ADVERTISEMENT

Tokom ovog vrelog preleta bit će van komunikacije nekoliko dana, a naučnici će čekati signal, koji se očekuje 28. decembra u pet sati ujutru (GMT), kako bi vidjeli da li je preživjela.

Nada je da bi sonda mogla doprinijeti boljem razumijevanju načina na koji Sunce funkcioniše.

Dr. Nicola Fox, rukovodilac naučnih istražvanja u NASA-i rekla je za BBC da ljudi vijekovima proučavaju Sunce, ali da se ne može doživjeti atmosfera nekog mjesta sve dok ga zapravo ne posjetimo, prenosi Euronews.rs.

"I zbog toga ne možemo stvarno doživjeti atmosferu naše zvijezde, osim ako ne prođemo kroz nju".

Sonda "Parker" lansirana je 2018. godine i kreće se ka centru našeg solarnog sistema. Već je prošla pored Sunca 21 put, sve bliže, ali je danas zabilježila rekordnu blizinu.

Na svom najbližem pristupu, sonda se nalazi na 6,2 miliona kilometara od površine naše zvijezde.

Premda to ne zvuči blizu, dr Fox je to postavila u malo drugačiju perspektivu.

"Mi smo 93 miliona milja daleko od Sunca, tako da ako postavimo Sunce i Zemlju na jedan metar udaljenosti, 'Parker' je na četiri centimetra od Sunca - to je blizu".

Sonda će morati da izdrži temperature od 1.400 stepeni Celzijusa i radijaciju koja može oštetiti elektroniku na brodu. Zaštićena je štitom debljine 11,5 cm od karbonskog kompozita, ali taktika svemirske letjelice je da brzo uđe i izađe.

Ustvari, kretat će se brže nego bilo koji ljudski predmet brzinom od 430.000 milja po satu - što je ekvivalentno letu od Londona do New Yorka za manje od 30 sekundi. Brzinu sonde podstiče ogromna gravitaciona sila koju osjeća dok pada ka Suncu.

"Korona je jako vruća, a mi ne znamo zašto"

Naučnici se nadaju da će dok svemirska letjelica bude prolazila kroz spoljašnju atmosferu Sunca, njene korone, riješiti dugogodišnju misteriju.

"Korona je zaista, zaista vruća, a nemamo pojma zašto", objašnjava dr Jenifer Millard, astronom u laboratoriji "Fifth Star" u Walesu.

"Površina Sunca je oko 6.000 stepeni Celzijusa, ali korona, ta rijetka spoljašnja atmosfera koju možemo vidjeti tokom solarnih poremećaja, dostiže milione stepeni, a ona je dalje od Sunca."

Misija također treba da pomogne naučnicima da bolje razumiju solarni vjetar - konstantan tok naelektrisanih čestica koje izbijaju iz korone. Kada te čestice dođu u kontakt sa Zemljinim magnetnim poljem, nebo je osvijetljeno blistavim aurorama.

Međutim, takozvane solarne oluje mogu izazvati probleme, ometajući elektroenergetske mreže, elektroniku i komunikacione sisteme.

"Razumevanje Sunca, njegove aktivnosti, solarnih oluja i solarnog vjetra je izuzetno važno za naš svakodnevni život na Zemlji", ističe dr Millard.

NASA naučnici se suočavaju sa nervoznim iščekivanjem tokom Božića dok je svemirska letjelica van kontakta sa Zemljom.

Dr. Fox kaže da će, čim signal stigne nazad, dobiti zeleno srce u poruci od svog tima da bi je obavijestili da je sonda u redu. Ona priznaje da je nervozna zbog hrabre misije, ali ima povjerenje u sondu.

"Brinut ću se za letjelicu. Ali zaista smo je dizajnirali da izdrži sve ove brutalne uslove. To je jako tvrda, mala svemirska letjelica."

Ako preživi ovaj izazov, sonda će nastaviti svoju misiju oko Sunca i u budućnosti.