ADVERTISEMENT

Obraćajući se kanadskom premijeru Mark Carneyju u Strazburu, Von der Leyen je rekla da želi da odnose dvije strane podigne “na najviši mogući nivo” u ovom “otvoreno neprijateljskom svijetu”.

Kanada se posljednjih mjeseci sve više približava EU, dok su se odnosi sa Vašingtonom pogoršavali tokom mandata Donalda Trumpa. Pregovori o trgovini propali su u avgustu 2026. godine, nakon čega je Trump uveo agresivne carine od 25 do 50 odsto na kanadsku robu. Takođe je zaprijetio suverenitetu Kanade, govoreći o njenom pripajanju SAD i mogućnosti da postane „51. savezna država“.

Zbog geografskih razloga Kanada ne može postati punopravna članica EU, pa Evropska komisija predlaže novi status „pridruženog člana“. Budući da takav status ne postoji u ugovorima EU, njegova pravna i institucionalna forma još nije jasno definisana.

„Šta će tačno biti? To će se postepeno definisati sa pravne tačke gledišta“, rekao je za Euronews MEP Javier Moreno Sánchez, predsjedavajući delegacije Evropskog parlamenta za odnose sa Kanadom.

Za razliku od običnog partnerstva zasnovanog na slobodnoj trgovini, Kanada bi se direktno uključila u evropsku odbrambenu industrijsku bazu, učestvovala u zajedničkim projektima na Arktiku i sarađivala sa EU u oblastima vještačke inteligencije, sajber otpornosti i kvantnog računarstva, uz mogućnost usklađivanja pravila u oblasti finansijskih usluga.

Međutim, Kanada ne bi dobila pravo glasa u Evropskom parlamentu niti bi imala mogućnost da odlučuje o ključnim zakonima EU.

Partnerstvo koje već postoji

Odnosi Kanade i EU već su bili prijateljski, stabilni i zasnovani na obostranim interesima.

Dvije strane su 2016. godine potpisale dva ključna sporazuma: Sveobuhvatni ekonomski i trgovinski sporazum (CETA) i Sporazum o strateškom partnerstvu (SPA).

Prvim sporazumom ukinuto je 98 odsto carina, što je doprinijelo povećanju trgovine robom i uslugama između dvije strane za više od 80 odsto, na ukupno 130 milijardi evra. Drugi sporazum bio je usmjeren na dijalog o spoljnoj politici i omogućio je EU i Kanadi da redovno razgovaraju o pitanjima poput klimatskih promjena, istraživanja i ljudskih prava.

Pobjeda Mark Carneyja 2025. godine dodatno je unaprijedila odnose, pokretanjem „Novog strateškog partnerstva EU i Kanade za budućnost“.

EU je počela da tretira Kanadu manje kao udaljenog trgovinskog partnera, dok su se dvije strane sve više usklađivale u oblastima lanaca snabdijevanja kritičnim mineralima, baterija za električna vozila, čiste energije i projekata na Arktiku. Kanada je takođe aktivni učesnik programa Horizon Europe, vodećeg programa EU za naučna istraživanja.

U februaru 2026. godine Kanada je postala prva neevropska zemlja koja se pridružila Instrumentu SAFE vrijednom 150 milijardi evra, čime je kanadskim odbrambenim kompanijama omogućeno da konkurišu za zajedničke evropske ugovore o nabavci vojne opreme. Kanada je takođe postala partner koji izvan EU doprinosi projektima PESCO-a (Stalne strukturne saradnje) u oblasti vojne mobilnosti i logistike.

Ipak, najveće izvozno tržište Kanade i dalje su SAD. Na američko tržište odnosilo se 72,5 odsto kanadskog izvoza robe u 2025. godini, u poređenju sa 12,4 odsto koliko su činile Evropa i Centralna Azija.

CETA je i dalje na čekanju, jer 10 od 27 država članica EU još nije u potpunosti ratifikovalo sporazum. Zemlje poput Italije, Francuske i Poljske tvrde da Kanada ima niže ekološke i proizvodne standarde u pojedinim oblastima, naročito u poljoprivredi, uključujući upotrebu hemijskih pesticida i genetski modifikovanih organizama koji su u EU ograničeni ili zabranjeni.

