ADVERTISEMENT

Prema podacima Stokholmskog međunarodnog instituta za istraživanje mira (SIPRI), to je najstrmiji rast od 1950-ih i dvostruko više nego pre 10 godina, jer mnoge članice NATO nastoje da dostignu novi cilj od 5 odsto BDP-a za potrošnju na odbranu do 2035. godine.

Prošle godine, Berlin je uložio oko 97 milijardi evra u odbranu, što predstavlja porast potrošnje od 24 odsto u odnosu na 2024. godinu.

To znači da je Njemačka sada pretekla Ujedinjeno Kraljevstvo i postala najveći evropski investitor u odbranu, kao i četvrti po veličini u svijetu, iza SAD (854 milijarde dolara), Kine (336 milijardi dolara) i Rusije (190 milijardi dolara).

Sa paketom od 153 velika projekta koji su u toku, Njemačka ima cilj da nabavi nove oružane sisteme, modernizuje opremu i ojača infrastrukturu i sajber bezbjednost, rekao je pukovnik (u penziji) Ralf Tile, predsjednik organizacije EuroDefense Germany, za Europe in Motion.

Bundesver, njemačke oružane snage, jača svoje pešadijske brigade dodatnim vozilima tipa Puma, kao i višemilijardskom narudžbinom od 237 sistema "Infanterist der Zukunft" do 2029. godine. Riječ je o modularnom, integrisanom borbenom sistemu osmišljenom da pješadijskim vojnicima pruži značajno veću vatrenu moć, zaštitu, mobilnost, komandovanje u borbi i obuku, prenosi Euronews.

Vojska se takođe fokusira na zatvaranje svojih rupa u protivvazdušnoj odbrani, sa planovima da nabavi do 600 samohodnih protivvazdušnih sistema Skyranger 30, kao i 20 novih Eurofighter aviona, uz značajna ulaganja u navođene raketne sisteme, uključujući "velike narudžbine za Patriot, IRST i Meteor", rekao je on.

Pomorske snage takođe treba da budu proširene, sa planovima za nabavku do 42 plovila sa posadom integrisana sa 50 besposadnih sistema, "uključujući nove korvete i podmornice".

"Dalji strateški prioriteti odnose se na vojne svemirske programe", rekao je Tile, uz ulaganja u špijunske satelite, svemirske letelice i laserske odbrambene sisteme u svemiru.

On je objasnio da će ova ulaganja učiniti njemačku vojsku "najjačom konvencionalnom oružanom silom u Evropi".

Vojska, ilustracija (Izvor: Pixabay)

Ko još povećava vojnu potrošnju?

Još jedna velika ekonomija koja ne odustaje od povećanja jeste Italija, sa rastom od 20 odsto — sada je gotovo izjednačena sa Izraelom po vojnoj potrošnji (41 milijarda evra).

Španija, koja inače zaostaje u NATO po pitanju ispunjavanja obaveza, otišla je još dalje sa skokom od 50 odsto, čime je njena vojna potrošnja prvi put od ranih 90-ih dostigla nekadašnji NATO cilj od 2 odsto BDP-a.

Ko troši najviše u odnosu na BDP?

Posmatranje potrošnje na odbranu kao udjelu BDP-a daje jasniju sliku o tome koje zemlje smatraju odbranu nacionalnim prioritetom.

Ako se Ukrajina izuzme (sa procenjenih 40 odsto), Alžir je svjetski lider sa značajnih 8,8 odsto, dok su u Evropi najviše rangirane zemlje sve one koje se graniče sa Rusijom.

Letonija je druga sa 3,6 odsto, slijede Estonija (3,4 odsto) i Norveška (3,3 odsto), dok Island (praktično 0 odsto), Irska (0,2 odsto) i Švajcarska (0,8 odsto) zatvaraju listu na dnu rangiranja.

Među pet najvećih ekonomija kontinenta, i uprkos blagom smanjenju vojne potrošnje u 2025. godini, Ujedinjeno Kraljevstvo i dalje je najveći investitor u odnosu na BDP, sa 2,4 odsto, a slijede ga Njemačka (2,3 odsto), Španija (2,1 odsto), Francuska (2 odsto) i Italija (1,9 odsto).

Sjedinjene Američke Države zabilježile su primjetan pad ukupne potrošnje (-7,5 odsto), ali uglavnom zato što 2025. godine nije odobrena nova finansijska vojna pomoć za Ukrajinu. To je u oštroj suprotnosti sa prethodne tri godine, kada je za Kijev odobreno ukupno 127 milijardi dolara.

Vašington i dalje čini 33 odsto ukupne svjetske vojne potrošnje među 15 najviše rangiranih zemalja po izdvajanjima, dok slijede Kina (12 odsto) i Rusija (6,6 odsto).

"Uprkos stalnim ekonomskim pritiscima i sankcijama, Rusija je do sada uspela da iz godine u godinu povećava svoju vojnu potrošnju od 2022. godine, iako uz promene u strategijama nabavke i operativnog djelovanja. Kako se njena invazija na Ukrajinu postepeno pretvara u rat iscrpljivanja, Rusija se okrenula nabavci velikih količina jeftinijih oružanih sistema u pokušaju da ograniči operativne troškove", naveo je SIPRI.