ADVERTISEMENT

Nova pomoć Ukrajini obuhvata i sredstva za nabavku američkih sistema i projektila Patriot. Međutim, isporuke neće biti realizovane u kratkom roku, budući da trenutno nema dovoljno tih projektila na tržištu, već će se nabavka odvijati tempom njihove proizvodnje, piše Euronews Srbija.

Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski ranije je poručivao da su upravo projektili Patriot među rijetkim sistemima koji mogu efikasno da presreću ruske balističke rakete.

Na sastanku u Briselu razmatrana je i mogućnost da države članice dio projektila iz sopstvenih zaliha ustupe Ukrajini, a da ih kasnije nadomjeste novim projektilima proizvedenim za Kijev. Međutim, nijedna od članica tokom sastanka nije bila spremna da napravi takav korak.

Protokol za odgovor na hibridne napade

Veliki dio razgovora bio je posvećen hibridnim prijetnjama i mogućim sabotažama za koje evropski zvaničnici sumnjaju da ih organizuje Rusija.

Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbjednost Kaja Kallas rekla je da obavještajni podaci ukazuju na mogućnost novih sabotaža i ocijenila da Evropska unija mora da bude spremna da brzo reaguje.

Ministri su zbog toga prvi put razgovarali o uspostavljanju posebnog protokola za hitne slučajeve, koji bi trebalo da popuni praznine u postojećim mehanizmima NATO-a, bez njihovog dupliranja.

Kako je objašnjeno, član 5 NATO-a predviđa kolektivnu reakciju u slučaju oružanog napada na jednu od članica, dok član 4 omogućava konsultacije među saveznicima, ali sam po sebi ne podrazumijeva konkretnu akciju.

Novi protokol EU trebalo bi da definiše mehanizme za odgovor na agresiju koja nije klasičan oružani napad, poput određenih oblika hibridnog djelovanja.

„Moramo da radimo na protokolu za hitne slučajeve kako ne bi bilo dupliranja. To je ono što svi govore i što ne žele da stvore“, poručeno je na sastanku.

EU priprema mape puta za četiri kandidata

Još jedna tema u Briselu bilo je proširenje Evropske unije. Prema informacijama koje su dvojica zvaničnika EU potvrdila za „Politico“, Evropska unija uskoro bi trebalo da objavi takozvane mape puta za četiri zemlje kandidate – Crnu Goru, Albaniju, Ukrajinu i Moldaviju.

Riječ je o dokumentima kojima bi trebalo da budu precizirani koraci koje zemlje kandidati treba da preduzmu u procesu pristupanja, ali i obaveze koje bi na sebe trebalo da preuzmu države članice EU.

Prema tim informacijama, mape puta ne bi bile namijenjene zemljama koje su tek na početku pristupnog procesa, a među njima bi bile i Srbija i Turska, zbog, kako se navodi, nazadovanja u oblasti demokratije.

Evropska komisija za sada nije ni potvrdila ni demantovala ove navode. Portparoli Komisije naveli su da bi pitanje trebalo uskoro da bude razmatrano na kolegijumu Evropske unije.

Savjet Evrope o izborima na KiM

Istovremeno, u Strazburu je počelo zasjedanje Parlamentarne skupštine Savjeta Evrope, a jedna od tema bili su izbori na Kosovu*.

Komisija koju je predvodio rumunski parlamentarac Julian Bulay ocijenila je da su izbori održani mirno i efikasno, bez većih incidenata. Međutim, u izvještaju je ukazano i na posljedice učestalih izbora.

Kako je navedeno, činjenica da su građani na birališta izlazili tri puta u periodu od 16 mjeseci izazvala je frustraciju i nezadovoljstvo među biračima, uz manji odziv i pad povjerenja u izborni proces.

Bulay je poručio vlastima i opoziciji u Prištini da imaju rok od 10 dana da izaberu predsjednika, uz ocjenu da novi izbori u novembru ne bi trebalo da budu opcija.

„Ostalo je 10 dana da na Kosovu* izaberete predsjednika. Ukoliko ga ne izaberete, nastavićete neprekidni ciklus sa novim izborima u novembru, i to je za žaljenje“, rekao je Bulay.

On je ocijenio da je glavni izazov za Kosovo* ranije bilo međunarodno priznanje, dok je sada najveći problem unutar samog Kosova*, uključujući funkcionisanje parlamenta i povjerenje građana u političke institucije.

*Bosna i Hercegovina nije zvanično priznala nezavisnost Kosova