ADVERTISEMENT

Od drugog kvartala 2025. godine, 13,3 miliona ljudi u dobi od 15 do 74 godine u EU je zvanično nezaposleno. Međutim, ova brojka raste na 26,8 miliona kada se uključi takozvana „skrivena nezaposlenost“, budući da je standardna definicija zaposlenja vrlo restriktivna. Isključuje tri ključne grupe:

ljudi dostupni za rad, ali ne traže aktivno zaposlenje

nedovoljno zaposleni ljudi koji rade nepuno radno vrijeme

ljudi koji traže posao, ali nisu odmah dostupni

Prema Eurostatu, ove grupe, zajedno s nezaposlenima, čine takozvani "neiskorišteni prostor na tržištu rada". Ali u kojim evropskim zemljama je radna snaga nedovoljno iskorištena?

Prema podacima Eurostata, u drugom kvartalu 2025. godine, stopa nezaposlenosti na tržištu rada u EU iznosila je 11,7%. Ova brojka kombinuje 5,8% nezaposlenosti, 2,6% ljudi dostupnih za rad, ali ne traže aktivno zaposlenje, 2,4% nedovoljne zaposlenosti i 0,9% onih koji traže posao, ali nisu odmah dostupni.

U 33 evropske zemlje, zaostajanje na tržištu rada kreće se od 5,1% u Poljskoj do 25,8% u Turskoj, što se ističe kao izuzetak. Dvije nordijske zemlje, Finska (19,5%) i Švedska (18,8%), nalaze se među prve tri, a odmah iza njih slijedi Španija (18,6%), piše Euronews.

Ova „skrivena nezaposlenost“ je takođe visoka u Bosni i Hercegovini (17,1%), Francuskoj (15,4%) i Italiji (15%).

Poljska (5,1%), Slovenija (5,3%), Malta (5,4%) i Bugarska (5,5%) bilježe najniže stope zastoja na tržištu rada u Evropi, a sve su ispod 6%.

Među četiri najveće ekonomije EU, Njemačka ima najmanji nivo zaostale radne snage sa 7,8% - jedina ispod prosjeka EU. Ostale tri - Francuska, Italija i Španija - nalaze se u gornjem klasteru, sa stopama od 15% ili više.

Ukupan broj četiri varijable koje čine neupotrebljivost tržišta rada na grafikonu može se neznatno razlikovati među zemljama u skupu podataka Eurostata zbog zaokruživanja, a u nekim slučajevima i zbog sezonskih prilagođavanja.

Uzroci razlika u stanju mirovanja među zemljama

Dorothea Schmidt-Klau, šefica odjela za zapošljavanje, tržišta rada i mlade pri MOR-u u Ženevi, objasnila je da četiri glavna faktora uzrokuju značajne razlike u zastoju na tržištu rada u evropskim zemljama.

Jedna od njih su stalno visoke stope nezaposlenosti koje obeshrabruju ljude da traže posao. Često ne vjeruju da će im sistem pomoći da pronađu odgovarajući posao.

„Decenije visoke nezaposlenosti stvorile su osjećaj da je potraga uzaludna. Kada ljudi vjeruju da postoji malo šansi za pronalaženje odgovarajućeg posla, često prestanu tražiti, čak i ako su i dalje voljni i sposobni da se zaposle“, rekla je.

Drugi faktor su nedovoljni sistemi podrške, kao što su ograničene mogućnosti porodične brige i opresivne društvene norme.

„Ovo objašnjava veliki dio razlike u učešću radne snage između zemalja sjeverne Evrope i zemalja južne Evrope“, rekla je.

Sljedeći mogući razlog je nedostatak visokokvalitetnih poslova i pozicija koje odgovaraju težnjama i potrebama onih koji traže posao.

Osim toga, neusklađenost vještina može ostati prepreka čak i za radnike koji ulažu u svoje obrazovanje i obuku.

„Prekasno su morali otkriti da njihove vještine ne odgovaraju onome što preduzeća traže, što je snažan razlog da odustanu od nade“, rekla je Schmidt-Klau.

Dostupni za rad, ali ne tražite aktivno zaposlenje: Zašto?

Nakon nezaposlenih osoba, drugi najveći doprinos smanjenju zaposlenosti na tržištu rada u EU su oni koji su dostupni za rad, ali ne traže aktivno zaposlenje. Ova grupa pokazuje značajne varijacije među zemljama, u rasponu od samo 0,3% u Češkoj do 12,3% u Turskoj.

Turska je jedina zemlja u kojoj udio ljudi koji su dostupni za rad, ali ne traže posao, premašuje stopu nezaposlenosti (8,6%).

Ova stopa je takođe relativno visoka u Italiji (6,6%) i Švedskoj (4,4%). Nasuprot tome, u Španiji iznosi samo 2,8%, uprkos tome što Španija ima najvišu stopu nezaposlenosti u EU.

Zaposlene osobe koje ne rade puno radno vrijeme

Veće stope nedovoljno zaposlenih osoba koje rade nepuno radno vrijeme takođe značajno doprinose ukupnom zastoju na tržištu rada u nekoliko zemalja. Holandija (5,1%), Finska (4,8%) i Irska (4,7%) čine vodeće tri zemlje, dok je stopa iznad 4% i u Švajcarskoj, Turskoj i Španiji.

Trećina zastoja uzrokovana nezaposlenošću u četiri zemlje

Nezaposlenost čini otprilike jednu trećinu ukupnog neuspjeha na tržištu rada u četiri zemlje: Holandiji i Turskoj (obje po 33%), te Irskoj i Švajcarskoj (36%). To ukazuje na to da postoji vrlo veliki broj ljudi bez posla, pored onih koje obuhvataju stope nezaposlenosti, što naglašava važnost praćenja podataka o neuspjehu.