Mladi širom Evrope sve manje vjeruju da će jednog dana moći da žive od penzije, iako redovno izdvajaju novac za penzione fondove. Novo istraživanje pokazuje da mnogi smatraju da je sistem „pokvaren“, dok raste strah da će buduće generacije plaćati cijenu loših političkih i ekonomskih odluka.
ADVERTISEMENT
Penzije možda djeluju kao daleka budućnost mladim Evropljanima, ali mnogi su zabrinuti da li će ih uopšte jednog dana dočekati. Iako je 22 odsto ispitanika navelo penzije kao jednu od glavnih briga, čak 30 odsto njih kaže da ima veoma ograničeno znanje o tome kako penzioni sistem funkcioniše, pokazuje novo istraživanje nezavisnog tink-tenka „Friends of Europe“.
Mladi ispitanici iz Danske i Francuske najmanje razumiju način funkcionisanja penzionog sistema - 34 odsto, odnosno 33 odsto njih priznaje da nema dovoljno znanja, navodi studija.
Nasuprot tome, Italijani i Španci tvrde da najbolje poznaju sistem.
„Moja najveća briga u vezi sa penzijama jeste to što penzioni sistem više ne funkcioniše za moju generaciju, niti za one koje dolaze poslije nas. Plašim se da ćemo mi morati da platimo cijenu loših političkih i ekonomskih odluka“, rekao je jedan francuski ispitanik u anketi.
Izvještaj „Voices for Choices 2026“ obuhvatio je 2.000 Evropljana uzrasta od 18 do 35 godina iz Danske, Francuske, Njemačke, Italije, Poljske i Španije.
Ulažu novac u sistem kojem ne vjeruju
Skoro polovina ispitanika rekla je da već uplaćuje doprinose u neki penzioni fond, dok je samo devet odsto izjavilo da uopšte ne planira da uplaćuje penzijsko osiguranje.
Ipak, uprkos velikom broju onih koji učestvuju u sistemu, samo 17 odsto vjeruje da će njihova buduća penzija biti dovoljna za pristojan život, dok 43 odsto očekuje da neće imati dovoljno prihoda.
„Ukupna poruka je jasna: mnogi imaju osjećaj da ulažu novac u sistem kojem ne vjeruju“, navodi se u istraživanju.
Žele reformu penzionog sistema
Najnoviji podaci OECD-a pokazuju da se izvori prihoda starijih građana Evrope značajno razlikuju širom kontinenta.
U prosjeku, javni transferi - poput penzija zasnovanih na zaradi - i privatni transferi iz profesionalnih penzionih fondova čine 56 odsto, odnosno sedam odsto prihoda starijih osoba.
Na primjer, oko 80 odsto prihoda starijih građana u Austriji, Belgiji, Finskoj, Francuskoj i Luksemburgu dolazi iz javnih transfera.
Bez obzira na to, proći će još dosta vremena prije nego što današnji mladi građani počnu da primaju svoje penzije. Ljudi uglavnom nisu oduševljeni idejom da rade duže, ali očekivanja o tome koliko dugo će morati da rade prije odlaska u penziju takođe se razlikuju širom Evrope.
Mladi u Danskoj i Italiji očekuju najduži radni vijek, dok ispitanici iz Francuske i Poljske češće zamišljaju raniji odlazak u penziju.
Većina ispitanika iz Španije, Italije, Njemačke, Poljske i Francuske smatra da je sadašnji penzioni sistem „pokvaren“ i da mu je potrebna reforma, dok 43 odsto ispitanika iz Danske vjeruje da sistem funkcioniše dobro i da nema potrebe za promjenama.
Međutim, mladi građani Evropske unije podijeljeni su oko toga na kakve su žrtve spremni zarad reforme penzionog sistema.
Dok 45 odsto podržava promjene koje bi izbjegle nepopularne mjere - pri čemu su Francuska i Danska najmanje spremne na strože reforme - čak 40 odsto smatra da reforme treba sprovesti čak i ako podrazumijevaju teške političke odluke.