Prijedlog

Niko ne razmatra mogućnost da Kanada postane članica EU. Cilj je produbljivanje ekonomskog i strateškog partnerstva iznad sadašnjeg nivoa saradnje.

„Znamo da je riječ o dubljem partnerstvu, ali ne i o punopravnom članstvu. Gdje će se tačno ono nalaziti na tom spektru, moraće da bude predmet pregovora. Očekivanje je da će biti više od sporazuma o slobodnoj trgovini“, rekao je Fabian Zuleeg, izvršni direktor i glavni ekonomista Evropskog političkog centra.

Ideja je da se nadogradi CETA i razvije u „Savez za budućnost, kako bi se stvorio prostor zajedničkog prosperiteta i ekonomske bezbjednosti“, kako je rekla predsjednica Von der Leyen.

Iako detalji još nisu poznati, očekuje se da bi partnerstvo obuhvatilo širok spektar oblasti, uključujući proizvodnju, energetiku, minerale, vještačku inteligenciju, kvantno računarstvo i sajber bezbjednost. U planu su i zajednički vodeći projekat na Arktiku, tehnološki savez i integrisana odbrambena industrijska baza.

Premijer Kanade Mark Carney predložio je približavanje „nesmetanoj digitalnoj trgovini nepoljoprivrednim proizvodima i širokim spektrom usluga“, uz razmatranje mogućnosti integrisanijeg tržišta finansijskih usluga.

Prema mišljenju Zuleega, partnerstvo će prvenstveno biti usmjereno na geopolitičko povezivanje i zato predstavlja „situaciju u kojoj svi dobijaju“.

„Riječ je o tome da se zemlje koje dijele iste vrijednosti okupe, pronađu zajednička rješenja za velike izazove sa kojima se svi zajedno suočavamo, uključujući i prilično složenu situaciju sa SAD“, rekao je on za Euronews.

Razmjena resursa

Ovaj savez je djelimično i mehanizam opstanka za Kanadu. Njegovom stvaranju doprinijeli su neuspjeh bilateralnih trgovinskih pregovora sa SAD, od kojih zavisi približno 70 odsto kanadske izvozne ekonomije, kao i Trumpove prijetnje pripajanjem Kanade.

Moreno Sánchez rekao je da su kanadski zvaničnici slom pregovora opisali na neuobičajeno ličan način.

„Objasnili su da se geografija ne može promijeniti. Osjećali su se iznevjereno jer je riječ o njihovom susjedu, bratu na kućnom pragu, a onda im jednog dana taj brat kaže: ‘Više vas ne želim.’ To je veoma teško pogodilo Kanadu“, rekao je.

Međutim, partnerstvo je podjednako podstaknuto i potrebom EU za ekonomskom bezbjednošću i sirovinama.

EU je izgubila pristup jeftinoj ruskoj energiji i suočava se sa sve većim tenzijama sa Kinom, zbog čega joj je potreban stabilan izvor kritičnih sirovina.

„Kanada ima sve. Druga je najveća zemlja na svijetu. Energiju, gas, kritične sirovine. Očigledno je u našem interesu da trgujemo s njom”, rekao je Moreno Sánchez.

Kanada posjeduje velike rezerve litijuma, nikla, kobalta i rijetkih zemalja, koje su od ključnog značaja za energetsku tranziciju EU i lance snabdijevanja baterijama.

„Do sada su stvari sa ruskim gasom i Kinom funkcionisale drugačije. Ali sada, kada su međunarodni odnosi postali napetiji i kada ne znamo kakav će biti ishod ovog svjetskog poretka, čini se da bi moglo doći do situacije u kojoj vlada zakon jačeg. To vas natjera da se probudite i kažete: ‘Moramo na ovo gledati drugačije’”, naveo je Sánchez.

Kao upozorenje naveo je Njemačku.

„Pogledajte šta se dogodilo u Njemačkoj. Oslanjali su se na ruski gas. Kada je dotok prekinut, zatvorili su nuklearne elektrane i nisu imali alternativu. Sada sagorijevaju ugalj kako bi proizvodili električnu energiju, a upravo to ne bi trebalo da radimo”, poručio je.

