ADVERTISEMENT

Cijena Brenta je iznad 70 dolara po barelu još od sredine februara, gotovo sedam mjeseci, a od kraja 2025. godine porasla je za 65,7 odsto. Tada je godinu završila na 60,85 dolara po barelu.

Međutim, ovo više nije samo priča o energetskom tržištu.

Skuplja sirova nafta povećava cijene dizela, benzina i avionskog goriva. Poskupljenja se potom prenose kroz transportne mreže i lance snabdijevanja, da bi na kraju uticala i na cijene koje plaćaju potrošači.

Za Evropu trenutak teško da je mogao biti nepovoljniji, piše Euronews.

Inflacija u eurozoni već je u avgustu dostigla 3,3 odsto, što je najviši nivo od septembra 2023. godine. Samo cijene energenata porasle su za 14,3 odsto na godišnjem nivou.

Zbog toga se očekuje da će Evropska centralna banka u četvrtak povećati referentnu kamatnu stopu za četvrtinu procentnog poena, na 2,50 odsto. U Sjedinjenim Američkim Državama, terminski ugovori trenutno daju oko 60 odsto vjerovatnoće da će Federalne rezerve 16. septembra povećati kamatne stope.

Ali koje su evropske zemlje najizloženije novom šoku cijena nafte?

Evropa gotovo u potpunosti zavisi od uvoza nafte

Osnovna ranjivost Evrope kada je riječ o fosilnim gorivima lako je uočljiva. Evropska unija je 2024. godine uvezla 471,3 miliona tona sirove nafte, dok je domaća proizvodnja iznosila svega 15,5 miliona tona. Prema podacima Eurostata, ukupna zavisnost EU od uvoza nafte dostigla je 96,6 odsto. Drugim riječima, gotovo svaki dodatni barel nafte koji se potroši u EU praktično mora stići iz inostranstva.

Sjedinjene Američke Države, Kazahstan i Norveška bili su tri najveća dobavljača. Svaka od tih zemalja učestvovala je sa između 12 i 15 odsto u ukupnom uvozu.

Slijedile su Libija sa više od devet odsto, Saudijska Arabija sa 6,8 odsto, te Nigerija i Irak sa po 5,8 odsto.

Prema podacima Savjeta Evropske unije, samo oko sedam odsto uvoza sirove nafte u EU 2025. godine dolazilo je iz zemalja Savjeta za saradnju arapskih država Zaliva.

Evropa je zbog toga manje direktno zavisna od proizvođača iz Persijskog zaliva nego mnoge azijske ekonomije. Međutim, nafta se trguje na globalnom tržištu.

Poremećaji u Hormuškom moreuzu zato podižu cijene i američke ili norveške nafte, a ne samo nafte sa Bliskog istoka.

Koje evropske zemlje uvoze najveće količine?

Kada je riječ o količini, Holandija ubjedljivo uvozi više nafte od bilo koje druge evropske zemlje.

Prema podacima Eurostata za 2024. godinu, posljednju za koju su dostupni kompletni godišnji podaci, Holandija je uvezla 138,3 miliona tona nafte i naftnih derivata.

Slijede Njemačka sa 117,8 miliona tona, Španija sa 85,8 miliona, Francuska sa 82,4 miliona, Italija sa 73,3 miliona i Belgija sa 56,7 miliona tona.

Međutim, ove brojke treba posmatrati u odgovarajućem kontekstu.

Roterdam je jedno od najvećih energetskih čvorišta na svijetu. Veliki dio sirove nafte koji stiže u holandske luke prerađuje se ili se potom transportuje u druge evropske zemlje.

Holandija je od 138,3 miliona tona koje je uvezla izvezla 101,1 milion tona. Belgija je takođe ponovo izvezla više od polovine uvezene nafte i naftnih proizvoda.

Njemačka je, s druge strane, stvarno veliki uvoznik, prije svega zbog veličine svoje industrijske ekonomije, razvijene transportne mreže i sektora prerade nafte.

Španija, Francuska i Italija takođe uvoze velike količine kako bi zadovoljile domaću potrošnju i potrebe velikih rafinerija.

