Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na jučerašnjoj sjednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75 odsto. Ona je nepromijenjena od 10. oktobra 2024. godine. Smanjena je na 5,75 odsto u septembru 2024. godine, a prije toga je bila šest odsto.
ADVERTISEMENT
Sagovornici Euronews Srbija kažu da je Narodna banka Srbije i do sada bila oprezna i da već duže vrijeme drži referentnu kamatnu stopu na istom nivou, što je signal da procjenjuje da je inflacija pod kontrolom.
Zoran Grubišić sa Beogradske bankarske akademije kaže da postoji jako opravdanje za opreznost što NBS kamatne stope nije spuštala jer sad baš nije moment za takav potez. On navodi da je bio siguran i da NBS neće kamatnu stopu ni da podiže jer je već dosta visoka u odnosu na kamatnu stopu Evropske centralne banke.
Prema njegovim riječima, centralne banke u ovom trenutku rade različite scenarije upravo zbog ubrzanja inflacije.
"U ovom trenutku malo koja centralna banka može da se osloni na jedan scenario. Ključni faktor trenutno neizvjestan je cijena goriva, bukvalno naftni šok koji je krenuo. Cijena nafte jeste pala ispod 100 dolara, ali je onda porasla par procenta od kada je krenulo neko smirivanje. Niko ne zna koliko će to biti održivo", rekao je Grubišić.
On dodaje da logistika neće odmah da se oporavi i da cijena nafte ne može odmah da se vrati na nivo na kojem je bila prije naftnog šoka.
"A ona je bila značajno niža od ove aktuelne. Ja bih rekao da je to najveća nepoznanica trenutno, a može značajno da utiče na inflaciona očekivanje. To je tipičan scenario koji ide preko troškova kompanija koje rastu i onda troškovi guraju cijene na gore i imamo inflaciju kakvu smo imali 2022. i 2023. Zato centralne banke moraju da računaju opreznije i da razmatraju, eventualno čak u ovom trenutku da nikako ne spuštaju kamatne stope, a eventualno ako to bude trajalo kao neki već trend, onda i da podignu kamatne stope", rekao je Grubišić.
Finansijski strateg Vladimir Vasić navodi da trenutna situacija sa kamatnim stopama pokazuje da su centralne banke u fazi opreza i preispitivanja, a ne u fazi aktivnih poteza.
"Narodna banka Srbije već duže vrijeme drži referentnu kamatnu stopu na istom nivou, što je signal da procjenjuje da je inflacija pod kontrolom, ali ne dovoljno stabilna da bi se krenulo u ozbiljnije smanjenje kamata", rekao je on.
Vasić napominje da je u narednom periodu realno očekivati da NBS nastavi sa politikom "čekanja", uz mogućnost blagog smanjenja kamatnih stopa tek kada se dodatno potvrdi stabilnost inflacije.
"Međutim, taj proces neće biti brz niti agresivan", kaže on.
Za razliku od NBS, Evropska centralna banka je viša puta tokom prethodne godine spuštala kamatnu stopu.
"Kamatne stope ECB su tako došle na dva odsto. Mi pratimo šta radi i Evropska centralna banka, ne zvanično jer mi vodimo politiku ciljane inflacije. Mi gledamo naše inflaciona očekivanje", rekao je Grubišić.
On navodi da je paritet kamatne stope dinara u odnosu na evro sada najveći i iznosi 3,75 odsto.
"Kamatna stopa ECB je dva odsto, naša je 5,75. On je uobičajeno bio od 2,5 do tri odsto, a sada je 3,75, što znači da je kod nas na dosta visokom nivou", rekao je Grubišić.
Kada je riječ o Evropskoj centralnoj banci, kaže Vasić, situacija je još kompleksnija.
"ECB se nalazi između dva pritiska, sa jedne strane inflacija koja još nije potpuno stabilizovana, a sa druge strane usporavanje privrednog rasta u evrozoni. Zbog toga je trenutno najrealniji scenario nastavak pauze, uz otvorenu mogućnost dodatnog povećanja kamata ukoliko se inflatorni pritisci ponovo pojačaju, posebno kroz energente", rekao je on.