Kako bi partnerstvo moglo koristiti Evropljanima

U zavisnosti od toga kako partneri definišu „pridruženo članstvo“, ono bi moglo imati konkretne posljedice i za građane Evrope.

Najznačajniji efekat bio bi u energetskom sektoru, smatra Giuseppe Spatafora, analitičar politika pri Institutu Evropske unije za bezbjednosne studije.

„Pretpostavljam da bi kanadski izvoz energije u EU ublažio pritisak na evropsko energetsko tržište, povećavajući ponudu i smanjujući zavisnost od drugih dobavljača.“

Ipak, za to će biti potrebno vrijeme, dodao je, jer Kanada nema infrastrukturu koja bi joj omogućila da velike količine energije izvozi izvan Sjeverne Amerike, niti postoji dovoljna spremnost za izgradnju novih gasovoda ili izvoznih terminala.

Mark Carney i Roberta Metsola (Izvor: AP Photo/Pascal Bastien)

Uklanjanje prepreka za investicije otvorilo bi vrata novim kompanijama, objasnio je Spatafora, dok bi snažnija saradnja u oblasti odbrane mogla otvoriti nova radna mjesta i pomoći u zaštiti i evropskih i kanadskih društava.

Kanada je bogata litijumom, grafitom, niklom, kobaltom i bakrom — ključnim sirovinama za brojne sektore, od proizvodnje baterija i električnih vozila do elektronike i medicine.

Imati Kanadu kao „sigurnog dobavljača“ pomoglo bi kompanijama iz EU da nastave poslovanje, istovremeno smanjujući uticaj zemalja poput SAD i Kine.

“Kanada bi svakako bila mnogo sigurniji dobavljač od Kine. Nisam siguran da li bi se to moglo pretvoriti u oživljavanje automobilske industrije, s obzirom na kinesku kontrolu čitavog lanca snabdijevanja. Ali to svakako može pomoći naporima EU da razvije strateške industrije poput odbrambene industrije i napredne proizvodnje“, rekao je Spatafora.

Carney je predložio i jačanje „veza među ljudima“ kroz uključivanje Kanade u programe EU Erasmus+ i Horizon Europe.

To bi moglo značiti jednostavnija pravila za izdavanje viza evropskim studentima koji žele da studiraju preko Atlantika, kao i zajedničke projekte u oblasti istraživanja i inovacija.

Šta slijedi?

EU bi morala da uspostavi pravni okvir za „pridruženo članstvo“ praktično od nule, definišući prava i obaveze obje strane.

Među najvećim izazovima mogli bi biti usklađivanje propisa partnera i obezbjeđivanje jednoglasnog odobrenja svih 27 država članica.

Zuleeg se nada da će predstojeći samit EU i Kanade u Montrealu, koji će biti održan 29. i 30. oktobra, donijeti više jasnoće o samom terminu i pretvoriti ponudu EU u konkretniji prijedlog.

„Pregovori su u toku. Iz moje perspektive, bila bi propuštena prilika ukoliko do oktobarskog sastanka ne budemo imali konkretan napredak na stolu“, rekao je za Euronews.

Uspješan napredak otvorio bi i pitanje da li je Kanada izuzetak ili bi EU ovaj model mogla uspostaviti kao novu vrstu partnerstva i za druge zemlje.

Partnerstvo sa Kanadom moglo bi biti „sjeme“ za „mnogo širi savez zemalja koje dijele iste vrijednosti i zajedno rade“, što bi moglo imati efekat umnožavanja, objasnio je Zuleeg.

„Ako pokažemo jedinstven front EU, Kanade, Ujedinjenog Kraljevstva, Norveške, Islanda, ali i zemalja poput Australije, Novog Zelanda, Japana i Južne Koreje, tada zaista imamo kritičnu masu koju će biti teško ignorisati čak i SAD i Kini“, dodao je.

Snažnija saradnja sa bliskim partnerima izvan Evrope ne bi ugrozila put zemalja kandidata ka punopravnom članstvu niti bi ga zamijenila pridruženim statusom.

Moreno Sánchez objasnio je da „proširenje ima svoj put, a odnosi sa pouzdanim partnerima imaju svoj put“ i da se ti procesi „odvijaju paralelno“.