Bugarska je započela novu godinu opraštajući se od leva, a novo istraživanje Eurobarometra pokazalo je da gotovo 80 odsto ispitanika širom evrozone smatra da je evro dobra stvar za Evropsku uniju.
ADVERTISEMENT
Podrška ovoj valuti najveća je u Finskoj (91 odsto), Litvaniji (85 odsto), Sloveniji (85 odsto) i Slovačkoj (85 odsto).
S druge strane, samo 38 odsto građana u Hrvatskoj smatra da je evro dobar za njihovu zemlju, što je pad od šest procentnih poena u odnosu na 2024. godinu, prenosi Euronews.
Podrška je takođe značajno opala u Estoniji i Belgiji, za 6, odnosno 5 procentnih poena.
Generalno govoreći, da li mislite da je evro dobra ili loša stvar za vašu zemlju?
Većina ispitanika u Hrvatskoj kaže da je uvođenje evra negativno uticalo na cijene tokom prelaznog perioda. U Hrvatskoj 59 odsto ispitanika i dalje preračunava cijene iz evra u hrvatske kune prilikom kupovine.
Uprkos tome što većina građana evrozone kaže da im evro pomaže da se osjećaju evropski, samo 46 odsto Hrvata je saglasno s tom tvrdnjom.
Mlađi ispitanici su skloniji da vjeruju da je evro dobra stvar za njihovu zemlju i za EU.
Ispitanici uzrasta od 15 do 24 godine (76 odsto) najčešće smatraju da je uvođenje evra dobro za njihovu zemlju, dok su oni od 25 do 39 godina (71 odsto), od 40 do 54 (69 odsto) i stariji od 55 godina (69 odsto) manje skloni takvom stavu.
Kakav je uticaj evra na cijene?
Oko 79 odsto ispitanika u EU smatra da je evro olakšao poslovanje između različitih zemalja EU — stav koji je posebno izražen u Sloveniji, Belgiji i Francuskoj.
Otprilike osam od deset ispitanika takođe vjeruje da je evro olakšao poređenje cijena i kupovinu u različitim zemljama.
Skoro polovina ispitanika u EU (48 odsto) smatra da je evro smanjio bankarske troškove prilikom putovanja u druge zemlje EU, dok 32 odsto vjeruje da ova valuta nije imala nikakav uticaj na takve troškove.
Više od polovine ispitanika u evrozoni takođe kaže da je evro učinio putovanja lakšim i jeftinijim.
Međutim, nisu svi novčići dobrodošli.
Oko šest od deset ispitanika širom evrozone zalaže se za ukidanje kovanica od 1 i 2 centa.
Trenutno različiti oblici nacionalnog zakonodavstva nalažu ili podstiču zaokruživanje iznosa na pet centi — naročito konačnog iznosa računa u prodavnicama i supermarketima. To je slučaj u Belgiji, Finskoj, Irskoj, Holandiji i Slovačkoj.
Bugarska je najsiromašnija država članica EU i, iako se mnogi nadaju da će pridruživanje evrozoni podstaći privredu, i dalje postoje zabrinutosti zbog inflacije i političke nestabilnosti.