ADVERTISEMENT

Za Crnu Goru, Ukrajinu, Moldaviju i Albaniju razmatraju se posebne „mape puta“, sa ciljem da se ubrza proces pristupanja koji traje već decenijama, rekla su za Politico dvojica visokih zvaničnika Evropske komisije uključenih u izradu prijedloga. Oni su govorili pod uslovom anonimnosti zbog osjetljivosti planova.

Ove četiri zemlje smatraju se predvodnicama procesa proširenja EU, ali se i dalje suočavaju sa sporim napretkom i nejasnim rokovima za formalni prijem u članstvo. Iako Brisel već dugo podržava njihove težnje ka članstvu, predložene mape puta predstavljale bi prvi put da dobiju jasne garancije da će, ukoliko nastave da sprovode ključne reforme, biti primljene u EU, uz okvirne rokove za završetak pregovora.

Jedan od zvaničnika rekao je da će mape puta preciznije definisati šta se očekuje od svake zemlje kandidata, ali i obaveze sadašnjih članica EU, čija je saglasnost neophodna da bi proces napredovao.

Planovima bi takođe bili utvrđeni okvirni rokovi za završetak grupa reformi, poznatih kao pregovarački „klasteri“, što predstavlja jednu od ključnih etapa na putu ka članstvu.

Predsjednica Evropske komisije Ursula von der Leyen obećala je početkom septembra, tokom obraćanja o stanju Unije, ciljanu podršku zemljama kandidatima „koje su ostvarile najveći napredak“.

Međutim, druge zemlje kandidati koje su u ranijoj fazi procesa, poput Sjeverne Makedonije i Bosne i Hercegovine, u ovoj fazi ne bi dobile takve mape puta, potvrdili su zvaničnici.

Isto bi važilo i za Gruziju, Tursku i Srbiju, čiji su pristupni procesi praktično zastali zbog zabrinutosti u vezi sa nazadovanjem u oblasti demokratije i vladavine prava.

Portparol Evropske komisije potvrdio je da će nove mape puta „obezbijediti put ka zaključivanju pristupnih pregovora“. One će sadržavati jasnu listu prioriteta, rokove i konkretne obaveze, kako bi najnaprednije zemlje kandidati mogle da sprovedu neophodne reforme i završe proces.

"Geopolitički imperativ"

Lideri EU sve više gledaju prema drugim demokratijama koje podržavaju slobodnu trgovinu, posebno u neposrednom susjedstvu Unije, u trenutku pojačanih tenzija sa partnerima poput Sjedinjenih Država, kineskih praksi koje Brisel smatra neprijateljskim i prijetnji koje dolaze iz Rusije.

Zvaničnici strahuju da proces pristupanja EU traje predugo, zbog čega bi zemlje kandidati mogle izgubiti motivaciju ili se naći pod pritiskom rivala koji nastoje da ih odvrate od članstva u Uniji.

Ovaj potez dolazi u trenutku kada se zasebno preispituje politika EU prema zemljama prije njihovog punopravnog članstva. Zvaničnici smatraju da kandidatima treba ponuditi bolji put ka „postepenoj integraciji“ u EU, tako što bi ekonomske koristi i pristup zajedničkim projektima bili povezani sa napretkom u reformama.

Tu reviziju vodi Alexandre Adam, bliski savjetnik Von der Leyen, a trebalo bi da bude predstavljena najvišim zvaničnicima EU 6. oktobra. Cilj je da zemlje kandidati ostanu čvrsto na evropskom putu dok njihovi zahtjevi za članstvo prolaze kroz dugotrajan proces.

„Proširenje ostaje geopolitički imperativ. Međutim, pristupanje zahtijeva vrijeme“, navodi se u nacrtu dokumenta o reviziji politike prije proširenja, u koji je Politico imao uvid.

„Zemlje kandidati moraju proći rigorozan proces zasnovan na zaslugama i sprovesti sveobuhvatne i trajne reforme. To vrijeme treba strateški iskoristiti kako bi se Unija pripremila za veće članstvo i produbila postepena integracija u oblastima od zajedničkog interesa.“

U okviru te revizije, Von der Leyen i komesarka za proširenje Marta Kos predložiće i promjene u načinu funkcionisanja EU kako bi se obezbijedile zaštitne mjere koje bi spriječile nove članice da ugroze ključne politike Unije ili odustanu od preuzetih obaveza.

Među mogućim izmjenama su vanredne klauzule i prelazni periodi prije nego što novim članicama budu u potpunosti dodijeljena određena prava koja proizlaze iz članstva.

„Revizije politika pokazuju da Unija može prihvatiti veći broj članica kroz ciljane prilagodbe, uglavnom u okviru postojećeg Ugovora“, navodi se u nacrtu dokumenta. Time se sugeriše da temeljni ugovori EU ne moraju biti mijenjani kako bi se otklonile zabrinutosti u vezi sa proširenjem.

Članice EU oprezne prema novom proširenju

Vlade država članica i dalje su oprezne kada je riječ o prijemu novih članica, posebno imajući u vidu da neke od zemalja kandidata imaju relativno kratko iskustvo demokratskog upravljanja.

Dodatni razlog za oprez predstavljaju iskustva Mađarske, u kojoj je tokom vlasti bivšeg premijera Viktora Orbana došlo do nazadovanja u oblasti vladavine prava, kao i korištenje prava veta za blokiranje pojedinih ključnih odluka EU, uključujući sankcije protiv Rusije i podršku Ukrajini.

Za napredovanje zemlje kandidata kroz proces pristupanja potrebna je jednoglasna saglasnost svih postojećih članica EU.

Šefovi država i vlada EU trebalo bi da razmotre kako i kojom brzinom nove članice mogu biti uključene u Uniju tokom dvodnevnog samita u Briselu, koji počinje 15. oktobra.

Evropska komisija će od lidera država članica zauzvrat tražiti političku podršku za ubrzanje procesa. Prema nacrtu dnevnog reda, Evropski savjet održaće „stratešku raspravu o proširenju i unutrašnjim reformama“.

Marta Kos je ranije ovog mjeseca rekla za Politico da se nada da će predložene promjene i razgovori sa liderima država članica omogućiti „jesen proširenja“, nakon godina usporenog napretka.

Von der Leyen ove sedmice putuje na Zapadni Balkan, gdje će razgovarati sa liderima Crne Gore, Albanije, Sjeverne Makedonije i Kosova*.

Bosnu i Hercegovinu, međutim, neće posjetiti, kao ni Srbiju, jer se u obje zemlje trenutno održavaju izbori.

*Bosna i Hercegovina nije zvanično priznala nezavisnost Kosova