ADVERTISEMENT

Evropska unija se priprema za najgori vojni scenario - ruski napad na jednu od svojih 27 država članica.

Komesar EU za odbranu i svemir Andrius Kubilius trebao bi do 19. marta predstaviti "Bijelu knjigu o evropskoj odbrani", u kojoj će se navesti mjere za pripremu EU kako za neposredne vojne nepredviđene situacije tako i za dugoročne sigurnosne izazove na globalnoj sceni.

Međutim, uz porast retorike i akcije, blok je i dalje daleko od postizanja onoga što je Kubilius opisao kao pristup odbrani "velikog praska", piše Euronews.com.

"Posao kao i obično u odbrani jednostavno više nije moguć", rekao je za Euronews Daniel Fiott, profesor u Centru za sigurnost, diplomatiju i strategiju (VUB) u Briselu.

Fiott je naglasio da bijela knjiga mora jasno definirati kako bi Evropa trebala odgovoriti ako SAD drastično smanje svoju podršku Ukrajini i evropskoj sigurnosti, zajedno sa potrebnim sredstvima u ključnim oblastima odbrambenih sposobnosti.

Plan proizvodnje u industriji: Šta je potrebno Evropi, u kojoj količini i do kada?

Konkurentnost je ključni izazov za evropsku odbrambenu industriju, izjavio je za Euronews poslanik u Evropskom parlamentu Riho Terras (Estonija/EPP), potpredsjednik parlamentarnog odbora za sigurnost i odbranu.

"Previše je fragmentiran, pravila unutrašnjeg tržišta ne važe za odbrambenu industriju, a bankarski sektor ne pozajmljuje novac odbrambenoj industriji", ustvrdio je on, ističući da Komisija ove nedostatke mora riješiti u okviru svog mandata.

Da bi se uhvatili u koštac s ovim, industrijski lideri pozivaju na plan industrijske proizvodnje koji prevodi potrebe država članica u konkretne ciljeve odbrambene industrije, navodeći količine i rokove.

Predstavnici industrije pozivaju vlade da naznače koje sposobnosti zahtijevaju skaliranje, za koliko i do kada, kako u mirnodopskim tako i u ratnim vremenima.

Oni naglašavaju potrebu za dugoročnim obavezama u vezi sa nabavkama i investicijama, omogućavajući ekonomiju obima i privlačenje finansiranja iz privatnog sektora.

Račun za odbranu od 500 milijardi eura

U izvještaju o konkurentnosti Maria Draghija procjenjuje se da će EU trebati oko 500 milijardi eura u narednoj deceniji da ostane konkurentna u globalnoj odbrani – ali ograničeni odbrambeni budžeti država članica ostaju primarni izvor finansiranja. Dakle, odakle će doći novac?

"2% BDP-a je historija. Moramo uspostaviti novi prag—minimum od 3% BDP-a—i EU bi to također trebala proglasiti," rekao je Terras, misleći na cilj NATO-a za odbranu od 2% koji se pridržava 23 od 27 zemalja članica EU.

Komesar Andrius Kubilius predložio je izdvajanje najmanje 100 milijardi eura za ulaganja u odbranu u sljedećem višegodišnjem finansijskom okviru (MFF), koji obuhvata period 2028-2034.

Od 2021. do 2027., samo 15 milijardi eura (1,2% VFF) je bilo posvećeno sigurnosti i odbrani.

"Evropa je dokazala da možemo mobilizirati resurse kada je potrebno - 700 milijardi eura za oporavak od COVID-a. Ruska prijetnja je daleko egzistencijalnija za Evropu nego što je pandemija ikada bila", rekao je Kubilius.

Kako bi premostio investicijski jaz, predložio je izdavanje "odbrambenih obveznica", sličnih instrumentima za oporavak od COVID-19, i preraspodjelu neiskorištenih sredstava.

Dvije dodatne opcije pojavile su se na neformalnom sastanku lidera EU u Briselu: revizija pravila o kreditiranju Evropske investicione banke (EIB) i pojednostavljivanje propisa EU o nabavkama.

