Emir Hadžikadunić, bivši ambasador BiH u Iranu rekao je za Euronews BiH da je situacija u Iranu složeno pitanje, “pitanje poput perzijskog ćilima koji ima jako puno boja, čvorova i ornamenata”.
ADVERTISEMENT
On u razgovoru za Euronews BiH navodi da postoji međunarodna dimenzija ovog pitanja, regionalna bliskoistočna, ali postoji i lokalna, iranska dimenzija.
“Ako pričamo o međunarodnoj, geopolitičkoj dimenziji, onda u centru tog pitanja jesu problematični američko-iranski odnosi. U SAD postoji jedna generacijska borba protiv Irana, u smislu da oni nikada nisu prihvatili da Iran nije pod njihovom kapom ili da Iran vodi neku neovisnu vanjsku politiku. A danas je činjenica da je Iran u osovini sa Kinom i sa Ruskom Federacijom. To je, recimo, za Ameriku nedopustiva činjenica i oni se iz tog razloga, naravno, bore na strani onih koji bi da sruše režim Islamske republike. Regionalna bliskoistočna dimenzija je nešto drugo. U centru toga je problematični izraelsko-iranski odnos i tako dalje”, izjavio je Hadžikadunić
On kaže da je jako teško doći do objektivne informacije iz Irana, jer dosta medijskih izvora i izvora sa društvenih mreža se služe disinformacijskom kampanjom.
“Svi imaju svoj narativ i svi se bore za svoj narativ. Uzimajući u obzir da je internet u Iranu danas isključen, mi apsolutno ne znamo šta se tamo dešava. Pitao sam svoje prijatelje u Iranu šta se dešava, tri, četiri dana nemam nikakvih odgovora. Internet je isključen, znači, nemamo informacija, ne znamo”, izjavio je Hadžikadunić.
Na pitanje kakav je život i ekonomska situacija u Iranu, koja je na koncu i pokrenula proteste, Hadžikadunić navodi da srednja klasa ima jako slabe ekonomske prilike I da je visoka nezaposlenost. Mlađe generacije, sa druge strane, traže više društvenih sloboda.
“Godine 2022. demonstracije su bile puno masovnije i uglavnom su demonstrirale djevojke, učenice, studentice. One su tražile više tih društvenih sloboda. Konkretno, tražile su da recimo da ne nose maramu i da nema te vjerske policije na ulici. I to su bile strašne demonstracije. Puno obimnije i po vremenskom trajanju i po broju onih koji protestiraju. To je trajalo mjesecima. Režim je odgovorio, bilo je dosta ubijenih i uhapšenih. Ali u ove protekle tri godine, od 2022. do 2025. godine, Vlada Irana je popustila”, rekao je Hadžikadunić, dodajući da je sada na ulicama mogu vidjeti Iranke koje nisu pokrivene te da se održavaju rok koncerti i DJ performansi.
Što se tiče moguće američke vojne intervencije, Hadžikadunić je rekao da je do prije dva, tri dana izgledalo kao će SAD vojno intervenisati. Trump je potom izjavio da je dobio poziv iz Irana odakle mu je rečeno da ne planirajuda nastave sa egzekucijama osoba koje su uhapšene.
“Njega je to zadovoljilo na način da on odustaje od vojne intervencije. Takođe se da primijetiti da se američki vojnici vraćaju u svoje baze u Dohi. Njima je prvo data instrukcija da napusti te baze zbog mogućeg napada. Oni se sada vraćaju. Dakle, sve sada ukazuje da ipak tog nekog napada američkih vojnih snaga u nekom kratkoročnom ili srednjeročnom vremenu neće biti. Ali se situacija mijenja iz dana u dan. Trump je jako nepredvidiv. Niko to ne zna stvarno”, istakao je bivši diplomata i profesor međunarnih odnosa.
Govoreći o trenutnoj situaciji u svijetu, Hadžikadunić je naveo da je euroatlantski poredak u jednoj ozbiljnoj krizi.
“Zamislite da, recimo, Trump odluči da izvrši invaziju na Grenland. Da li tih 30-ak, 50-ak vojnika francuskih, njemačkih i slovenačkih, vidimo on šalju troje vojnika, da li oni mogu zaštititi Grenland? U kakvu mi situaciju dolazimo? Šta se dešava sa NATO-om? Hoće li NATO opstati? Hoće li Evropska unija opstati? Šta su naši ciljevi ako se to desi? Dakle, hiljadu se pitanja otvara”, izjavio je Hadžikadunić.
Na konstataciju da se zvaničnici BiH nisu oglašavali u vezi situacije u Iranu a I vrlo tihe su bile izjave oko Venecuele, Hadžikadunić navodi da i “kada šutite, vi se oglašavate”.
“Dakle, i to je vanjsko-politička poruka. I to je diplomatska poruka. Bosna i Hercegovina je više objekat međunarodnih odnosa, ovakva kakva jeste, a manje je subjekat. I mi imamo jako sužen manevarski prostor da bilo šta konkretno uradimo. S obzirom i na naše ambicije, ciljeve da postanemo dio Evropske unije, euroatlantskih integracija, nekako se vežemo i za te vanjsko-političke stavove Evropske unije. Tako da mislim da je i ta tišina dovoljna”, smatra Hadžikadunić.
Kaže da dok je on bio ambasador, BiH je izdavala nekih 150-200 viza za Irance u toku jedne godine. U posljednjih 25 godina, bilo je četiri ili pet razmjena na visokom političkom nivou, dodaje i navodi da je posljednja posjeta iranskog predsjednika BiH bila 2004 godine a ministarska posjeta za vrijeme manadat Bisere Turković.
“Tako da je to također vrlo jedan limitiran diplomatsko-politički odnos. Osim toga, trgovinska razmjena BiH i Irana je na nivou statističke greške, ne postoji. Međutim, imamo kulturne odnose, mislim da oni ne plaše nikog”, kazao je.
Predsjednik SNSD-a Milorad Dodik optužio je ministra odbrane BiH Zukana Heleza da je “iranski čovjek” u BiH o, a Hadžikadunić navodi da je to sve dnevna politika.
“Mislim da se Dodik nadovezuje na jedan sastanak koji je Helez održao sa vojnim atašeom Irana, koji službuje u Zagrebu. Izjava Milorada Dodika ili izjava Heleza, to je dnevna politika, a ja bježim od te dnevne politike. Ono što je rekao Dodik danas, nije relevantno sutra, ono što će reći Helez sutra, neće biti relevantno prekosutra, tako da su to teme onako interesantne možda za javnost, za medije, ali mene kao profesora to zaista ne zanima”, zaključuje Hadžikadunić.