ADVERTISEMENT

U međuvremenu, Trump je pristao da odloži do 9. jula primjenu tarifa od 50 posto na uvoz iz Evropske unije, dodajući da je sa predsjednicom Evropske komisije Ursulom von der Leyen imao "veoma prijatan telefonski razgovor" koji je doveo do tog odlaganja.

Postavlja se pitanje da li su ove mjere kratkog daha i kako će se globalna ekonomija prilagoditi novonastalim okolnostima.

Nakon perioda zatišja od nekoliko nedjelja i dogovora SAD-a i Kine o 90-dnevnoj pauzi primjene američkih carina, djelovalo je da je predsjednik Trump izgubio strpljenje u pregovorima sa Briselom.

Da su Amerikanci i Evropljani uvijek bili najbliži saradnici kaže za Euronews Srbija profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, Slobodan Aćimović, ali i navodi da su definitivno Amerikanci veoma nezadovoljni, jer imaju veliki deficit u trgovini sa EU.

"Mnogo lijepih sireva, vina, automobila odlazi u Ameriku, a slabo šta se odande vraća, osim naravno usluga. I onda je vjerovatno američka administracija rekla, čekaj, gdje ja mogu da nekako malo uštedim, da smanjim deficit. Naravno, pošli su od jedne veoma teške i ekonomski lako oborive pretpostavke, a to je 'da ćemo tako oštro i tako kratkoročno da smanjimo deficit ako uvedemo carine, naprotiv, proizvešćemo mnogo negativnih drugih efekata'. I to se onda ispostavilo kao glavni parametar koji je doveo za pregovarački sto Ameriku i Kinu kao dvije najveće ekonomije u ovom momentu da sjednu i da se dogovore", rekao je on.

Profesor navodi da nikome više nije do svađe ili do rata i da vjeruje da će se situacija u budućem periodu smiriti s tim što smatra da će biti malo teže napraviti dogovor između EU i Amerike, prije svega zbog mnogo različitih interesa, jer nisu ni sve zemlje EU u istoj poziciji prema Americi.

Da Trump za razliku od prethodnog predsjednika Joea Bidena i tradicionalnog republikanskog i demokratskog establišmenta u pregovorima ima malo drugačiji pristup, malo inovativniji i čak i više zastrašujući u smislu predvidivosti kaže Petar Donić iz Novog Trećeg puta.

Prema njegovim riječima, Trump otvori jednu temu ozbiljnom izjavom koja čak bude i vrlo kontroverzna i koja potpuno dinamiku pregovora stavlja u jednu najdalju moguću osu, kao na primjer njegove izjave o Grenlandu, i često umije da tokom pregovora "pojača vatru".

"Izjava da hoće da za nekoliko dana uvede carinu od 50 odsto cijeloj Evropskoj uniji treba tumačiti iz tog ugla da on pojačava vatru, hoće da pošalje signal da je vrlo ozbiljan u svojoj namjeri da ispregovaraju i da napravi dogovor. U tim pregovorima i dogovorima, jedno je taj medijski omotač koji on pravi, gdje ima različitih, čak nekad i difuznih izjava, a ispod toga bude nešto drugo i na kraju se dogovore treće, potpuno različito od onoga što je bio tok pregovora. On je sam rekao za sebe, još u prethodnom mandatu - shvatite me ozbiljno, ali ne i bukvalno. I to treba stvarno uzeti kao njegovu maksimu", rekao je Donić.

On takođe kaže da Evropa i Amerika puno trguju, navodeći da za razliku od Amerike koja ima više elemenata moći, Evropa nema, pošto nije država.

"Nema tvrdu moć, ali ima ekonomsku moć. Kada posmatramo cijelu Evropu, ona ima veliku ekonomsku moć i vrlo je važan trgovinski partner Amerike, tako da mislim da će oni naći neki dogovor koji ima smisla da to prebrode i poslije toga će ući u neku narednu eru", rekao je Donić.

On dodaje da Trump nastoji da redefiniše određene odnose iz dva razloga.

"Prvo, to je bila i platforma na kojoj je dobio izbore, i sada on ima određena očekivanja prema njegovoj MAGA bazi, a s druge strane, ta ista baza ne želi često, kada je on u pregovorima, da on iz njih izađe brzo, iako je sam Trump demonstrirao više puta da je vrlo raspoložen za geopolitičke dogovore", rekao je Donić i dodao da Trump mora operisati u tim okvirima da mu ne bi rejting drastično pao jer je on ipak političar.

