlađi u tim krajevima ne pamte zameten Oštrelj i sela okovana snijegom.Tako je izgledalo, međutim, na desetak kilometara od Grahovčeve kuće odvijala se prava drama. U najmanju ruku filmska priča.
"U toj koloni bio je i moj prijatelj Dejan Zeljković. Bili smo na vezi, znao sam da su uslovi preteški za vožnju, ali nisam mogao ni da zamislim koliko je situacija ozbiljna. Nisam ni slutio šta se tamo dešava. U vrijeme rata boravio sam nekih godinu konkretno na tom predjelu, poznajem teren, ali ono što sam doživio te noći, 24. decembra, nije ni blizu tih iskustava odranije", kazuje Grahovac.
Kada se noć već spustila, a Zeljković napisao na svom „Fejsbuk“ profilu: „Ljudi, pomagajte, ovdje ima i male djece“, shvatio je da nema više vremena za čekanje.
"Nismo smjeli čekati ni sekund više. Imam dvoje male djece, pomislio sam samo šta bih da su ona zametena u snijegu. U ovoj našoj državi nažalost malo šta se može očekivati, da su nadležni radili svoje, ne bi ni došlo do te situacije. Napisao sam na svom Facebooku da smatram da treba da se organizujemo jer i ako izađu mašine na teren, bez ljudske snage i pomoći ništa neće biti riješeno, jer kada mašina prođe kraj kolone samo će je zatrpati još više. Bez čovjeka i lopate ostaće zameteni", ispričao je Grahovac.
Nije dugo trebalo nakon njegovog apela, javili su se gorštaci spremni da priteknu u pomoć.
"Moji drugovi Đuran Sabljić, Goran Broćeta i Marko Žižić bili su spremni da krenemo ka zametenoj koloni. Na putu do te lokacije sreli smo dvije policijske patrole, nisu nas spriječili da idemo, iako je saobraćaj bio obustavljen. Sve do mjesta Pasijak sve je djelovalo uobičajeno, malo jača zima, ništa specijalno. Nakon 200 metara bukvalno smo ušli u neku drugu dimenziju, ludilo, ma nemam riječi kako da to opišem. Na potezu između Pasijaka i sela Crljivica sve je bilo zameteno. Bio sam na vezi sa kolegom koji je sa mašinom dolazio da čisti, rekao mi je da nema mašine koja može da probije te namete od dva, tri metra. Iščupali smo jedno vozilo, drugo, treće, potom sam i ja zaglavio pa su čupali mene", rekao je Grahovac.
Kada su dobili informaciju da će doći mašine da raščišćavaju put povukli su se do Pasijaka. Tu ih je čekalo još dobrovoljaca koji su krenuli u pomoć zametenima.
"Snijeg, vjetar, smetovi, neko opšte ludilo… Ne vidim ništa, ne mogu da dišem, kapa mi se pretvorila u šljem. Pokajao sam se što nisam ponio kacigu. Za svojih 50 godina života nisam tako nešto doživio. A sve to nije ništa u poređenju sa prizorom koji sam vidio u jednom od zavijanih vozila, majka sa djetetom u naručju koje bezbrižno spava. Sve se slomilo u meni. Mi da nismo došli do njih te noći, ne želim ni da pomislim šta bi bilo ujutro", prisjetio se Grahovac.
Dok je trajala akcija spašavanja stigle su i mašine, zajedničkim snagama su nakon nekoliko časova oslobodili sva vozila, a bilo ih je pedesetak sigurno.
"Nismo stali dok i posljednje vozilo nije prošlo. Stigli smo na tu lokaciju oko 21 čas uveče, a došli kući oko tri časa iza ponoći. Ne razmišlja čovjek u tom trenutku, ne osjeća ni hladnoću. Niko se nije požalio, samo smo gurali naprijed. Svi ovi momci, dali smo sve od sebe i nadam se probudili nadu da među ljudima svako od nas samo treba da bude čovjek. Kao da se u tim momentima pretvorite u mašinu sa najjačim motorom i samo radite. U jednom trenutku kada smo oslobodili prva vozila zastao sam da promijenim kapu i rukavice, samo na nekoliko sekundi, okrenuo sam se oko sebe i nigdje žive duše. Ekipa je bila od mene svega pet metara, ali ih nisam vidio, nisam čuo, nisam mogao da dišem, samo nekakvo abnormalno strujanje vazduha", ispričao je Grahovac i naglasio da ih je samo Bog spasio.