Oluja Boris je prošle godine zahvatila centralnu Evropu, dok su razorne poplave pogodile Španiju i Njemačku, odnijevši najmanje 258 života. Ove tri nepogode - koje su prošle godine bile među deset najskupljih klimatskih događaja na globalnom nivou - ukazuju na kritičnu važnost spremnosti za katastrofe.
ADVERTISEMENT
Međutim, prema novom istraživanju Eurobarometra, manje od četvoro od deset Evropljana smatra da su dobro pripremljeni za katastrofe ili vanredne situacije u svojim oblastima. Što je još više zabrinjavajuće, manje od jednog od deset ispitanika kaže je da je obavešteno o planu za hitne slučajeve u njihovom gradu, prenosi Euronews.
Dakle, Evropljani percipiraju spremnost za katastrofe i kako se razlikuju od zemlje do zemlje?
Koje zemlje imaju jasan plan za katastrofu?
Prema istraživanju, sprovedenom u februaru i martu 2024. sa više od 26.000 evropskih učesnika, samo devet odsto građana EU kaže da zna za plan svog grada, regiona ili zemlje u slučaju katastrofe ili vanredne situacije. Ovo uključuje procedure za evakuaciju, mesta za sklonište ili traženje pomoći.
Iako se ovi termini često koriste naizmjenično, prema UN-u postoji velika razlika između njih. Hitan slučaj je događaj kojim se može upravljati raspoloživim resursima. Dok katastrofa prevazilazi lokalne kapacitete i zahtijeva spoljnu pomoć.
Ovaj udio značajno varira od zemlje do zemlje, u rasponu od samo dva procenta na Malti i Grčkoj, do 20 procenata u Švedskoj, nakon čega slijedi Finska sa 19 odsto. Slučaj dve nordijske zemlje nije iznenađujući, jer je najmanje jedan od pet ispitanika "učestvovao u obuci ili vježbi da nauči kako da reaguje u vanrednim situacijama".
Naglašavajući kritičnu potrebu za spremnošću za katastrofe, David Alexander, profesor planiranja i upravljanja vanrednim situacijama na Univerzitetskom koledžu u Londonu (UCL), podsjeća na više od 200 života izgubljenih u poplavama u Valensiji prošlog oktobra.
"Događaj nije bio ni neočekivan ni adekvatno pripremljen. Meteorološko upozorenje je bilo dostupno, ali je administrativni dio procesa upozorenja (odluka o upozorenju, izdavanje upozorenja itd.) bio neefikasan, kao i društvena reakcija", rekao je on za Euronews Green.
Najviši rezultati su i dalje relativno niski, što ukazuje na to da čak i najinformisanija zemlja ima samo 1 od 5 ljudi koji su upoznati sa planom u slučaju katastrofe svog grada. Ovo ukazuje na veliki komunikacijski jaz između (lokalnih) vlasti i građana u vezi sa spremnošću za vanredne situacije.
Na primjer, kada su ispitanici upitani: "Da li znate kako će vas hitne službe upozoriti u slučaju katastrofe?", samo polovina ispitanika u Španiji se saglasila, u poređenju sa prosjekom u EU od 57 odsto.
"Veća je vjerovatnoća da će domaćinstva koja imaju pripremljen plan osjećati da mogu da se zaštite", kaže Ed Morrow, viši menadžer kampanja u Lloid’s Register Foundation, globalnoj dobrotvornoj organizaciji za bezbjednost.
Koje zemlje su najmanje spremne za katastrofe?
S tim u vezi, većina građana EU (58 procenata) ne osjeća se dobro pripremljenim za katastrofe ili vanredne situacije koje se mogu desiti u oblasti u kojoj žive. Samo 37 odsto smatra da su dobro pripremljeni.
Ovo se odnosi na "ličnu pripremljenost" – a ne na mišljenja ispitanika o njihovim lokalnim vlastima ili zemljama.
Percepcija da ste dobro pripremljeni značajno varira od zemlje do zemlje, u rasponu od 25 procenata na Malti do 65 procenata u Sloveniji.
Drugi nalazi pružaju uvid u to zašto Slovenija ima veće povjerenje u spremnost za katastrofe. Istraživanje je sprovedeno početkom 2024. godine, godinu dana nakon što su zemlju pogodile poplave. U njemu, 31 odsto ispitanika kaže da se bavi dobrovoljnim radom na povećanju otpornosti na katastrofe, što je najveći procenat među svim anketiranim zemljama.
Zemlje južne Evrope prijavljuju najniži osjećaj da su dobro pripremljene. Među njima su Portugal (27 odsto), Grčka (28 odsto), Španija (29 odsto) i Italija (34 odsto). Ove zemlje su sklone prirodnim katastrofama poput šumskih požara i toplotnih talasa koji se intenziviraju sa klimatskim promjenama.
