ADVERTISEMENT

Premijer Crne Gore izjavio je za Euronews da uspješno članstvo njegove zemlje u Evropskoj uniji može da podstakne i ubrza proces za ostale zemlje Zapadnog Balkana koje čekaju na ulazak u blok, nakon što je ove sedmice u Tivtu održan visoki politički samit sa liderima EU.

„Zamah je definitivno drugačiji nego ranije, vidimo da se svi ukrcavaju na brod koji se zove ujedinjenje Evrope“, rekao je Milojko Spajić u intervjuu na marginama samita EU-Zapadni Balkan održanog u petak u Tivtu.

Predsjednica Evropske komisije Ursula von der Leyen ponovila je takav stav, poručivši novinarima da je članstvo Crne Gore sada „na dohvat ruke“. Predsjednik Evropskog savjeta Antonio Costa rekao je za Euronews da je moguće da Crna Gora postane članica Unije do 2028. godine.

Sve države članice EU moraju jednoglasno da odobre pristupanje nove zemlje. Evropski zvaničnici su za Euronews naveli da je Crna Gora pokazala da je idealan kandidat - već članica NATO-a, sa proevropskom agendom i relativno malom administracijom, što olakšava proces u poređenju sa većim kandidatima.

„Ovaj cilj je realan i ostvariv. Snažno je podržan od strane svih naših evropskih partnera“, rekao je Jakov Milatović.

Crna Gora je zvanično kandidat za članstvo od 2010. godine, a pregovore je počela 2012. godine. Iako nije dio eurozone, jednostrano je usvojila euro kao valutu.

Predsjednik Crne Gore Jakov Milatović izjavio je da mu je samit dao „još veću sigurnost“ da će njegova zemlja ostvariti cilj ulaska u EU.

Pregovori o pristupanju traju oko 14 godina, ali i dalje postoje značajne prepreke koje Crna Gora pokušava da otkloni.

Evropska unija je formirala takozvane „klastere“ - skupove reformi od porezne politike do zaštite životne sredine - koje Crna Gora mora da uskladi kako bi postala članica EU.

Podgorica je do sada zatvorila pregovore u 14 od 35 klastera.

„Crna Gora ima mnogo toga da ponudi Evropskoj uniji“, rekao je Spajić za Euronews. „Često kažem: Crna Gora je kao mali uzorak, kao mali kolačić Zapadnog Balkana. Ako uzmete kolačić i ako vam se svidi, uzmete još.“

Spajić je takođe rekao da pozdravlja ukidanje veta koji je ranije bio nametnut Ukrajini, ističući da svaki napredak u procesu proširenja pomaže i ostalim kandidatima.

Više od dvije godine Ukrajina i Moldavija, koje se neformalno vode kao povezani kandidati, pokušavaju da otvore prvi pregovarački klaster koji se odnosi na vladavinu prava, ljudska prava i pravosuđe, ali su bile blokirane ranijom politikom veta.

„Želimo da vidimo i Ukrajinu kako napreduje na putu ka prosperitetu i miru. Crna Gora je tu da pomogne, ako išta“, rekao je on.

Von der Leyen je u petak opisala proširenje EU na Zapadni Balkan kao „geostrateški imperativ“, uz sve veće zabrinutosti Brisela "zbog hibridnih prijetnji i spoljnog uticaja u regionu, prvenstveno iz Rusije."

„Mi smo NATO zemlja i sada značajno ulažemo u svoje odbrambene kapacitete. Radimo blisko sa svim partnerima na suočavanju sa svim mogućim prijetnjama“, rekao je Spajić.

„Moramo ponovo da fokusiramo Evropu na njenu bezbjednost“, dodao je. „Imamo i energetsku krizu, kao i mnoge druge izazove sa kojima se kao kontinent moramo suočiti. Ujedinjena Evropa je odgovor na sve te izazove.“