ADVERTISEMENT

"Christianu Schmidtu aktivno pomaže Ustavni sud BiH, koji je pod kontrolom EU, i ne dozvoljava narodima u BiH da rješavaju svoje probleme", rekao je Lavrov na konferenciji za novinare u Moskvi nakon sastanka sa Dodikom.

Lavrov je rekao da je Rusija jedan od garanata Dejtonskog sporazuma i nastaviće da podržava taj najznačajniji dokument.

"To ćemo detaljno pripremiti za Savjet bezbjednosti u oktobru kada Rusija predsjedava i BiH će morati da se pripremi za neugodna pitanja", istakao je Lavrov.

Sjednica Savjeta bezbjednosti kojom Rusija predsjedava će biti održana 31. oktobra.

On je naglasio da očuvanje dejtonskih postulata nema alternativu.

Lavrov je rekao da najoštrije osuđuje pokušaje, kako je rekao, "da se s vlasti uklone srpski lideri koji su nepoželjni Zapadu putem isfabrikovanih krivičnih slučajeva."

"Konkretno, naš današnji sagovornik, naš prijatelj, legalno izabrani, legitimni predsednik Republike Srpske Milorad Dodik," rekao je ministar inostranih poslova Rusije, Sergej Lavrov.

Državni udari, od Kosova do Schmidta

Lavrov je rekao da se u BiH dešava državni udar, “gdje samozvani stranac Christian Schmidt lomi državno ustrojstvo” odobreno u Savjetu bezbjednosti.

"On nema nikavu moć, osim toga da ga Zapad tera na realizaciju njihovih planova u Republici Srpskoj", rekao je Lavrov.

Lavrov je istakao da su na sastanku razgovarali i o tome da Schmidt kojeg “Savjet bezbjednosti nije imenovao i koji sam sebe zove visoki predstavnik” donosi odluke da oni koji se ne slažu sa njime budu krivično gonjeni.

"U njegovom liku vidimo otjelotvorenje politike Zapada u realizaciji obojenih revolucija, odnosno državnih udara", rekao je ruski ministar.

On je ukazao da je prvi državni udar bio 2008. godine kada je jednostrano proglašena nezavisnost Kosova, što predstavlja najgrublje kršenje Rezolucije Savjeta bezbjdedosti 1244.

"Zapadne države su potom izvele državni udar i u Ukrajini 2014. godine, kada je smijenjen zakoniti predsjednik jer nije htio da zemlja uđe u NATO i EU. Treći slučaj državnog udara se dešava sada u BiH", rekao je Lavrov.

On je ukazao da se u sva tri slučaja državna udara “radi o narušavanju zakonitih prava Slovena pravoslavaca, što je ozbiljana karakteristika saradnje politike lidera u Briselu, Parizu, Berlinu i nekim drugim prestonicama.”

"Osim toga, London pomaže briselskoj administraciji kako da se nastavi rusofobna, antipravoslavna i antislovenska politika", rekao je Lavrov.

On je naveo da se brojne lažne vijesti plasiraju u svjetskim medijima protiv Rusije, čime se ometa i rad organa Savjeta bezbjednosti.

"Eto, nedavno smo navodno za malo srušili avion Fon der Lajenove i rečeno je da joj je Rusija isključila dži-pi-es. Kasnije je predstavnik EU tu glupost negirao", rekao je Lavrov.

Dodik: Schmidt se ponaša kao slon u staklenoj bašti

Milorad Dodik, kojem je CIK BiH oduzela mandat predsjednika RS nakon drugostepene presude Suda BiH, rekao je da su bileteralni odnosi stabilni, na najvišem mogućem nivou, dodajući da je Republika Srpska zahvalna za razumijevanje Rusije.

"Na političkom planu smo veoma zahvalni za razumijevanje situacije. Sastanak je bio više usmjeren ka informisanju o sitinim detaljima razvoja te situacije. Posebno smo zahvalni zato što se Rusija na nivou Ujedinjenih nacija veoma uporno pokazuje kao zaštitinik međunarodnog prava, uporno iskazuje vidljive znake rušenja tog međunarodnog prava. Uporno ukazuje da se dejtonska struktura i balans uspostavljen Dejotonskim sporazumom treba i mora održati", izjavio je Dodik na konferenciji za novinare.

