ADVERTISEMENT

Po redoslijedu pristizanja u redakciju NIN-a to su: „Duž oštrog noža leti ptica“ Tanje Stupar Trifunović („Laguna“), „Lutam sad mrtav svijetom“ Borivoja Gerzića („Rende Books“, Beograd), „NGDL“ Marinka Arsića Ivkova (Niški kulturni centar) i „Limeni lijes za Zaimović Zejnu“ („Kosmos“, Beograd) Muharema Bazdulja, prenosi NIN.

„Duž oštrog noža leti ptica”

„Povratak je bio podozriva životinja koja je nagrizala živce. Rat se preselio unutranastavio da zri u tijelima ljudi“, napisano je pred kraj romana „Duž oštrog noža leti ptica” Tanje Stupar Trifunović (Laguna)

NIN-ov laureat Stevo Grabovac o ovom djelu veli: „Moglo bi se reći da je ovo roman o odrastanju u vremenima koja su pogodna za sve, osim za odrastanje. O ženama koje su prebrzo sazrele, suočavajući se sa svojim strahovima i sudbinama. Tu je i vojska, čudna i crna, ali tu je i more, zavodljivo uvijek onako kako zna da bude.”

Podsjećamo da je Tanja Stupar Trifunović književnica koja živi i radi u Banjaluci.

„Lutam sad mrtav svijetom“

„Žene su bivstva s mnogo slojeva i preklopa, sa zakučastim prevojima, zanimljiva za posmatranje, pogotovo pod mikroskopom. Kad se skidaju slojevi luka, ostaje ti samo da plačeš“, stoji u knjizi „Lutam sad mrtav svijetom“ Borivoja Gerzića (Rende Books)

Milena Marković, laureat NIN-ove nagrade, bilježi: „’Lutam sad mrtav svetom’, jedan junak vam peva na večnu radost i večnu muku. Roman pomahnitalog jezika i prelivajućeg srca, roman krika i tišine, roman o početku, nepočetku, kraju, nekraju, preplitanju, očaju i ekstazi. Roman o smrti i žudnji, besmislu i nebu, bez straha i laži.”

„NGDL”

„Ja sam valjda jedini čovek na svetu koji voli da jede trešnje sa hlebom. Ostalo mi iz detinjstva. Zato kupim veknu hleba. Bila je malo tvrda, jučerašnja, ali skupa“, ispisano je u knjizi „NGDL” Marinka Arsić Ivkova (Niški kulturni centar)

Slovi za provokativan i introspektivan, roman koji nas vodi na putovanje kroz suštinske dileme – da li smo oni koji tragaju ili smo oni koje proganjaju? Savremenost je svojevrsna pozadina neobične priče u kojoj se granice između spoljnog svijeta i unutrašnjeg preispitivanja brišu.

„Limeni lijes za Zaimović Zejnu”

„Nju neobično nervira svaka ideja da je želja za majčinstvom unaprijed isprogramirana i da je nekakav instinkt. Tvrdi da je ta zabluda u samom korijenu svake diskriminacije žena“, ispisano je negdje na sredini romana „Limeni lijes za Zaimović Zejnu” Muharema Bazdulja (Kosmos)

Poznavaoci skreću pažnju da poput proznog kaleidoskopa, uz puno poetske snage, ovaj roman djeluje i kao nastavak rekonstrukcije jednog izgubljenog svijeta i dodatak katalogu pokušaja da se od njegovih ostataka načini kakva-takva replika, te da se makar u fantaziji i imaginaciji obnovi iluzija zavičaja.

Proglašenje

Odluku o 71. laureatu NIN-ove nagrade žiri će donijeti 27. januara, i saopštiti javnosti oko podne na Kolarčevom narodnom univerzitetu (Muzička galerija).

NIN-ov žiri o odabranim knjigama

U kratkom osvrtu, Mladen Vesković napominje:

“Nisu svi odabrani naslovi bili moj prvi izbor. Dva od njih nisu, žargonski rečeno, moja šolja čaja. „Duž oštrog noža leti ptica“ Tanje Stupar Trifunović – jeste. To je knjiga o ratu u Bosni devedesetih. Od mnogo knjiga koje su napisane o tome i koje su ove godine bile u opticaju, ova je, nema sumnje, među nekolicinom najboljih. U njoj se, između ostalog, vrlo dobro barata svim skalama književnog zanata. I „Limeni lijes za Zaimović Zejnu“ Muharema Bazdulja govori o istoj temi, naravno na sasvim drugačiji način. Razuđenije u pripovedanju , sa više prožetih tema. „NGDL“ govori o istoj stvari, možda na najneobičniji način. Možda bi mogli reći da je to suviše knjiga sa istom temom… A „Lutam sad mrtav svetom“, nije nešto što bi trebalo u ovom kontekstu fokusirati.