Vasić smatra da je za Srbiju ključna upravo veza sa ECB i navodi da NBS ne može značajno da smanjuje kamate ukoliko ECB to ne radi, jer bi to stvorilo pritisak na kurs dinara i finansijsku stabilnost.
"Zato je glavna poruka za naredni period sledeća: ne treba očekivati brzo i značajno pojeftinjenje novca. Kamatne stope će se najvjerovatnije zadržati na postojećim nivoima još neko vreme, uz moguće blago popuštanje kasnije, ali isključivo ako se inflacija trajno smiri i ako ECB napravi prvi korak. Drugim riječima, ulazimo u fazu stabilizacije, a ne u fazu jeftinog novca", rekao je on.
Grubišić kaže da je za sada kamatna stopa ECB dosta nisko u odnosu na kamatnu stopu FED-a koja je oko 3,75 odsto.
Prema njegovim riječima, bankari već spekulišu da bi referenta kamatna stopa ECB mogla da ide na gore.
"Često bankari umiju bolje da osjete tu klimu, pa nije isključeno da ECB ipak i podigne za 0,25 odsto, a možda će ostati na istom nivou. Ako bi cijena nafte bila i dalje oko 90-100 dolara, mislim da bi ECB podigla kamatnu stopu 0,25 s obzirom na to da da je dosta spuštala kamatnu stopu, a mi nismo", rekao je Grubišić.
Kada je riječ o inflaciji, Vasić ističe da je njen ponovni rast i u Srbiji i u Evropi posljedica nekoliko faktora koji se prepliću.
"Prije svega, tu su cijene energije, koje su i dalje pod uticajem geopolitičkih dešavanja. Zatim, rast cijena hrane, koji je često posledica klimatskih uslova i poremećaja u lancima snabdevanja. Treći važan faktor su zarade u uslovima rasta plata, dolazi do dodatnog pritiska na cijene", rekao je on.
Vasić ističe da će u narednom periodu inflacija najviše zavisiti upravo od ta tri elementa - energenata, hrane i tržišta rada.
"Ako se tu pojavi novi šok, možemo vidjeti njen ponovni rast. Ako se stabilizuju, inflacija će se postepeno vraćati u ciljane okvire. Drugim riječima, inflacija više nije u fazi naglog rasta, ali nije ni potpuno pobijeđena i upravo zato centralne banke i dalje vode opreznu politiku", zaključio je on.
Rate kredita približno iste
Da je za zadužene u dinarima svakako dobra vijest da je kamatna stopa NBS ostala na nepromijenjenom nivou kaže Grubišić.
"Ne treba da brinu ni zaduženi u evrema, nema razloga. Ako bi euribor i malo značajnije porastao, opet imamo zakon koji je postavio krovnu skalu kamatnih stopa, pa ne bih rekao da imaju nekog ozbiljnog razloga za strah ni zaduženi u evrima, ali u dinarima pogotovo", rekao je on.
Kada je riječ o korisnicima kredita, Vasić navodi da je situacija prilično jasna - ne treba očekivati brzo olakšanje.
"Kod kredita u evrima, ključni faktor je euribor, koji direktno zavisi od politike Evropska centralna banka. Kako ECB za sada ne signalizira brzo smanjenje kamata, realno je očekivati da rate kredita ostanu na približno istim nivoima, uz mogućnost blagog rasta ukoliko se inflatorni pritisci ponovo pojačaju", rekao je on.
Kod dinarskih kredita, dodaje Vasić, situacija je nešto stabilnija jer zavise od referentne stope Narodna banka Srbije, ali ni tu nema prostora za značajno smanjenje u kratkom roku.
"Banke su već ugradile postojeći nivo rizika u cijene, tako da korisnici kredita treba da računaju na stabilne, ali i dalje relativno visoke kamate. Ključna poruka za građane i privredu je da ulazimo u period 'skupljeg novca koji traje', a ne u fazu brzog pojeftinjenja", napomenuo je on.