On kaže da su prošli težak period sa prethodnom američkom administracijom i briselskom administracijom "u kome su oni imali poseban narativ, a to je da BiH načine kao građansku državu, principom jedan čovjek, jedan glas" i da se time odustane od strukture koja je predviđena Dejtonskim sporazumom.

“Drago mi je što mogu da čujem da Ruska Federacija ostaje uporna u podršci upravo te arhitekture Dejtonskog sporazuma i želim da kažem da je to jedini ispravni način posmatranja situacije u BiH. Ovo je bila prilika da ministru ukažem na činjenicu da je gotovo prvi dan po potpisivanju Dejtona krenulo se na njegovo rušenje od strane zapadnih sila. Bošnjaci nikada nisu pristali na Dejtonski sporazum, oni su rekli da je to ludačka košulja za njih. Mi Srbi smo smo dan parafiranja sporazuma proglasili za državni praznik”, izjavio je Dodik.

On kaže da iz te činjenice proizilazi mnogo nerazumijevanja. Bošnjaci, kaže, nikada nisu prihvatili ravnopravno učešće Rusije u onome što je zaista važno a to je da Rusija garant Dejtonskog sporazuma.

“Bošnjaci su prihvatili da budu saradnici sa zapadnim strukturama, a najčešće su te strane dolazila rješenja koja su njima išla u prilogi. Putem međunarodne intervencije su visoki predstavnici su nametnuli 280 odluka i zakona, koje su bitno promijenili ustavni poredak, uveli institucije koje nisu predviđeni ni Ustavom ni Dejtonskim sporazumom, kao što je Sud BiH. Smijenili su preko 900 zvaničnika imenovanih u skladu sa demokratskim procedurama, dvije trećine njih je iz RS”, rekao je Dodik dodajući da Dejton u tom pogledu ima ozbiljne probleme u funkcionisanju.

On je rekao da se “danas nalazimo u jednom dosta važnom trenutku”. Rekao je da već nekoliko godina “imamo neizabranog stranca koji se zove Schmidt”.

“On je generator svega toga, on se ponaša kao slon u staklenoj bašti i problem je što Bošnjaci prihvataju njegove odluke i provode ih putem neustavnog suda derogirajući Republiku Srpsku i Srbe, i Hrvate. Onda iza takvih neustavnih institucija i odluka staje dio zapadne javnosti koji traži provođenje i poštivanje odluka suda”, naveo je Dodik.

Dodik je rekao da je najviše ruske zvaničnike u Moskvi zamolio da svojim uticajem pomognu u zatvaranju OHR-a u BiH. On je, kako kaže, zamolio Rusiju i da svojim uticajem i kontaktima u UN utiče da se suzbije nered koji neprestano pravi Christian Schmidt.

"To što on radi može do temelja da ugrozi Dejtonski sporazum i dovede do raspada BiH putem nefunkcionisanja zajedničkih institucija", rekao je Dodik na konferenciji za novinare u Moskvi.

On je rekao da treba riješiti pitanje funkcionisanja Ustavnog suda BiH u kome presudnu ulogu, uz podršku bošnjačkih, imaju strane sudije.

U delegaciji Republike Srpske koja je učestvovala na sastanku u Moskvi bili su i (novi) ministar unutrašnjih poslova Željko Budimir, šef Predstavništva Republike Srpske u Moskvi Duško Perović, te pravnik Slavko Mitrović.

Delegaciju Ruske Federacije, osim Lavrova, činili su zamjenik ministra inostranih poslova Rusije Aleksandar Gruško, direktor Odjeljenja za informisanje i štampu Marija Zaharova, direktor Drugog evropskog odjeljenja Jurij Pilipson i zamjenici direktora Jekaterina Izotova i Konstantin Bersenev.