ADVERTISEMENT

Broj prodavnica oštećenih tokom vikend-nereda u Francuskoj dostigao je najmanje 3.000, što je dvostruko više od podatka objavljenog samo dan ranije.

Ipak, osiguravajuće kuće, od kojih se očekuje da pokriju veliki dio troškova, još nemaju procjenu ukupne štete.

France Assureurs, francusko udruženje osiguravajućih društava, saopštilo je za Euronews da su njegove članice „u potpunosti mobilisane kako bi pružile podršku osiguranicima pogođenim neredima“.

Udruženje za sada nije moglo da iznese početnu procjenu gubitaka niti da navede koliko je odštetnih zahtjeva već podneseno.

Njegov krizni tim sada sarađuje sa nadležnim organima širom Francuske nakon, kako je navedeno, „izuzetno nasilnih događaja“.

Francusko tržište pod pritiskom zbog rastućih troškova štete

U nedjelju je Alexandre Bompard, izvršni direktor kompanije Carrefour i predsjednik trgovačkog udruženja FCD, procijenio da je pogođeno oko 1.500 prodavnica.

Prema njegovim riječima, gubici u sektoru iznose nekoliko stotina miliona evra.

Do ponedjeljka je broj oštećenih objekata, prema podacima francuske vlade, dostigao 3.000.

Samo je Carrefour prijavio štetu na 50 prodajnih objekata, od kojih je 20 bilo opljačkano.

Finansijska tržišta takođe su bila pod pritiskom u ponedjeljak. Francuski berzanski indeks CAC 40 zaključio je trgovanje uz pad od 1,1 odsto, nadmašivši po negativnom rezultatu širi evropski indeks EURO STOXX 600, koji je oslabio za 0,9 odsto.

Akcije Carrefoura pale su za 2,2 odsto, dok je vrijednost luksuzne grupacije LVMH smanjena za 1,8 odsto. Među objektima u koje su provalnici upali tokom vikenda bio je i butik Louis Vuitton u Marseju.

Pad su zabilježile i akcije osiguravajućih društava. AXA je u Parizu oslabila za 1,3 odsto, dok je reosiguravajuća kompanija SCOR izgubila 0,9 odsto vrijednosti. U Milanu je Generali pao za 2,3 odsto, a Unipol za 3,2 odsto.

Francuske državne obveznice takođe su se našle pod prodajnim pritiskom u ponedjeljak.

Prinos na desetogodišnje francuske državne obveznice porastao je za oko osam baznih poena, na 4,94 odsto. Prinos na odgovarajuće njemačke obveznice povećan je za manje od četiri bazna poena.

Time je razlika između troškova zaduživanja Francuske i Njemačke porasla na približno 148 baznih poena.

Šta neredi iz 2023. govore o visini troškova?

Francuska ima relativno svjež primjer koji pokazuje koliko bi ovakvi neredi mogli da koštaju.

Neredi koji su zahvatili zemlju u junu i julu 2023. godine doveli su do osiguranih gubitaka u iznosu od 793 miliona evra, saopštio je France Assureurs za Euronews.

Osiguravajuće kuće obradile su oko 17.000 odštetnih zahtjeva, u prosječnoj vrijednosti od približno 46.600 evra po zahtjevu.

Dvije trećine ukupne štete, odnosno oko 523 miliona evra, odnosile su se na prodavnice i poslovne objekte. Četvrtina iznosa, blizu 200 miliona evra, isplaćena je lokalnim vlastima čije su gradske i opštinske uprave, škole i autobusi bili meta napada.

Na automobile je otpadalo preostalih sedam odsto štete.

Međutim, ni ovi podaci nisu obuhvatili cjelokupne razmjere razaranja.

Naknadna istraga francuskog Senata procijenila je da je materijalna šteta bila bliža milijardi evra. Dio gubitaka nikada nije prijavljen, dok je u drugim slučajevima osiguranje pokrilo samo dio nastale štete.