Po riječima Tamare Mitrović, možemo, dakle, zaključiti da imamo tri romana sa ratnom tematikom.

“Ali ono što je važno i dobro, jeste to što su pristupi sasvim drugačiji. U romanu „NGDL“ Ivkov na jedan humoristički način prilazi toj temi. „Limeni lijes za Zaimović Zejnu“ je ispovedna proza, jedan furiozni narativ koji nas udara u pleksus. Možda najbolje ispričana priča o atmosferi pred rat, što dosad nismo imali, jeste u knjizi „Duž oštrog noža leti ptica“. I nešto što je potpuno različito, ne samo od romana u ovom izboru, nego i od domaće produkcije nekoliko godina unazad, vrlo je promišljen filozofski roman „Lutam sad mrtav svetom“, koji već samim naslovom asocira i koji odlikuje i beketovski odnos prema stvarnosti sa pitanjima smisla života ‒ što je na svoj način i pitanje pomenutih ratnih romana, ali ovo je izvan svakog određenog, konkretnog trenutka.

Adrijana Marčetić ističe da su odabrani romani veoma različiti.

“A svi su veoma dobri i svaki bi mogao da ponese nagradu. S pravom i s razlogom. Želim da skrenem pažnju na nešto što se tiče ovogodišnje produkcije. Iako smo imali veoma veliki broj knjiga, u ovom i prethodnom krugu smo ipak izdvojili solidan broj naslova koji zaista zaslužuju čitalačku pažnju. Naročito tu mislim na neke mlađe autore, koji se pojavljuju prvi put, ili sa prvim romanom, a ranije su pisali neke druge žanrove. Naš posao, kao žirija, ove godine je doneo i zadovoljstvo u čitanju”.

I Vladimir Gvozden napominje da su u najuži izbor su ušla djela koja tematski srodna.

“Tri od njih se bave ratom devedesetih, na različite načine. Jedno od njih je parodijsko, što je inovativno na našoj sceni, vrlo zanimljivo i vredno pažnje. Mislim da romani koji su ušli imaju sličnosti. Shodno onome kako današnja proza funkcioniše – nema preterane narativne složenosti. To je glas jednog pripovedača koji se razliva po romanu, a žiri će ih, naravno, posmatrati u duhu vremena. Mislim da je ove godine bila prilično ujednačena scena, sa romanima koji su srodni i tematski i u svojim postupcima”.

Predsjednik žirija, Aleksandar Jerkov, veli da kad prođe užas brzine u kojoj čovjek mora da čita mnoštvo knjiga, utisak postaje sve povoljniji i prijatniji.

“Svih deset naslova koji su bili u užem izboru zaslužuju pažnju i čitanje. I nijedan čitalac se neće prevariti ako bude posvetio pažnju bilo kojoj od ovih knjiga. Ovaj član žirija sa velikim žaljenjem gleda na dilemu mogu li dela autora koji su preminuli u godini objavljivanja svoje knjige, ravnopravno da učestvuju u takmičenju za NIN-ovu nagradu. Mislim da bi neka drugačija rešenja bila isto tako dobra, možda i bolja. Kad je reč o četiri odabrana romana u najužem izboru, sva četiri su vrlo zanimljiva, neki su izuzetno neobični i poetički provokativni, čemu sam uvek bio sklon. Neki pokazuju tematsko narastanje kapaciteta i pisanja, neki dolaze od uglednih pisaca koji mogu da iznenade, bilo lakoćom pripovedanja, bilo neobičnošću svog postupka. I mislim da će se žiri zabaviti o dobru i poprilično pomučiti da odabere pobednički roman”.

Podsjećamo da je Stevo Grabovac, pisac iz Broda sa banjalučkom adresom, u januaru prošle godine postao 70. dobitnik prestižne NIN-ove nagrade za roman “Poslije zabave”.