Banjalučki eko aktivisti, profesori te građani traže krivičnu odgovornost zbog, kako kaž počinjenog ekocida, sječe preko 20 stabala, uključujući i vrbu koja je bila simbol obale Vrbasa.
ADVERTISEMENT
“Ovo je samo jedna epizoda u serijalu uništavanja korita Vrbasa, a pokrenuli smo više žalbi zbog toga. Smjene nisu ono što tražimo, već tražimo sistemsku i krivičnu odgovornost zbog svega do čega je došlo”, rekao je Igor Kalaba iz centra za životnu sredinu.
Za njega to jeste i ekološko i političko pitanje, ali ne na način da se optužuje međusobno vlast i opozicija.
Igor Kuvač, vanredni profesor Arhitektonsko-građevinsko-geodetski fakultet Univerziteta u Banjaluci, pojašnjava da je Vrbas dio identiteta ovog grada.
“Bilo bi dobro da se cijela akademska zajednica pozabavi ovom temom, ali na pravi način”, istakao je Kuvač.
Niko nije protiv izgradnje šetališta pored rijeke Vrbasa,dodala je Svjetlana Lolić, rukovodilac katedre za mikrobiologiju PMF Banjaluka, ali traži poštovanje zakona.
“Stabla koja se nalaze uz obalu sprečavaju procese eroziju, a sve ove vrbe dnevno mogu upiti 300 do 500 litara vode. Svaka krošnja pravi sjenu, gdje se nakupljaju organizmi u vodu, tok vode se usporava, i životinje nalaze svoja skrovišta i svako uklanjane stabala predstavlja na nadoknadivu štetu”, istakla je Lolićeva.
Gradska inspekcija je tokom terenskog nadzora utvrdila da je, u okviru izvođenja radova na obali Vrbasa, uklonjena jedna vrba, sedam topola, dok se preostala uklonjena stabla odnose na bagremove i zovu, koje se klasifikuju kao korovske vrste", saopšteno je ranije iz Gradske uprave.