Podaci Eurostata pokazuju da je Njemačka 2024. godine učestvovala sa 20,1 odsto u konačnoj potrošnji nafte i naftnih derivata u EU. Slijedi Francuska sa 15,3 odsto, dok su Italija i Španija učestvovale sa po 11,1 odsto.

Te četiri najveće ekonomije zajedno su potrošile gotovo 58 odsto ukupne količine nafte i naftnih proizvoda potrošene u EU.

Manje ekonomije mogle bi osjetiti veći relativni udar

Količine pokazuju ko kupuje najviše. Ne pokazuju, međutim, koje će ekonomije pretrpjeti najveći udar.

Korisniji pokazatelj ranjivosti jeste poređenje neto uvoza energije sa veličinom i strukturom domaće ekonomije.

Eurostat prati neto trgovinski bilans energetskih proizvoda u odnosu na bruto domaći proizvod (BDP). Malta je 2025. godine zabilježila najveći deficit u EU, koji je odgovarao 5,4 odsto njene ekonomske proizvodnje.

Slijede Bugarska sa deficitom od 3,5 odsto BDP-a, Hrvatska sa 3,4 odsto, Mađarska sa 2,9 odsto, Belgija sa 2,6 odsto, Luksemburg sa 2,5 odsto i Kipar sa 2,4 odsto.

Velike ekonomije bile su uglavnom bliže sredini liste. Energetski trgovinski deficit Italije odgovarao je 1,9 odsto BDP-a, dok su Španija i Poljska zabilježile po 1,7 odsto. Njemačka i Francuska imale su deficite od po 1,5 odsto BDP-a.

Najmanje deficite zabilježile su Danska sa 0,1 odsto BDP-a, Švedska sa 0,5 odsto i Holandija sa 0,6 odsto.

Danska ima korist od domaće proizvodnje nafte i gasa, dok položaj Holandije odražava njenu ulogu velikog centra za preradu i ponovni izvoz nafte i naftnih proizvoda.

Zemlje zavisne od turizma takođe su snažno pogođene

Zavisnost Španije od uvoza nafte, koja pokazuje koliki dio potrošnje pokriva neto uvoz, dostigla je 100,3 odsto u 2024. godini.

U Portugalu je taj pokazatelj iznosio 99,9 odsto, dok je u Irskoj dostigao 101 odsto.

Sve tri ekonomije gotovo u potpunosti zavise od uvozne sirove nafte ili prerađenih naftnih proizvoda.

Malta je 2024. godine uvozila 99,6 odsto svojih potreba za naftom, dok je Kipar uvozio 97,3 odsto. Njihovu izloženost dodatno povećava značaj transporta, avio-saobraćaja i turizma za njihove ekonomije.

Gotovo dvije trećine nafte koja se potroši u EU koristi se za transport. Drumski saobraćaj je 2024. godine učestvovao sa 47,7 odsto u ukupnoj potrošnji, prema podacima Savjeta Evropske unije. Avio-saobraćaj je učestvovao sa još 9,2 odsto, dok je pomorski transport činio 8,4 odsto.

Ovakva struktura potrošnje posebno je važna za južnu Evropu.

Rast cijena avionskog goriva povećava troškove avio-kompanija koje povezuju Španiju, Portugal, Grčku, Kipar i Maltu sa ostatkom Evrope i svijeta. Više cijene dizela utiču na hotele, restorane i trgovce kroz povećanje troškova transporta i lanaca snabdijevanja.

Turističke kompanije u početku bi mogle apsorbovati dio povećanih troškova. Međutim, ukoliko cijena nafte ostane iznad 100 dolara po barelu, veća je vjerovatnoća da će se poskupljenja na kraju preliti na potrošače kroz skuplje avionske karte i smještaj.

Najmanje zavisna od uvoza nafte je Danska, sa stopom od 58,1 odsto. Slijede Rumunija sa 77 odsto i Mađarska sa 83,5 odsto.

Italija je na 89,8 odsto, Njemačka na 96,9 odsto, dok Francuska dostiže 99,8 odsto.

Drugim riječima, iako količina uvezene nafte određuje koje zemlje imaju najveću izloženost u apsolutnom smislu, struktura njihove ekonomije i zavisnost od uvoza određuju koliko snažno će eventualni novi skok cijena pogoditi građane i privredu.