ADVERTISEMENT

Cilj je sada, izgleda, samo izvlačenje iz močvare, i to može biti privremeni sporazum kojim bi se sukobi obustavili na mjesec dana, a Ormuz ponovo postao prohodan. Drugim riječima, privremeni prekid rata. Vrlo se često, međutim, desi da poslije najava o napretku dođe do sukoba Irana i Sjedinjenih Država u moreuzu poput onog sinoć. Već je i uobičajeno da američka strana i dalje tvrdi da primirje nije prekršeno, piše Euronews Srbija.

„Da, jeste. Šalili su se s nama danas. Oduvali smo ih. Šalili su se. Ja to zovem čarkama. Obavijestiću vas kada ne bude prekida vatre. Nećete morati da znate. Samo ćete gledati jedan veliki sjaj koji dolazi iz Irana. I bolje bi im bilo da brzo potpišu sporazum“, rekao je Trump.

Za Iran, paljba u moreuzu bila je kršenje prekida vatre i tvrdi se upravo suprotno — da je američka strana počela, a zatim pod iranskom paljbom pobjegla. Iranska nacionalna garda želi da čvrsto zadrži kontrolu nad moreuzom, a nekakav sporazum se traži prije odlaska Trumpa u Kinu naredne sedmice. I iranski ministar vanjskih poslova je prošle sedmice bio u Pekingu.

„Pod trenutnim okolnostima, naš je fokus na onome što je nama važno, ali i regionu i međunarodnoj zajednici. To je da ovaj rat, koji nam je nametnut, okončamo. Naš prijedlog pretpostavlja da nametnuti rat mora da se završi na svim frontovima, bilo na osnovu ovog prekida vatre ili poslije njega“, kazao je portparol iranskog Ministarstva vanjskih poslova Esmail Baghaei.

Ovim povodom je za Euronews Srbija govorio analitičar i autor podkasta „Middle East Analitika“ Miad Nakhavali. Prvo je objasnio šta mu je palo na pamet kada je Marco Rubio rekao da je operacija „epski bes“ završena i da su ciljevi postignuti.

„Prije svega, da to nije istina, zato što mi čujemo raznorazne narative od strane SAD-a i njihovih zvaničnika“, kazao je.

Naveo je da do rješenja ne može da se dođe lako jer postoji mnogo otvorenih pitanja, ne samo za Iran, već i za cijeli region Bliskog istoka.

Objasnio je šta je potrebno da bi došlo do 30 dana obustave vatre i otvaranja moreuza.

„Ideja je da Iran prije svega pristane da potpiše taj memorandum i nakon toga da počnu nuklearni razgovori. Mi znamo da je crvena linija za SAD da Iran izruči 400 kilograma obogaćenog uranijuma. Mi znamo da je taj uranijum negdje na nepoznatoj lokaciji u Iranu“, rekao je.

Ocijenio je da je to teško da se desi i da su zvaničnici u Iranu rekli da je on distribuiran na različite lokacije u zemlji. Dodao je da i Iran ima crvene linije.

„Vidimo da Iranci pokazuju fleksibilnost za suspenziju programa do deset, 15 godina. Mislim da potpuno obustavljanje programa može izazvati veliki problem, ne samo za režim, nego i za društvo. Mi znamo da je nuklearni program zaista imao veliku cijenu za Islamsku Republiku. Mislim da će Iranci sigurno insistirati da, bar simbolično, imaju obogaćeni uranijum“, izjavio je.

Ukazao je da se do nuklearnog sporazuma došlo 2015. godine i da su pregovori trajali dvije godine.

„Potrebno je da se puno razgovara, a Trump očekuje da to bude realizovano u roku od mjesec dana. Mislim da to nije realistično i da ne možemo puno očekivati za mjesec dana“, napomenuo je.

Govorio je i o blokadi koju je preduzeo Trump, navodeći da ona ima veliki uticaj na već devastiranu ekonomiju Irana. Objasnio je i zašto Iran gađa zemlje Emirata kada procijeni da je došlo do kršenja primirja.

„Emirati su u očima Teherana malo drugačiji akteri. Iran ne želi da ima još jedan Azerbejdžan. Mi znamo da je ovaj rat dodatno gurnuo Emirate u zagrljaj Izraela. Sada nikome više nije skriveno da Emirati i Izraelci imaju vrlo blisku saradnju. Iranci vjeruju da je vojna oprema Emirata korištena protiv njih“, rekao je.

Istakao je da će svaka zaljevska zemlja pokušati na svoj način da se obezbijedi, pa i Emirati.

Kina sve vidljivija u pregovorima

Ocijenio je i da je Kina sve vidljivija u pregovorima i da se sve što se dešava koliko-toliko napreduje zahvaljujući njoj.

„Pakistan je sve vrijeme igrao ulogu medijatora između Teherana i Washingtona, ali mi znamo da je Kina stajala iza razgovora sa Teheranom. Apsolutno mislim da Kina može da igra tu aktivnu ulogu. Ne treba zaboraviti da Kina ima polugu pritiska na iransku ekonomiju. Oko 90 odsto nafte iz Irana ide za Kinu“, kazao je.

Istakao je da se veoma teško živi u Iranu i da je njegova budućnost nejasna.

„Ljudi su jako zabrinuti u kom pravcu ide iranska politika i kakva će biti ekonomska situacija. Sve je mutno. Mutna je budućnost za narod Irana. To zavisi od okončanja ovog rata. Ukoliko uopšte budemo mogli da ga okončamo. Nadam se da hoćemo, ali postoji vjerovatnoća da ulazimo u novi krug hladnog rata na Bliskom istoku“, zaključio je za Euronews Srbija Miad Nakhavali.