Umjetnik iz Banjaluke Aleksandar Bošnjak, je izgubio sluh u detinjstvu, a odlučio da život prilagodi sebi. Napravio je neobičan umjetnički prostor za stvaranje, ali I ispijanje kafe. Zapošljava također osobe sa oštećenjima sluha.
ADVERTISEMENT
Gluv od djetinjstva, ali borac koji je odlučio da studira umetnost na Univerzitetu u Banjaluci. Slikarstvo mu je pružilo način izražavanja. Ovde u Aleksandrovoj galeriji umetnička dela vlasnika Aleksandra Bošnjaka izložena su na zidovima.Želeo je da zadrži posjetioce duže nego što je potrebno da vide njegovu umetnost i dovoljno dugo da bolje razumiju iskustvo ljudi poput njega, koji žive u svijetu tišine.Tada je došao na ideju da galerija posluži i kao kafić u kojem će raditi gluvi ili nagluvi zaposleni.
„Kao umetnik, poznajem svoje kolege i znam kako galerije funkcionišu. U proseku, osoba provede tri do pet minuta u (maloj) galeriji, jer je toliko vremena potrebno da se vidi izložena umetnička dela„Zato sam odlučio da služim i visokokvalitetnu kafu, da je učinim delom ponude galerije kako bih podstakao ljubitelje umetnosti i sve koji žele da vide moja dela da ostanu duže, da popiju kafu“, kaže Bošnjak.
Galerija takođe nudi usluge uramljivanja tako da svako ko kupi Bošnjakove slike može da izabere ram koji mu se sviđa i da ga odmah urami.Ta ideja mu je pala na pamet dok je pripremao svoje slike za izložbu u galeriji i otkrio visoku cenu usluga uramljivanja.
„Naišao sam na problem kada sam morao da uramim oko 200 svojih umetničkih dela. Kada sam izračunao troškove, ispostavilo se da bi me to koštalo 50 evra po ramu“, sjeća se on.
Gosti se navikli na znakovni jezik
Poznavanje znakovnog jezika nije široko rasprostranjeno među stanovnicima Banjaluke, ali to nije problem za posetioce Aleksandrove galerije.Posetioci mogu da napišu svoju porudžbinu kafe na papiru ako je potrebno.Marko Ponjević je konobar u galeriji i nije imao nikakvih problema u komunikaciji sa mušterijama.
„Imam pozitivna iskustva sa gostima. Neki od njih zapisuju svoje porudžbine. Drugi mi pokazuju koju kafu žele. Generalno, nema nikakvih problema“, kaže on.
Za mušterije je proces naručivanja jednostavan.
„Shvatio sam da slabo čuje, ali konobar je sve razumeo. Doneo nam je ono što smo naručili. Kasnije sam primetio da su na stolu imali papir i olovku da gosti zapišu svoje porudžbine ako ih ne razume, ali to nije bilo potrebno. Već nam je doneo ono što smo naručili“, kaže posetilac Velimir Milijević.
Bošnjak ima još planova za posao.Već je počeo da nabavlja i prodaje umetnički materijal i dozvoljava drugim umetnicima da koriste prostor za izlaganje svojih radova...