Prije dvije sedmice Sjedinjene Američke Države i Izrael napali su Iran, koji je uzvratio protivnapadima. Sukobi na Bliskom istoku traju već 15 dana, kraj se ne nazire, a ono što je interesantno jeste činjenica da je Kina bila nešto glasnija u ovoj situaciji u odnosu na onu u Venezueli. Kina se u Ujedinjenim nacijama izjasnila da je Amerika započela nuklearnu krizu usred pregovora, zatim šalje novčanu pomoć porodicama poginulih djevojčica u Iranu. Neki analitičari su već na početku govorili da ovaj rat s Iranom u pozadini ima rivalstvo Amerike i Kine.
ADVERTISEMENT
O odnosu Kine i Amerike, kao i odnosu Kine prema sukobu na Bliskom istoku, za Euronews Srbija govorio je dopisnik Radio-televizije Srbije iz Japana, Ilja Musulin. On je istakao da priča o vezi rivalstva Amerike i Kine sa sukobom na Bliskom istoku ima smisla.
„Moramo imati na umu da je obračun s Iranom, da kažemo, jedan projekat koji u SAD traje decenijama. Znamo da ima puno jastrebova koji priželjkuju uništenje ili smjenu režima u Iranu. Imamo te hrišćanske grupe koje priželjkuju neku vrstu Armagedona, za koji vjeruju da se može pospješiti time što će se izazvati veliki rat na Bliskom istoku. Ne smijemo zaboraviti ni Izrael, njegove interese i njegov veliki uticaj na američku politiku“, rekao je on.
Objasnio je da je jedan od velikih američkih geopolitičkih ciljeva i istiskivanje Kine iz regiona Bliskog i Srednjeg istoka.
„Cilj je uskratiti Kini pristup naftnim poljima, uskratiti Kini pristup tržištima. Iran je jako važna država za Narodnu Republiku Kinu i u ekonomskom i u političkom i strateškom pogledu. Iran je jedan od članova grupe BRICS plus, to je država koja se nalazi na Putu svile, odnosno koja je jako važna u tom velikom projektu ‘Pojas i put’. Kina je proteklih decenija dosta ulagala u infrastrukturu u Iranu, u naftna polja i, naravno, u luke“, dodao je on.
Musulin je istakao da bi Amerika možda voljela da razori grupu BRICS.
„Kinezi su, recimo, otkupili naftna polja u mjestu Azadegan, to je na granici s Irakom. I, generalno, Kinezi su i politički dosta uložili u Iran jer znamo da su se angažovali kao posrednici za normalizaciju odnosa između Irana i Saudijske Arabije. Zato je sigurno da bi Washington volio vidjeti da na neki način oslabi ekonomski i politički uticaj Kine u regionu i da bi možda volio razbiti grupu BRICS. Tako da bi potiskivanje Kine iz regiona kroz, recimo, smjenu vlade u Iranu bio jedan vrlo veliki i važan cilj Washingtona“, dodao je on.
Objasnio je da je zatvaranje Ormuskog moreuza veliki udarac za Kinu, ali udarac koji ona može prebroditi.
„Kina uvozi oko 50 posto svoje nafte iz zemalja Zaliva, postoje procjene da iz Irana uvozi čak do 20 posto svoje nafte, tako da to nije mali udarac za nju. Također, Kina je uložila desetine milijardi dolara u projekte u zemljama kao što su Ujedinjeni Arapski Emirati, Katar, naročito Saudijska Arabija. To su uglavnom projekti vezani za nove izvore energije, pošto te zemlje Zaliva pokušavaju izvršiti tranziciju. Kinezi puno ulažu i u projekat NEOM u Saudijskoj Arabiji, gigantski projekat izgradnje jednog velikog modernog grada koji je praktično, da kažemo, jedna jedina zgrada koja se proteže dužinom od 170 kilometara. Kinezi su počeli dosta prodavati i naoružanje tim državama Zaliva, tako da je ovo sigurno, na neki način, veliki ekonomski udarac za Kinu, međutim to je udarac koji ona može prebroditi“, smatra Musulin.
Svjetski mediji navode da Rusija na neki način pomaže Iranu, a dopisnik RTS-a smatra da, kada je riječ o Kini, ona u ovom trenutku ne bi dala neku direktnu vojnu pomoć Iranu.
„Dosta se piše i govori o tome da su prodali Iranu radare koji mogu uočiti avione sa stelt karakteristikama. Međutim, ako je to tačno, to je oprema koja nije smrtonosna. Kinezi sebe doživljavaju kao državu koja želi ići drugačijim putem od, recimo, Sjedinjenih Američkih Država. Oni žele biti faktor stabilnosti, žele širiti prosperitet širom svijeta, žele učiniti tako da se druge države maksimalno razviju kako bi one mogle biti njihove mušterije i kupovati njihovu robu. Kinezi nisu zainteresovani za fizičke vojne intervencije. Sada ćemo vidjeti, kada se završi ovaj rat, da li će se tu nešto promijeniti, da li će možda prodati više naoružanja Iranu i da li ćemo možda vidjeti kineske vojne brodove u Ormuskom moreuzu“, rekao je dopisnik RTS-a.
Musulin je objasnio da blokada Ormuskog moreuza mnogo utiče i na Japan i Južnu Koreju.
„Južna Koreja uvozi čak 60 do 70 posto svoje nafte iz zemalja Bliskog istoka, odnosno Zaliva, a Japan čak 90 do 95 posto. Nešto bolja je situacija s prirodnim gasom jer se obje zemlje najviše snabdijevaju iz Australije, ali i Južna Koreja i Japan uložili su mnogo milijardi dolara u ekonomije ovih zalivskih zemalja i sada je pitanje šta će se desiti sa svim tim investicijama. Kada je Južna Koreja u pitanju, postoji i jedna specifičnost – oni su uvozili, recimo, 90 posto svog helija, hemijskog elementa koji im je jako bitan jer su njihov najveći izvozni artikl poluprovodnici, odnosno čipovi, a za njih je neophodan helij. Južna Koreja je prošle godine na čipovima zaradila 173 milijarde dolara, a njihov drugi najveći izvozni artikl, automobili, donio im je 72 milijarde dolara. Tako da je to jako veliki udarac za južnokorejsku, ali i japansku ekonomiju. Tamo je sada inflacija ponovo dobila novi podsticaj, a bilo je i dosta pada vrijednosti dionica“, zaključio je on.