Ova percepcija je ispod 40 procenata u glavnim zemljama zapadne i centralne Evrope, uključujući Holandiju (31 procenat), Francusku (30 procenata) i Belgiju (37 procenata). Zemlje istočne Evrope i baltičke države kao što su Letonija i Bugarska takođe su imale niske stope povjerenja.
U samo pet zemalja većina ispitanika se osjeća dobro pripremljenim, a samo jedna - Slovenija - prelazi 60 odsto.
Znati šta treba učiniti u slučaju katastrofe može biti važnije od jednostavnog osjećaja pripremljenosti. Međutim, manje od polovine (46 procenata) u EU je izjavilo da zna ovo, dok je nešto veći procenat (48 procenata) priznao da ne zna.
"Evropljani se osjećaju sve nemoćnije pred katastrofama", kaže Morrow.
Udio ljudi koji su prijavili da znaju šta da rade u slučaju katastrofe kreće se od 30 odsto na Malti do 84 odsto u Sloveniji.
Zemlje sjeverne i centralne Evrope (Slovenija, Švedska, Finska, Holandija, Austrija) zauzimaju najviše mjesto, dok su zemlje Mediterana i južne Evrope (Španija, Italija, Portugal, Malta) najmanje sigurne da znaju šta da rade u vanrednim situacijama.
Zašto se stanovnici južne Evrope osjećaju manje spremnim za vanredne situacije?
"Ljudi na jugu Evrope su generalno više izloženi katastrofama povezanim sa prirodnim opasnostima nego oni na sjeveru i zapadu", kaže Morrow.
Prema izvještaju o rizicima za 2023. godinu Lloid's Register Foundation, jedna od pet osoba (20 odsto) u južnoj Evropi prijavila je katastrofu u posljednjih pet godina, u poređenju sa jednom od osam (13 odsto) u sjevernoj i zapadnoj Evropi.
Što se tiče nižih nivoa povjerenja u južnoj Evropi, profesor UCL-a Alexandar smatra da je to verovatno zbog sve većih i učestalijih prirodnih opasnosti u mediteranskom regionu.
"To takođe može odražavati niže povjerenje u vladu kao lidera i zaštitnika u ovoj oblasti", dodaje on.
Rangiranje po zemljama uglavnom je u skladu sa percepcijom da su dobro pripremljeni. Ali postoje neke značajne promjene između ova dva indikatora. Na primer, Holandija i Grčka se rangiraju znatno više u znanju šta treba da rade, dok su Belgija i Mađarska niže rangirane u odnosu na njihov percipirani nivo pripremljenosti.
Percepcija naspram stvarnog znanja o klimatskim katastrofama
Osjećaj da ste dobro pripremljeni i samoprocijenjeno znanje ne odražavaju nužno stvarnu sposobnost. "Ljudi obično precjenjuju sopstvenu otpornost", kaže profesor Alexandar.
On ukazuje na studiju o poplavama u istočnoj Engleskoj koja je otkrila zablude među vlasnicima kuća kada su ih pitali: "Da li ste spremni u slučaju da vam je kuća poplavljena".
Mnogi od onih koji su odgovorili potvrdno rekli su da će "ići gore i ostati tamo dok se nivo vode ne spusti". Ali su tada priznali da nisu bili svesni da će ostati bez struje, grijanja ili vode.
Dve trećine traži više informacija o spremnosti za katastrofe
Istraživanje je takođe otkrilo da jasna većina (65 odsto) građana EU smatra da im je potrebno više informacija da bi mogli da se pripreme za katastrofe ili vanredne situacije. To se kretalo od 43 posto u Švedskoj do 84 posto u Grčkoj.
Južne zemlje EU Grčka, Portugal, Malta, Španija, Kipar i Italija osjećaju se najmanje informisanim.
Skoro polovina Evropljana (49 odsto) kaže da bi koristila nacionalne medije kako bi saznali o rizicima od katastrofa.
"Potreban im je bolji pristup dobrim, čvrstim informacijama o tome koji su rizici i kako na njih odgovoriti", preporučuje profesor Alexandar.
On ističe ključnu ulogu učešća javnosti i zajednice u pripremi za katastrofe, tvrdeći da su nam "potrebni standardi za planiranje u vanrednim situacijama. Moramo ozbiljno da se pozabavimo odgovorom na katastrofu".
Morrow takođe apeluje na kreatore politike da podrže spremnost za katastrofe na nivou domaćinstva, uz lokalne, regionalne i nacionalne napore u planiranju.
Vrijeme je od suštinskog značaja. Ekstremni vremenski događaji izazvani klimatskom krizom doveli su do više od 765.000 smrtnih slučajeva širom svijeta između 1993. i 2022. godine.
Tri evropske zemlje - Italija, Grčka i Španija - su među onima koje se suočavaju sa najvećim ljudskim i ekonomskim uticajem ekstremnih vremenskih uslova.