Za Ameriku i EU Donić kaže da jesu saveznici i da će nastojati da ispregovaraju nešto novo, navodeći da nije samo trgovina u igri nego i geopolitika.

"Vidjeli smo to, na primjer, u Vijetnamu. Vijetnam je došao i rekao, okej, rekli ste da ukidamo sve carine. Pa se ipak nisu dogovorili, zato što su i neke geopolitičke stvari dolazile u igru. Vijetnam je važan saveznik SAD, ali u isto vrijeme blizu Kine. I tu, naravno, su sigurno htjeli da naprave dodatni neki sloj dogovora. Sa Britanijom su postigli dogovor, ali nisu postigli potpuni dogovor. Tako da dogovori mogu da se dese i dešavaju se", rekao je on.

Donić kaže da SAD ka mnogim državama imaju trgovinski deficit i da i hoće da iskoriste situaciju da kroz carine ponovo pažnju preusmjere na sebe, pa su doveli mnoge za sto da naprave neki novi dogovor za neki naredni period.

Mogu li SAD i EU da se dogovore?

Profesor Aćimović je rekao Evropa jedan zastarjeli kontinent, navodeći da se u Aziji dešavaju ozbiljne ekonomske ekspanzije.

"Ja sam tu najviše se fokusirao na taj odnos i sve ono što se dešavalo između Kine i Amerike. Najveći uticaj na Trumpa da dođe do dogovora je napravio taj biznis lobi. Ozbiljne američke korporacije su godinama unazad selile svoju proizvodnju, izmještale najčešće u Kinu, u posljednje vrijeme Indiju, Vijetnam, Indoneziju, i na taj način su se globalizovali lanci snabdijevanja. Znači, s jedne strane je u centru pažnje bilo tržište gdje se nešto prodaje, a s druge strane je bilo tržište gdje se nešto pravi. I onda smo mi imali toliko umreženih tih odnosa", rekao je profesor Aćimović i dodao da je i Elon Musk veliki dio svoje proizvodnje izmjestio negdje drugdje.

Profesor navodi da smatra da bi bilo potpuno neracionalno da izostane dogovor sa Kinom u vezi sa američkim carinama jer bi jedan iPhone koštao 3.500 dolara kada bi se one primijenile.

"Onda su ljudi iz biznisa rekli da je došlo vrijeme da se napravi pauza i očigledno je i Kini to bilo u centru pažnje. Sa Evropom će biti veoma teško, prvo zato što su to bili prijatelji. Amerikanci i Kinezi nikad u nekom geopolitičkom smislu nisu bili prijatelji, ali Evropljani su dugo, dugo godina sjetovali svoju zajedničku politiku sa Amerikom i onda je jako teško da među prijateljima se postave čisti ekonomski odnosi", rekao je Aćimović.

Prema njegovim riječima, vjerovatno bi američkim carinama najteže bile pogođene one zemlje EU koje najviše izvoze, prije svega njemačka automobilska industrija, ali i Francuska i Italija čiji premijeri blisko sarađuje sa Trumpovom administracijom.

"Tu ćemo imati mnogo unutrašnjih interesa, jer onda sama Evropa nema tu koheziju da lako i brzo donese zajedničku odluku. Mene samo kod Evrope brine jedna ozbiljna stvar, a to je kako tu situaciju ne vide ozbiljno. Svaka ozbiljna konfiguracija zemalja ili zemlja sjedne pa razmisli. Međutim, stičem utisak da oni ne vjeruju da će Trump ozbiljno to istjerati do kraja. Trump ima zaista određene bombastične izjave, ali to su realno političke izjave. Kad kaže Evropska unija je mnogo gora nego Kina, pa ko bi to mogao da zamisli da će jedan američki predsjednik izjaviti tako nešto? Dakle, treba ozbiljno Evropa da razmisli i da sjedne, ne juče, ne danas, nego još prije dva mjeseca da naprave ozbiljnu strategiju, a ja nisam siguran kakvu strategiju imaju", rekao je profesor.

Šta su izazovi za Evropu?

Za razliku od profesora Aćimovića, Donić smatra da Evropa trenutno ima ekonomsku moć, ali i navodi da Evropa ima problem vizije i problem i da dugoročno ima nekoliko izazova.

