Rat u Iranu pokrenuo je globalnu energetsku krizu koja prijeti, ako već i nije prevazišla, onu iz 1973. i 1974. godine. Cijena nafte je porasla iznad 116 dolara po barelu, a cijene gasa su porasle za više od 20, čak i 30 odsto. O poremećajima na tržištu energenata, koje je izazvala kriza na Bliskom istoku, za Euronews Srbija je govorio profesor i energetski stručnjak iz Bratislave Matuš Mišik.
ADVERTISEMENT
Energetski stručnjak je na početku objasnio da li se veći dio svijeta suočava sa recesijom. Napomenuo je da su brojne sličnosti sa naftnom krizom iz 70-ih godina, ali da ima i velikih razlika.
"Sadašnja kriza ili sadašnji problem je nešto drugačiji. Čak i dosta drugačiji. Mi smo izvukli pouke, naučili smo lekcije. Kada kažem mi, mislim na zemlje koje uvoze fosilna goriva, posebno naftu iz inostranstva", rekao je.
Naveo je da su 1973. godine zemlje uvoznice nafte, koje su želele da sarađuju, osnovale Međunarodnu agenciju za energiju. Istakao je da je jedan od glavnih elemenata saradnje bio sporazum o formiranju naftnih rezervi.
"Danas mnoge zemlje, čak više od 30 njih, imaju veliku količinu nafte u rezervama i koriste ih već sada. To je izuzetno bitno za globalno tržište energenata jer je pomalo ublažilo situaciju. Velika je panika i tržišta nisu nimalo stabilna", kazao je.
Dodao je da cijena nafte ide gore, pa dole, što decenijama nije bio slučaj. Situacija je, prema njegovim riječima, veoma čudna i nestabilna.
"Kada je reč o prirodnom gasu, situacija je još gora iz ugla Evrope. Cena gasa je još više skočila od cene nafte", napomenuo je.
Cijene nafte porasle nakon novih napada energetsku infrastrukturu na Bliskom istoku
Objasnio je da je posebno značajno što je ove nedjelje pogođena energetska infrastruktura i da će biti potrebno vrijeme da se ona ponovo izgradi ili popravi.
"Kriza, odnosno sadašnja situacija, će imati posljedice u nekoj doglednoj budućnosti, ne samo na tržište energenata, već i na cijelu ekonomiju", naveo je.
Govorio je i o poziciji Evrope s obzirom na to da se kriza na Bliskom istoku dešava u trenutku kada su uvedene sankcije na rusku naftu. Uskoro će biti uvedene i na ruski gas.
"Mislim da je evropska ekonomija u stanju da izdrži takav pritisak. Svi su mislili 2022. ili 2023. godine da će biti teško osloboditi se ruske nafte i prirodnog gasa. Evropa je uspjela da se oslobodi te zavisnosti", rekao je.
Istakao je da Evropska unija uvozi veoma male količine prirodnog gasa iz Rusije i od kraja januara uopšte ne uvozi naftu.
Napomenuo je da se ne slaže sa mišljenjem nekih političara koji su za to da se Evropa vrati uvozu ruske nafte i gasa.
"To bi bila velika greška. Ne može da se smatra da je Rusija rješenje sadašnje situacije jer je dio problema. Vidimo na koji način Iran zloupotrebljava energetsko tržište i koristi energiju kao oružje. To je ono što se dešavalo u vezi sa Rusijom dugo godina, dugo decenija", kazao je.
Objasnio je da se rješenje nalazi unutar Evropske unije i da je riječ o obnovljivim izvorima energije. Takođe je naveo da će sadašnja situacija imati razne kratkoročne, srednjoročne i dugoročne posledice.
"Neke od tih posledica će biti pozitivne iz perspektive energetske bezbjednosti. Mnoge zemlje, uključujući Kinu, će shvatiti da su obnovljivi izvori energije dobri za energetsku bezbjednost u smislu troškova i da pružaju razne prednosti", istakao je.
Govorio je i o korišćenju rezervi nafte. Naveo je da one nisu neiscrpni izvor i da će se i one u nekom trenutku isprazniti.
"To je sredstvo koje mora da se koristi veoma oprezno i pažljivo, jer sa jedne strane države i vlade nastoje da zadrže cijene na benzinskim pumpama na nekom nivou, ali sa druge strane rezerve su ograničene. Mislim da niko ne želi da potpuno iscrpi svoje naftne rezerve", zaključio je razgovor za Euronews Srbija Matuš Mišik.