Poljski ministar vanjskih poslova također je rekao da bi EU trebala istražiti ideju o uspostavljanju "banke za ponovno naoružavanje" kako bi prikupila novac koji joj je potreban za jačanje svojih odbrambenih sposobnosti.

Povećati standardizaciju i interoperabilnost između oružanih snaga država članica

"Ne treba nam evropska vojska. Potrebno nam je 27 evropskih armija koje su sposobne i mogu efikasno da rade zajedno na odvraćanju naših rivala i odbrani Evrope, po mogućnosti sa saveznicima, ali i sami ako je potrebno", rekla je Kaja Kallas na Godišnjoj konferenciji Evropske odbrambene agencije u januaru.

Europska odbrambena industrija ostaje fragmentirana i nacionalno fokusirana, propuštajući prilike za standardizaciju, zajedničku nabavku i udruživanje resursa.

EU ima za cilj da osigura da se najmanje 35% nabavki u sektoru odbrane obavlja zajedno do 2030. godine – u odnosu na samo 18% u 2022.

"Potrebno nam je više standardizacije i zajedničkih nabavki. Glavni izazov je prevazilaženje mentaliteta nacionalne industrije i ulaganje zajedničkih napora za rješavanje nedostataka u sposobnostima", rekla je za Euronews zastupnica EP Marie-Agnes Strack-Zimmermann (Njemačka/Obnovi Evropu), predsjednica parlamentarnog odbora za sigurnost i odbranu.

Potaknuti istraživanje i razvoj

Investicije u svemirski sektor šire se mnogo brže u SAD nego u Evropi, rekao je za Euronews čelnik Evropske svemirske agencije (ESA).

"Evropa treba da sustigne snažna javna ulaganja kako bi održala globalnu konkurentnost i sačuvala naše liderstvo u ključnim domenima", tvrdi on.

U 2023. godini, zemlje članice EU izdvojile su oko 11 milijardi eura za istraživanje i razvoj u sektoru odbrane, pri čemu je skoro 4 milijarde eura namijenjeno za ulaganja u odbrambenu tehnologiju.

Osnovan je i Evropski fond za odbranu (EDF) sa budžetom od 8 milijardi eura za period 2021-2027, uključujući 2,7 milijardi eura za kolaborativno istraživanje odbrane.

"Sljedeći korak u podršci istraživanju i inovacijama je rušenje barijera na jednom tržištu i podsticanje novih izvora finansiranja za istraživanje i razvoj," napomenuo je Fiott, ističući skupe regulatorne i administrativne prepreke za prekogranične inovacije u sektoru odbrane.

"Banke i fondovi i dalje oklijevaju da ulažu u odbranu, ali istraživanje i razvoj u tehnologijama dvostruke namjene nudi široku društvenu korist“, dodao je.

Stvoriti bliže veze sa svemirskim sektorom

Svemirska i odbrambena industrija suočavaju se sa sličnim izazovima, pa rješenja treba razvijati zajednički, rekao je Kubilius na 17. Svemirskoj konferenciji u Briselu.

"Moramo koristiti svemir da branimo naše zemlje, društva i ljude - obavještajnim podacima, geolokacijom i komunikacijom za naše oružane snage", rekao je komesar za svemir i odbranu prisutnima.

"Želim uspostaviti dijalog sa državama članicama i svemirskim komandama kako bih istražio opcije za evropski sistem svijesti o svemirskoj domeni za praćenje prijetnji, uključujući vojne prijetnje", rekao je litvanski komesar.

Iskustvo na bojnom polju u Ukrajini pokazalo je da je inteligencija iz svemira ključna za modernu vojnu odbranu. Shodno tome, EU jača svoje obavještajne strukture i sposobnosti.

Kubilijus je takođe istakao implementaciju svemirske strategije EU za bezbednost i odbranu, Evropske svemirske industrijske strategije, Evropskog svemirskog štita i IRIS2, istovremeno podvlačeći potrebu za dugoročnom vizijom evropskih sposobnosti za lansiranje.

"Evropa je izgradila jedinstveno prisustvo u svemiru koje služi cijelom čovječanstvu. Moramo je braniti od svakog agresora," izjavio je on.