Donić kaže da su pokretači tehnološkog razvoja u Americi i u Kini i u njima bliskim lancima dobavljanja i da je Evropa tu propustila priliku strateški da investira.

"To su odluke koje je trebalo da se dese prije pet, 10, 15 ili 20 godina. Ako posmatramo samo vještačku inteligenciju i napredni hardver za vještačku inteligenciju, Evropa ima svega tri kompanije, a Amerika i Kina imaju desetine, stotine kompanija koje guraju tehnološki progres svakog dana. Osim što polako tržišno postaje nekonkurentna u ključnim industrijama, Evropa ima i strukturalni problem. Problem je to što Evropa nije država. Evropa je zajedničko tržište, pa onda i zajedničku valutu, pa se ta dva preklapaju, nisu ista, ima jedan širi evropski dogovor, postoje nacionalne države sa svojim ličnim agendama i postoji neko shvatanje i posmatranje stare slave i posmatranje tog nekog regulatornog, birokratskog okvira", rekao je on.

I dok, kaže Donić, cjelokupna transformacija koja dolazi na bazi vještačke inteligencije može svaku industriju u potpunosti da promijeni, a neke da obriše, u Evropi pričaju o regulaciji.

On kaže da sporo donošenje odluka i prihvatanje realnosti karakteriše Evropu.

Da je mnogo faktora koji negativno utiču na evropsku ekonomiju kaže profesor Aćimović, navodeći da je početak pada još od korone, ali naročito od početka rata u Ukrajini.

"Tada se donose strateške političke odluke da se, s jedne strane, evropske kompanije koje su bile veoma naslonjene na rusko tržište, izađu sa tog ruskog tržišta, a s druge strane da se praktično odreknu jeftinih ruskih energenata", rekao je profesor.

On kaže da je dobar dio proizvodnih privrednih grana postao nekonkurentan prije svega zato što je on baziran na jeftinim energentima bio do 2022. godine.

"Kada se odreknete jeftinih resursa i jeftinih energenata, pa naravno da ćete postati blago nekonkurentni", rekao je profesor.

Govoreći o problemima u automobilskoj industriji u Evropi, Aćimović je rekao da je tu "jak napad" iz Kine, naročito na elektrovozila, ulaskom najvećeg kineskog proizvođača elektrovozila, koji će u Evropsku uniju da pravi ne samo veliku fabriku, nego i ozbiljan naučno-istraživački centar.

"Njemački privrednici su takođe jako pametni ljudi, kao i američki i oni tjeraju svoju vladu da se uozbilji i da kaže ne možemo više ovako na dugi rok da izdržimo. Šta će se dešavati? Krenuće da se sele kapitali. Volkswagen je njemačka firma, Fiat je italijanska firma, ali ukoliko im ne bude konkurentno da posluju u matičnim zemljama, već dosta toga su oni iselili iz svojih zemalja. I to će onda dovesti do toga da će padati i zaposlenost u zemljama Evropske unije. I sveukupno će nam to govoriti u prilog toga da nije slučajno da imamo u glavnim ekonomijama Evropske unije veoma niske ili čak negativne stope rasta, sa određenim elementima inflacije", rekao je profesor.

On naglašava da se loši negativni trendovi u EU moraju nekako prekinuti da bi i Srbiji bilo dobro.

"Mi smo kao zemlja orijentisani sa 60 odsto spoljnotrgovinskog prometa ka Evropskoj uniji. Ako je njima loše, i nama neće biti baš dobro imajući u vidu tu međusobnu povezanost", rekao je profesor.

On smatra da Srbija treba da "proširi svoj pogled u svijet", da pokuša da trguje sa svima i da smanji zavisnost od tržišta EU.

Prema njegovim riječima, Srbija bi trebalo da se posveti različitim istraživanjima tržišta, političkim konekcijama i da u djelo sprovodi spoljnotrgovinske sporazume koje je već potpisala.

"Sa Kinom, Egiptom, danas-sutra sa Južnom Korejom, da se okrenemo ka Japanu i po različitim drugim tržištima, da krenemo da istražujemo šta možemo gdje da plasiramo, da probamo još u ovoj godini da napravimo dobre osnove za to da sljedeće godine proširimo. Neka ostane Evropska unija kao naš dominantan partner, ali sa jedno 50 odsto, a sve druge zemlje sa 50 odsto", rekao je profesor.