Poređenje je posebno značajno u ovom trenutku jer se čini da je broj pogođenih prodavnica sada veći.

Prema podacima organizacije CCI France, tokom nereda 2023. godine vandalizovano je oko 2.500 poslovnih objekata. Ovog vikenda broj koji je evidentirala francuska vlada već je premašio taj nivo.

Novi francuski sistem osiguranja od nereda još nije spreman

Francuska je nastojala da riješi probleme u sistemu osiguranja, koji su došli do izražaja tokom nereda 2023. godine, kroz zakon o budžetu za 2026. godinu.

Zakonom se uvodi obavezno pokriće štete nastale tokom nereda u određenim polisama osiguranja imovine, kao i nacionalni fond koji bi osiguravajućim kućama pomogao da podnesu velike gubitke.

Osiguravajuća društva finansirala bi fond doprinosima u iznosu do 1,5 odsto relevantnih premija, dok bi država obezbijedila garancije u vrijednosti do četiri milijarde evra godišnje.

Međutim, ovaj sistem još nije počeo da funkcioniše. Potrebno je da dobije odobrenje Evropske komisije, kao i da vlada donese odgovarajući podzakonski akt kojim bi se uredila njegova primjena.

Za preduzeća pogođena nasiljem tokom ovog vikenda to znači da će visina i mogućnost nadoknade štete zavisiti od postojećih ugovora o osiguranju.

Osiguranje može pokriti štetu, ali šta je sa izgubljenom zaradom?

Prema navodima udruženja France Assureurs, većina francuskih polisa osiguranja za prodavnice i poslovne objekte obuhvata i štetu nastalu usljed nereda i građanskih nemira.

Takvo osiguranje obično pokriva štetu od požara, krađe, vandalizma i razbijenih izloga. U pravilu obuhvata i troškove postavljanja zaštitnih drvenih ploča na oštećene otvore, kao i angažovanja čuvara koji su potrebni u danima nakon razaranja.

Međutim, izgubljeni prihodi predstavljaju problem za mnoge trgovce.

Nadoknada zbog potpunog ili djelimičnog zatvaranja objekta zavisi od toga da li polisa uključuje dodatno osiguranje od prekida poslovanja.

Ova vrsta osiguranja nadoknađuje izgubljenu bruto dobit, a ne cjelokupan iznos neostvarenog prometa. Po pravilu, primjenjuje se samo kada je poslovanje moralo biti obustavljeno zbog fizičke štete koja je obuhvaćena polisom.

Neki ugovori predviđaju i isplatu naknade čak i kada poslovni prostor nije direktno oštećen. Međutim, to važi samo „u okolnostima koje su izričito navedene u polisi“, navelo je udruženje France Assureurs.

Osiguranici uglavnom imaju pet dana da prijave štetu osiguravajućoj kući, dok je podnošenje prijave policiji preduslov za ostvarivanje pojedinih vrsta osiguravajućeg pokrića.

Koliki dio troškova snosi država?

Francuski premijer Sébastien Lecornu izjavio je u ponedjeljak da će preduzeća pogođena neredima od utorka moći da koriste državni program djelimičnog rada, poznat kao activité partielle, kojim država finansijski podržava poslodavce i zaposlene tokom privremene obustave ili smanjenja rada.

Zatražio je i od lokalnih zvaničnika da uvedu ciljane policijske časove, uz napomenu da će vanredno stanje biti proglašeno „ako bude potrebno“.

Predsjednik Emmanuel Macron odbio je ostavku ministra unutrašnjih poslova Laurenta Nuñeza, dok je broj uhapšenih premašio 2.400.

Svaki evro državne pomoći dodatno opterećuje javne finansije koje bi ove godine, prema očekivanjima, trebalo da zabilježe budžetski deficit od 5,4 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), dok javni dug iznosi 119 odsto BDP-a.

Iako konačan račun za nerede još nije poznat, jedno je sve jasnije: troškovi će daleko nadmašiti štetu pričinjenu prodavnicama koje su bile meta napada.