Pored konvencionalnih vojnih prijetnji i sajber napada, Evropska unija se sve češće suočava sa podmuklijim oblikom hibridnog pritiska – namjernom instrumentalizacijom migracija od strane državnih i nedržavnih aktera koji testiraju otpornost Evrope, podrivaju njenu koheziju i iznuđuju političke ustupke, piše grčki premijer Kyriakos Mitsotakis u autorskom tekstu za Politico.
ADVERTISEMENT
Nedavni događaji na evropskim granicama, posebno u španskoj eksklavi Seuta, najnoviji su podsjetnik da migracije više nisu samo humanitarno pitanje ili izazov upravljanja. U pojedinim slučajevima postale su oruđe geopolitičke prinude.
Evropska unija je napravila značajan napredak usvajanjem Pakta o migracijama i azilu. Uvela je mehanizme za upravljanje migracionim pritiskom, uključujući fleksibilnije procedure i solidarnost među državama članicama. Međutim, ti alati osmišljeni su za situacije koje su u suštini i dalje upravljive. Oni ne odgovaraju adekvatno scenarijima u kojima se migracije instrumentalizuju ili u kojima se migrantski tokovi usmjeravaju, pojačavaju ili olakšavaju na način koji predstavlja de fakto hibridni izazov.
„Da budemo jasni, još ne znamo šta je izazvalo situaciju koja se prošle sedmice dogodila u Seuti. Ali ovakvi scenariji nisu bez presedana“, piše Mitsotakis za Politico.
Grčka se suočila sa sličnom situacijom na kopnenoj granici sa Turskom u Evrosu 2020. godine, kao i Litvanija, Poljska i Letonija na granicama sa Bjelorusijom 2021. godine. Ono što se vidi u tim slučajevima nije postepeno povećanje broja dolazaka, već iznenadno, masovno i često koordinisano kretanje ljudi – ponekad desetine hiljada u svega nekoliko dana – koje preplavljuje nacionalne kapacitete i testira otpornost Evropske unije u cjelini.
U takvim ekstremnim okolnostima, trenutna i potpuna primjena standardnih sistema azila i prihvata za sve novopridošle nije samo teška – često je i nemoguća. Sistemi rizikuju paralizu, povjerenje javnosti slabi, a samo funkcionisanje Šengena dolazi pod udar.
Evropa mora da prizna ovaj problem i odlučno reaguje.
Šta je potrebno? Poseban evropski okvir za situacije masovnog i instrumentalizovanog migracionog pritiska, sa jasnim i objektivnim kriterijumima za njegovo aktiviranje. Ti kriterijumi treba da kombinuju kvantitativne elemente – poput obima i brzine dolazaka u odnosu na kapacitete države – sa kvalitativnim pokazateljima, uključujući dokaze o koordinaciji, olakšavanju ili umiješanosti trećih država ili organizovanih kriminalnih mreža.
Kada bi bio aktiviran u okviru posebno definisanog vanrednog režima Evropske unije, takav mehanizam mogao bi da omogući privremena, proporcionalna i strogo kontrolisana prilagođavanja standardnih procedura. Ubrzani azilni postupci takođe moraju ostati dio raspoloživih instrumenata, posebno za osobe koje dolaze iz zemalja sa niskom stopom odobravanja međunarodne zaštite.
Ali ni to nije dovoljno.
Evropa mora biti iskrena kada je riječ o ograničenjima ubrzanih procedura za azil. U jasno definisanim izuzetnim situacijama ekstremnog i nesrazmjernog pritiska – bilo na kopnenim granicama ili nakon masovnih dolazaka morem – državama članicama treba omogućiti da, u okviru posebnog vanrednog režima Evropske unije, privremeno suspenduju prijem zahtjeva za azil novopridošlih osoba, uz brzo vraćanje onih koji nemaju pravo da ostanu, u potpunom skladu sa pravnim obavezama Evropske unije.
To nije odstupanje od evropskih vrijednosti, već neophodno prilagođavanje novim okolnostima.
Sve takve mjere moraju biti strogo vremenski ograničene, proporcionalne i podložne snažnim zaštitnim mehanizmima. Potpuno poštovanje prava Evropske unije, Povelje EU o osnovnim pravima i načela zabrane vraćanja migranata kojima prijeti opasnost u zemljama porijekla ne može biti predmet pregovora. Istovremeno, očuvanje međunarodnih obaveza mora ići ruku pod ruku sa sposobnošću Evropske unije da štiti svoje granice i sačuva unutrašnju stabilnost.
Ključno je da se ta ravnoteža ne može održati bez istinske evropske solidarnosti. Nijedna država članica koja se suočava sa ovakvim pritiskom ne smije ostati sama. Operativna podrška agencija Evropske unije, koordinisani napori za povratak migranata, kao i finansijska i tehnička pomoć, moraju se automatski aktivirati svaki put kada se ovakav mehanizam pokrene.
Bez takvog okvira rizici su jasni. Države na prvoj liniji ostaju izložene, raste podsticaj neprijateljskim akterima da migracije koriste u geopolitičke svrhe, a unutrašnje podjele unutar Evropske unije se produbljuju. Što je najvažnije, povjerenje građana u sposobnost Evrope da efikasno, pravedno i zajednički upravlja svojim granicama nastaviće da slabi.
Evropa je oduvijek prilagođavala svoje politike promjenljivim okolnostima. Migracije nisu izuzetak. Priznanje da one mogu biti pretvorene u političko oružje nije alarmizam – već realizam.
Evropska unija sada mora da obezbijedi pravne i operativne alate potrebne za zaštitu svojih spoljnih granica, odvraćanje onih koji žele da zloupotrijebe njenu otvorenost i odgovor na ovu novu stvarnost odlučno, zakonito i zajednički, zaključeno je u tekstu.