ADVERTISEMENT

Kako se navodi, i Kijev i Moskva tvrde da su otvoreni za to, ali je pitanje ko to može da bude, budući da je prijedlog ruskog predsjednika Vladimira Putina da to bude bivši njemački kancelar Gerhard Šreder odmah odbijen.

Evropska komesarka za spoljnu politiku i bezbjednost Kaja Kalas, koja se takođe pominjala kao mogući pregovarač, ali koja se dugo protivila direktnim pregovorima s Rusijom, nije kandidatkinja, budući da su tri neimenovana diplomatska izvora iz Brisela rekla da bi njen snažan antiruski stav mogao da izazove reakciju Putina.

„Nažalost, ona je sama sebe isključila iz ovog slučaja“, rekao je visoki diplomata EU.

Iako je bivša njemačka kancelarka Angela Merkel dostupna i direktno je komunicirala i sa ukrajinskim predsjednikom Volodimirom Zelenskim i sa Putinom, mnogi vjeruju da su njeni prošli neuspjeli pokušaji posredovanja dovoljni da je diskvalifikuju.

Finski predsjednik Aleksander Stub ima iskustva u posredovanju u svojoj zemlji i ranije je izrazio interesovanje, ali bi mu bila potrebna široka podrška EU, a članstvo Finske u NATO-u moglo bi da smanji njegovu privlačnost u Moskvi.

Bivši italijanski premijer Mario Dragi uživa veliko poštovanje u Evropi i ne smatra se ni previše agresivnim ni simpatizerom Kremlja, ali nije bilo javnog signala da ekonomski orijentisani Dragi želi tu ulogu.

Izvori upoznati s načinom razmišljanja Kijeva tvrde da bi izaslanik trebalo da ima snažnu podršku EU, ali ne bi trebalo da bude iz Unije, kojoj Putin ne vjeruje, zbog čega bi velike šanse kao pregovarač mogao da dobije norveški šef diplomatije Espen Bart Eide, iskusni stručnjak za Bliski istok, ili čak indijski ministar spoljnih poslova S. Jaishankar, koji je održavao odnose sa obje strane.

Ipak, zaključuje portal, najveća prepreka izboru pregovarača nisu Putin ili Zelenski, već nemogućnost Evropljana da se međusobno dogovore.